Na konferenciji koju je početkom maja ove godine organizovala Fondacija Novak Đoković, pod nazivom „Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice“ među predavačima se našla i Jelena Holcer, edukator, osnivač Škole za roditelje i pedagog.
Jelena je govorila o tinejdžerskom dobu, a fokus njenog predavanja bio je na tome kako da sa svojom decom u tom turbulentnom periodu sačuvamo odnos, ističući da je to naš najvažniji zadatak, iako većina roditelja teži pre svega uspostavljanju reda i discipline.
To, svakako, ne znači da red ne treba da postoji i da ga se treba odreći, već samo da je izuzetno važno da postavimo prioritete tako da oni ne ugroze naš odnos sa detetom.
Kada se deca ponašaju loše, kad su drska, nesaradljiva, svadljiva, većina roditelja razmišlja o tome kojoj bi kazni mogli da pribegnu pa da se to ponašanje popravi. Jer, lekcije su već držali mnogo puta i to nije pomoglo. Ostale su samo kazne, ali kao da ni one ne deluju. Gde je onda rešenje?
„Ja bih mnogo više volela da roditelji koji su često u sukobu sa svojom decom razmišljaju ne na način koju kaznu bi mogli da primene pa da ona deluje, već da se zapitaju kako mogu da poprave odnos sa svojim detetom. Već razmišljanjem na taj način vi postižete mnogo toga dobrog. Setite se da li je vaše dete prohodalo sa 10 meseci, sa godinu dana, sa 18 meseci… Prohodalo je. Danas kada je ono tinejdžer to vam nije uopšte važno. Šta je dete dobilo danas iz matematike možda je važno u ovom trenutku, ali će ta ocena da prođe i uskoro neće biti bitno. Da li se vi sećate šta ste u sedmom razredu imali iz geografije? Ne sećate se. Zato što to više nije važno. I ako smo mi uporno fokusirani na to da dete kaznimo i da ga naučimo pameti, mi s tim detetom gubimo odnos. A u tinejdžerskom periodu kada oni eksperimentišu i svašta probaju, taj odnos nam je dragoceniji od bilo koje ocene.“ – kaže Jelena Holcer.
Ona dodaje da se period adolescencije svakako poklapa sa onim periodom kada deca isprobavaju nove stvari i čak eksperimentišu sa cigaretama, alkoholom, pa i opijatima. Tu počinju i prva prava zaljubljivanja, a može se dogoditi i prvo seksualno iskustvo. Zbog toga je, ističe Holcer, izuzetno važno da se mi bavimo DETETOM, da gledamo tu širu sliku, a ne da smo fokusirani na uspeh i postignuća i taj jedan trenutak u njegovom razvoju.
„Današnji dan, današnje kašnjenje na čas, današnja ocena ne treba da budu suština, već treba da gledamo mnogo šire. Vi ste tom detetu roditelji čitav život, ne samo danas. Evo jednog primera. Vaša ćerka, tinejdžerka vraća se iz večernjeg izlaska. Ona kasni, nije se javila, a zvali ste je 100 puta. Ona konačno dolazi i šta je vaša prva reakcija?Najčešće roditelji počnu silno da viču. Gde si do sad!? Znaš li ti koliko je sati!? Zašto se nisi javila!? Sad uopšte nemam više poverenja u tebe i nećeš izaći nigde dok živiš ovde!… To je prva reakcija. I ma koliko da ste možda u pravu, vi kad vičete na svoju tinejdžerku, ona ima dve mogućnosti. Jedna je da počne da se brani i da i sama podigne glas pa da upadnete u još veću vatru, a druga je da se povuče i da ćuti. A ako se povukla i ćuti, da li mislite da je to garancija da se sutra neće desiti ista stvar? Da će poštovati dogovor? Nije.“ – objašnjava Holcer i odmah odgovara na pitanje koje je sigurno svakom roditelju već na pameti: A šta onda treba da uradim?
Dok čekate dete da se vrati, Jelena Holcer predlaže da pokušate da se preispitate šta se tačno dešava u vama, koja je vaša autentična emocija u tim minutima ili satima. Da joj se nešto nije desilo? Da li je bezbedna? I onda iz te pozicije, iz tih emocija, kad se ona pojavi, vi nećete vrištati na nju gde je do sada i nećete je kažnjavati što se nije javila.
„Umesto toga reći ćete: ‘Jako sam brinula da ti se nešto nije desilo! Tako mi je drago što te vidim i što si dobro!’ Razmislite. U toj reakciji mi imamo dobar odnos sa detetom i ona bolje razume i to kako se osećamo i kako je ona tome doprinela. Sigurna sam da sa tom reakcijom povećavamo šanse da se sledeći put ona javi ako ne stiže na vreme, jer zna da vi niste besni, već samo zabrinuti.“ – objasnila je na konferenciji u MTS dvorani Jelena Holcer.