Moja mama je sinoć prvi put ostala da uspava moju decu, a muž i ja smo otišli u grad. Kad smo se vratili, uz suze mi se zahvalila.
Ona meni?!
Nikad nije učila mene i brata da se sami uspavamo.
Spavali smo u njenom krevetu dok sami nismo poželeli drugačije.
Držala bi nas dok dremamo i dojila dok nismo prirodno prestali.
I jednog dana, kao iznenada, svemu tome je došao kraj.
Jednog dana, kao preko noći, pretvorili smo se u mrzovoljne i džangrizave tinejdžere koji više nisu hteli da provode vreme s mamom, već samo sa svojim vršnjacima.
A onda, kasnije, ja sam se udala, a brat se oženio i dobili smo svoje porodice.
Sinoć smo muž i ja izašli na večeru. Ne daleko i nije bilo ni mnogo kasno kad smo se vratili.
Ali čim smo stigli kući, popela sam se u dečju sobu da vidim da li spavaju. Zatekla sam decu koja su spavala pored moje mame, svako sa po jedne strane, u njenom naručju. Isto onako kako spavaju u mom naručju. I isto onako kako smo brat i ja spavali u njenom, svake večeri.
Izgledali su tako mirno i zadovoljno.
Mama se probudila čim sam ušla u sobu i nasmešila mi se. Kroz suze koje je skrivala zahvalila mi se što sam joj vratila te trenutke. Trenutke za koje nije mislila da će ih ikad ponovo iskusiti. Mislila je da su to dani koji su zauvek prošli.
Rekla mi je da je hiljadu puta pokušala, ali da nikad nije uspela da se seti baš tog poslednjeg puta kad me je držala u naručju. Ni poslednjeg puta kad me je nahranila.
Ne može čak da se seti ni tog poslednjeg puta kad sam se, u pola noći, uvukla u njen krevet tražeći da me zagrli.
Ali noćas, kad je svoje unuke uspavljivala ležeći kraj njih, vratila se u ono vreme kad je to svake večeri radila sa svojom decom. I setila se koliko je osećaj bio divan. Koliko je bio poseban.
Jer to nisu trenuci koji traju zauvek. Iako ponekad deluje da nema kraja.
Moja mama me je te večeri podsetila koliko sam srećna što imam tu priliku sa svojom decom svake večeri. I koliko je važno da te momente iskoristim.
Čak i onda kad mi to tako ne izgleda, ovo sad, upravo sad, je najlepši period čitavog mog života.