„Ako grubo (i nepravedno, ali poente radi) analiziramo ljude koji rade u školama, uvidećemo dve osnovne kategorije“, tvrdi pedagog Snežana Golić. Snežana je radila u vrtiću, zatim u osnovnoj školi, da bi na kraju osnovala svoj razvojni centar u Novom Sadu.
Uprkos tome što je iz državnog sistema izašla, i dalje je veoma aktivno prisutna, komentarišući ono što je dobro i ono što nije. Te dve, ugrubo podeljene kategorije, između kojih postoji mnogo i onih koji su negde na sredini, Golićeva vidi ovako.
1. Zapisničari – prave uvid, zapisuju u dnevnik, prenose roditeljima i – ne rešavaju.
Dakle, to je osoba koja nije razumela svoj posao. Ima nerealna očekivanja, da deca u školu dolaze vaspitana i obrazovana, a da je njen zadatak da oceni nivo razvoja deteta i što dramatičnije to zapiše, prenese roditeljima i „iz dobre namere“ – što strože kazni dete.
Svrha boravka takve osobe u VASPITNO-OBRAZOVNOM sistemu ne postoji. Šta više – štetna je.
Ta osoba, dok lagano upisuje u dnevnik decu, dakle DECU (koja još nemaju pojma ni gde se nalaze, koliko god izgledali veliko), ne razmišlja koliko svađe, nemira i problema unosi u te porodice. Ne razmišlja da je dolila malo ulja na vatru razvoda svakim upisom. Ne razmišlja da je to dete pijani (ili samo nerazvijeni) tata istukao tog dana, da neće ići na rođendane, na vazduh… Ne, ne razmišlja. Uzme lepo olovku (tastaturu) i na svom poslu bude ZAPISNIČAR, a ne neko ko treba 90% tih stvari da spreči svojim znanjem i veštinama.
Ne, ne pije vodu priča su roditelji ovakvi, onakvi. Deca su u vrtiću i školi po 5 – 8 sati. Ako su nevaspitana i neobrazovana i te kako je kriv i sistem i škola i oni koji taj sistem čine.
2. LIDERI – pre svega dobri ljudi, poznavaoci svog posla.
Oni imaju izraženu sposobnost da obuju tuže cipele, to su istinski pedagozi (ne samo po obrazovanju), šetajuća srca, vulkanske energije.
Došli su na posao da poprave svet, da izvuku osmeh, znanje i ljubav iz pete deteta, kolege, roditelja. Oni ne kopaju po ranama porodica, da bi opravdali svoj neuspeh. Oni gotovo nikad probleme ne puštaju iz učionice, ni u dnevnik u napomene, ni u kuću deteta, oni REŠAVAJU. Oni znaju, oni hoće, oni mogu. Oni su ZLATNE POLUGE svake kuće, svake države, temelj svega što postoji, pa i svemira.
Duša me boli što su pomešani u istom sistemu.