„Наше недоумице и наше ћутање их забављају, али и уче. Приморали су нас, мене и моје колеге, на максимум интелектуалних напора. Захвалан сам им због тога.“ написао је у својој књизи „Порекло човекове осећајности“ Рене Зазо, француски психолог и педагог.
Рекла бих да овај цитат може да опише оно што се десило данас, у овом тренутку, штрајку, борби, протесту, револту… Назовите то како желите. Као просветни радник, педагог, последњих неколико дана у назад слушам своје колеге наставнике, учитеље, стручне сараднике, који се као и ја питају „Куда плови овај брод?“
Ова недеља је за многе од нас велики изазов, и тек сам сад видела јасну слику немоћи људских различитости, али и у исто време снагу интелектуалног јединства. Како необично. И срећна сам, и тужна, и поносна, и разочарана. Тек сад, видела сам да ово није свет једнаких, да немамо сви исте почетне позиције, немамо сви исте услове живота, али ни иста мишљења. И заиста их разумем. Све их разумем. Јер лако је говорити, судити и питати себе и друге „А зашто он, она..?“
И поред свега тога, поред броја оних ЗА и ПРОТИВ, ипак ми је драго да сам у тој подели видела и схватила да је ипак више оних ЗА – изречених или прећутаних. Још драже ми је што сам видела у којој мери су и даље присутне оне вредности-праве вредности које се зову достојанство, поштовање различитости, слога, култура и правда. Право је светско чудо видети конструктивну расправу, мирну размену мишљења и погледе без осуда упућене неистомишљеницима. Е, то светско чудо сам данас имала прилику да видим у зборници школе где сам седела са својим колегама – ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА. Знате, који год тастер да притиснемо – црвени или зелени, сви га притискамо на истом апарату. Када се апарат поквари тада не функционишу ни тастери. Шта вам то говори?
И као што недавно чух једну мудру „У корену речи образовања је реч образ“ могла бих се само надовезати да су данас извођачи радова делатности зване образовање ипак показали да га имају. ОБРАЗ. И мени је то довољно. Хвала родитељима, ученицима, бившим ученицима и свим грађанима који су нам пружили подршку. Данас су они стајали уз нас на нашим радним местима, а сутра ћемо ми уз њих када то буде потребно, јер добро се добрим враћа.
Мастер педагог-Милица Пантић