Pitanja koja će detetu biti postavljena su tajna, iako se u našim školama već godinama koristi ista baterija testova. Sa druge strane, kako će proteći samo testiranje i koja će pitanja biti postavljena uveliko zavisi ne samo od korišćenih testova već i od ličnosti psihologa tj. pedagoga.
Ispituje se emotivna, socijalna i kognitivna zrelost deteta. Šta to tačno znači?
Grafomotorika: uobičajeno je da jedan od zadataka bude da dete nešto nacrta. Pre polaska u školu većina dece pravilno drži olovku i uspeva da nacrta dovoljan broj detalja na crtežu. Ruka kojom drži olovku znači da je levoruko ili dešnjak, što psiholog, takođe, evidentira.
Brojevi: dete u ovom uzrastu bi trebalo da ume da broji do 20 i da brojeve povezuje sa količinom. Odnosno, kada mu pokažete crtež sa 5 jabuka, ume da ih predstavi kao : 5 jabuka. Takođe, treba da zna osnovno baratanje brojevima, na primer, koliko ima godina i koliko će ih imati sledeće godine.
Mnogi znaju i parne i neparne brojeve, da broje unazad i slično, ali to se na ovom testiranju ne zahteva.
Rečnik: jedan od mogućih zadataka je da dete kaže kojim slovom počinje neka reč, kojim slovom se završava, i da podeli reč na slogove. Prati se i način na koji stvara rečenice (koliko jesu ili nisu opširne, koliko izražajne, koliko bogate detaljima), glasovna analiza (da li dete razume da se reč KUĆA sastoji od glasova K U Ć A – što se smatra osnovom budućeg pisanja), i glasovna sinteza (kada kažete K U Ć A da li dete to prepoznaje kao KUĆA – što je osnova budućeg čitanja)
Govorno-jezički status: kroz sve odgovore biće praćen detetov govorno-jezički status.
Odnosno, celokupno testiranje prolazi kroz razgovor, i nema toliko lošeg psihologa ili pedagoga koji će dete namerno dodatno uplašiti kada kaže: “Sada pazi šta radiš, sada ću da gledam kako se govorno-jezički izražavaš”. Ipak, iako nije očigledno – upravo ova oblast o zrelosti deteta govori mnogo.
Takođe, očekivana su tzv. “pitanja snalaženja” ili svakodnevnih situacija kao što su: šta radimo kada pada kiša, kako znamo koje je godišnje doba, koji dan u nedelji će biti posle, na primer, srede ili koji je dan bio pre ponedeljka i slično. Trebalo bi da dete zna i da odredi šta se nalazi gore, dole, pored njega, kao i da razlikuje pojmove veći –manji.
Ukratko: na ova pitanja ne možete vi, preko noći, pripremiti dete niti to treba da pokušavate. Imajte poverenja u svoje dosadašnje vaspitne postupke, kao i u rad vrtića koji je dete pohađalo.
Predškolski program. Po zakonu je predškolski program obavezan, i bez obzira što vam prilikom upisa mnoge škole neće tražiti ovu potvrdu iz vrtića, vaša je obaveza da je imate, baš kao što je pravo škole da je traži. Ipak, zahvaljujući boravku u vrtiću gde je rad prilagođen uzrastu dece, vaše dete je tamo već naučilo ne samo pravila ponašanja u grupi, već i osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu.
Čitanje i pisanje. Pre polaska u školu nije neophodno da dete ume da čita i piše, niti će ga to ispitivati na testiranju za upis u prvi razred. Vrtići nemaju zakonsku dozvolu da vrše opismenjavanje dece, osim kada dete individualno ne pokaže interesovanje za to. Međutim, većina dece u vrtiću, ipak, nauči da prepoznaje slova (što je važno za učenje čitanja) a imaju izvežbanu grafo-motoriku (osnova za pisanje). Ove aktivnosti vaspitači u vrtićima obavljaju na određen postupan način.
Roditelji često kažu: “zna sva slova”, i misle da njihovo dete ume da čita. Međutim, deca slova najpre memorišu kao simbole, tj. grafeme a to ne znači da znaju da čitaju ili pišu.
Uzdržite se od učenja deteta da čita i piše, ako ono to ne želi i ne pokazuje interesovanje. Naime, može se dogoditi da ga tome učite na drugačiji način nego što će to činiti njegova buduća učiteljica, tj. da će morati prvo da se odvikava od vašeg načina da bi prihvatilo njen. Vi, sa svoje strane, negujte ljubav prema knjizi, mnogo razgovarajte, čitajte detetu, odgovorite na njegovu radoznalost. Na ovaj način već ga pripremate za školu.
Uostalom, pokazatelji da li je dete fizički, psihički ili emotivno zrelo za polazak u školu i nisu da li ono ume da čita ili piše već: neposredno pre škole zna pravilno da koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima razvijenu finu morotiku (ume da koristi makaze ili da se igra sa dugmićima, klikerima…), crta figuru čoveka sa svim elementima tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima, (oči, nos, usta, uši, kosa) uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi :”Čoveče ne ljuti se«,) može da bude odvojeno od vas više sati ili dana…
Za testiranje pred upis u prvi razred ali i za polazak u školu, važno je da dete bude opušteno. Međutim, to je lakše reći nego učiniti jer su roditelji veoma uzbuđeni i nervozni a njihovo raspoloženje se lako “lepi” za decu.
Pokušajte da kontrolišete sopstvene strahove i emocije i objasnite detetu šta će se dešavati na razgovoru kod psihologa ili pedagoga. Pokažite poverenje da će sve biti u redu, da nije ništa strašno ni ako ne zna odgovor na neko pitanje, da je u pitanju razgovor, i da će se i ono na tom razgovoru najbolje osećati ako bude opušteno, odgovaralo bez straha, onako kako ono misli da treba.
Tokom predstojećih meseci, tj. sve do septembra, nastavite da ga pripremite za polazak u prvi razred.
Ponudite realnu sliku škole, ali počinite od pozitivnih strana (na primer, da će tamo steći nove prijatelje, da će naučiti mnogo zanimljivih novih stvari, da će imati učiteljicu koja će brinuti o njima, da će sa svojim odeljenjem ići na izlete…
Uzdržite se od pretnji i plašenja, posrednog ili direktnog kao što je: ”Videćeš ti kada pođeš u školu… Sa školom više nećeš imati vremena za igru… škola je ozbiljna stvar a igračke su za male bebe…”
Nemojte insistirati na tome da će mnogo učiti, morati da bude poslušno, uredno, da će biti kažnjeno ako ne bude mirno sedelo. Ne koristite školu kao pretnju, jer time rizikujete da se u detetu stvori otpor na samom početku.
Upis u školu kao i školovanje jesu stres i za dete i za roditelje, ali možda ga vi, svojim ponašanjem možete umanjiti.
Jelena Holcer