Велики је дан када дете креће у школу и дугачка је година која има за циљ да се дете за школу припреми и заинтересује. Предшколски програм не припрема за натпросечност, такмичења, остваривања замишљених амбиција родбине. Та година не сме бити простор за такмичење међу децом, а још мање између родитеља и вртића са различитим програмима. Најважнији задатак предшколског програма је да дете заволи сазнање. Има предшколско још важних циљева, као што је тај да се дете на одмору између часова осећа пријатно. Шта је важније? Припрема за час или припрема за одмор? Оба, али ако морам да бирам, бирам одмор.
Прво звоно и крај првог часа. Јуууриш!!!
Али где је јакна, како да је закопчам брже, одвезала ми се пертла… самопоуздање пада. Јасно вам је како, на време да помогнете.
„Грозна ти је фризура“
„Зашто си тако низак“
„Где си купила ту одвратну торбу“
„Не можеш да се играш са нама“…
Наивно је очекивати да ће сличне непријатности у потпуности изостати у дијалогу са новим другарицама/другарима. Играјте се са децом игре улога. Преузмите улогу некога ко вређа, будите груби, а у анализи након игре укажите детету да то и нема баш пуно везе са њим/њом, већ је у дијалогу са нечијим (НЕ)васпитањем или несланом шалом. Затим „увуците“ дете у лоше друштво и заједно њим направите проблем, након тога пред одраслом блиском особом, која је у игри директор школе, ви се вешто извуците, а ваше дете доведите у ситуацију да сноси сву одговорност само… Први пут ће дете лако насести, већ следећи пут неће. Покушајте. А и биће то блиски сустрет са симулацијом неправде. Шта је поента? Када дете доживи тако нешто у школи, мање лично ће схватити целу ситуацију и научиће да препозна неке од непожељних модела понашања и на време се склони.
Дете ће своје нове вештине прво показати Вама, будите реални. Ако је за похвалу-похвалите, а ако је исподпросечно помозите идејама да буде боље. Мотивишите дете да се усавршава. Дакле, само центиметар изнад тренутних могућности. Центиметар по цетиметар. Никако 3 центиметра. Разумели смо се. Зашто? Биће лепших цртежа и радова од његових/њених, биће момената када им другар из клупе каже „ружно је”. Дете добија оштре критичаре. Припремите га и тако амортизујте ситуацију. Свако је добар у нечему и нико у свему. Ваше дете ће бити срећније ако то зна.
Танка је линија између радозналости и запиткивања без реда и редоследа. Заједно са дететом утврдите моменте када је у реду постављати питања, а када не. Научите дете да то што учитељица не уважава његове предлоге шта би могли данас да раде на часу, не значи да га је она одбацила. Зна се ко води час. Када буде време да ученици кажу шта мисле и изнесу предлоге учитељица ће им то рећи.
Важно је да дете зна да каже „не, хвала“. А полако започните и причу о лојалном пријатељству у ком није све подређено нашој угодности. Неки то никада не науче.
Људи су различити и деца су различита.
Сличан се сличном радује и то је наш свет. Објасните детету да разноликост остатка света и нема баш пуно везе са њим/њом и да је сразмерно томе могуће да их променимо, дакле минимално. Покажите им на примеру како се истим стварима неки људи одушевљавају, док их истовремено други сматрају бесмисленим. Заједно градите мале тврђаве.
Научите дете да када год је у дилеми постави себи питање: Има ли то везе са мном? Одговор ће детету помоћи да направити разлику између тужибабе и онога ко то није. Полако упознајте дете зашто је важно да родитељи имају информације о дешавањима у школи, да се и вама свашта дешавало и да ћете заједно смислити тактику за решавање проблема, уколико се појаве. И када будете били сигурни да је дете потпуно отворено са вама, ипак питајте још неког родитеља из одељења о верзији њихових малишана. Свако има своје „наочаре“ , а научити дете да буде реално је у домену научне фантастике једно дуже време. Друго, можда вам неке важне догађаје неће рећи, само да вас не узнемири.
У првом периоду одрастања је пожељни утицај ВАСПИТНО – образовни, а у следећој фази одрастања је ОБРАЗОВНО – васпитни. Једно без другог не могу, али предлог приорирета је тај.
Како да их припремите за образовни део?
Лекција број 1: Нормално је грешити, није срамота питати, као ни погрешно одговорити.
Лекција број 2: Шта је најважније? ТРУДИТИ СЕ!!! Постоји оцена 3 као знак да градиво треба обрадити другачије или модел учења кориговати и оцена 3 као последица недостатка труда и одговорности – ове две оцене се знатно разликују.
Лекција број 3: Свако има своја права И ОДГОВОРНОСТИ.
Конкретно: Вежбајте концентрацију код деце тако што ћете се играти ресторана и повећавати поруџбину или их замолите да обаве две, па три, па четири везане радње (на пример: стави шољу у кухињу, молим те донеси ми телефон и дођи на пољубац). Бројте са децом куће, знакове у улици који су са леве и са десне стране, па мало бројте уназад. Свакодневно и свуда око себе пронаћи ћете прилику да им покажете излед потребних симбола. Играјте игру “на слово на слово”, заједно делите речи на слова и слогове, тражите слова у речима и навикавајте их да седите и разговарате, обратите пажњу на правилно држање оловке, подстакните дете да илуструје песме, догађаје, заједно описујте ствари око себе… то ће бити сасвим довољно.
Ако дете само превазиђе та сазнања – супер, ако не – не брините. Важно је и да пева и да трчи, прави компромисе, да машта, да цени оно што има, да је весело, да је дете (а не дама или мушкарац). Да плаче, да се смеје, да тугује, да се радује, да добије и не добије оно што жели. Важно је да упозна и прихвати све врсте емоција као саставни део лепог живота.
У процени учитеља, обратите највише пажње на утицај метода које користи, на самопоуздање вашег детета и однос према школи уопште. Ако имате дилему око програма, посаветујте се са неким стручним лицем. Диктати, састави и „кукице“ на словима имају свој смисао и не подразумевају читање и писање пре школе. У првом разреду нема оцена. У школи се у првом реду оцењује напредак, па би те оцене биле нереалне због различитог нивоа предзнања. Дакле, то је још цела једна година припреме за оцене. Биће вам лакше ако вам неко појасни.
Причајте им своје успомене из школе, упознајте их са другарима из тог периода, ако имате среће па сте у контакту са њима. Нисте били непогрешиви, признајте им то уз рационалну селекцију информација.
У току целог родитељског стажа, приоритет је рећи, показати и доказати детету да је у сваком моменту јако, најјаче прихваћено и вољено са свим својим несавршеностима и врлинама.
Срећно и храбро, јер програм овакав какав је, за нашу дечицу је савладив.
Аутор: Снежана Голић, педагог развојног центра Фактор