Pedagog: Umesto za školu, dete prvo pripremajte za veliki odmor!

5 avgusta, 2019

Veliki je dan kada dete kreće u školu i dugačka je godina koja ima za cilj da se dete za školu pripremi i zainteresuje. Predškolski program ne priprema za natprosečnost, takmičenja, ostvarivanja zamišljenih ambicija rodbine. Ta godina ne sme biti prostor za takmičenje među decom, a još manje između roditelja i vrtića sa različitim programima. Najvažniji zadatak predškolskog programa je da dete zavoli saznanje. Ima predškolsko još važnih ciljeva, kao što je taj da se dete na odmoru između časova oseća prijatno. Šta je važnije? Priprema za čas ili priprema za odmor? Oba, ali ako moram da biram, biram odmor.

Prvo zvono i kraj prvog časa. Juuuriš!!!

Ali gde je jakna, kako da je zakopčam brže, odvezala mi se pertla… samopouzdanje pada. Jasno vam je kako, na vreme da pomognete.

„Grozna ti je frizura“

„Zašto si tako nizak“

„Gde si kupila tu odvratnu torbu“

„Ne možeš da se igraš sa nama“…

Naivno je očekivati da će slične neprijatnosti u potpunosti izostati u dijalogu sa novim drugaricama/drugarima. Igrajte se sa decom igre uloga. Preuzmite ulogu nekoga ko vređa, budite grubi, a u analizi nakon igre ukažite detetu da to i nema baš puno veze sa njim/njom, već je u dijalogu sa nečijim (NE)vaspitanjem ili neslanom šalom. Zatim „uvucite“ dete u loše društvo i zajedno njim napravite problem, nakon toga pred odraslom bliskom osobom, koja je u igri direktor škole, vi se vešto izvucite, a vaše dete dovedite u situaciju da snosi svu odgovornost samo… Prvi put će dete lako nasesti, već sledeći put neće. Pokušajte. A i biće to bliski sustret sa simulacijom nepravde. Šta je poenta? Kada dete doživi tako nešto u školi, manje lično će shvatiti celu situaciju i naučiće da prepozna neke od nepoželjnih modela ponašanja i na vreme se skloni.

Dete će svoje nove veštine prvo pokazati Vama, budite realni. Ako je za pohvalu-pohvalite, a ako je ispodprosečno pomozite idejama da bude bolje. Motivišite dete da se usavršava. Dakle, samo centimetar iznad trenutnih mogućnosti. Centimetar po cetimetar. Nikako 3 centimetra. Razumeli smo se. Zašto? Biće lepših crteža i radova od njegovih/njenih, biće momenata kada im drugar iz klupe kaže „ružno je”. Dete dobija oštre kritičare. Pripremite ga i tako amortizujte situaciju. Svako je dobar u nečemu i niko u svemu. Vaše dete će biti srećnije ako to zna.

Tanka je linija između radoznalosti i zapitkivanja bez reda i redosleda. Zajedno sa detetom utvrdite momente kada je u redu postavljati pitanja, a kada ne. Naučite dete da to što učiteljica ne uvažava njegove predloge šta bi mogli danas da rade na času, ne znači da ga je ona odbacila. Zna se ko vodi čas. Kada bude vreme da učenici kažu šta misle i iznesu predloge učiteljica će im to reći.

Važno je da dete zna da kaže „ne, hvala“. A polako započnite i priču o lojalnom prijateljstvu u kom nije sve podređeno našoj ugodnosti. Neki to nikada ne nauče.

Ljudi su različiti i deca su različita.

Sličan se sličnom raduje i to je naš svet. Objasnite detetu da raznolikost ostatka sveta i nema baš puno veze sa njim/njom i da je srazmerno tome moguće da ih promenimo, dakle minimalno. Pokažite im na primeru kako se istim stvarima neki ljudi oduševljavaju, dok ih istovremeno drugi smatraju besmislenim. Zajedno gradite male tvrđave.

Naučite dete da kada god je u dilemi postavi sebi pitanje: Ima li to veze sa mnom? Odgovor će detetu pomoći da napraviti razliku između tužibabe i onoga ko to nije. Polako upoznajte dete zašto je važno da roditelji imaju informacije o dešavanjima u školi, da se i vama svašta dešavalo i da ćete zajedno smisliti taktiku za rešavanje problema, ukoliko se pojave. I kada budete bili sigurni da je dete potpuno otvoreno sa vama, ipak pitajte još nekog roditelja iz odeljenja o verziji njihovih mališana. Svako ima svoje „naočare“ , a naučiti dete da bude realno je u domenu naučne fantastike jedno duže vreme. Drugo, možda vam neke važne događaje neće reći, samo da vas ne uznemiri.

U prvom periodu odrastanja je poželjni uticaj VASPITNO – obrazovni, a u sledećoj fazi odrastanja je OBRAZOVNO – vaspitni. Jedno bez drugog ne mogu, ali predlog priorireta je taj.

Kako da ih pripremite za obrazovni deo?

Lekcija broj 1: Normalno je grešiti, nije sramota pitati, kao ni pogrešno odgovoriti.

Lekcija broj 2: Šta je najvažnije? TRUDITI SE!!! Postoji ocena 3 kao znak da gradivo treba obraditi drugačije ili model učenja korigovati i ocena 3 kao posledica nedostatka truda i odgovornosti – ove dve ocene se znatno razlikuju.

Lekcija broj 3: Svako ima svoja prava I ODGOVORNOSTI.

Konkretno: Vežbajte koncentraciju kod dece tako što ćete se igrati restorana i povećavati porudžbinu ili ih zamolite da obave dve, pa tri, pa četiri vezane radnje (na primer: stavi šolju u kuhinju, molim te donesi mi telefon i dođi na poljubac). Brojte sa decom kuće, znakove u ulici koji su sa leve i sa desne strane, pa malo brojte unazad. Svakodnevno i svuda oko sebe pronaći ćete priliku da im pokažete izled potrebnih simbola. Igrajte igru “na slovo na slovo”, zajedno delite reči na slova i slogove, tražite slova u rečima i navikavajte ih da sedite i razgovarate, obratite pažnju na pravilno držanje olovke, podstaknite dete da ilustruje pesme, događaje, zajedno opisujte stvari oko sebe… to će biti sasvim dovoljno.

Ako dete samo prevaziđe ta saznanja – super, ako ne – ne brinite. Važno je i da peva i da trči, pravi kompromise, da mašta, da ceni ono što ima, da je veselo, da je dete (a ne dama ili muškarac). Da plače, da se smeje, da tuguje, da se raduje, da dobije i ne dobije ono što želi. Važno je da upozna i prihvati sve vrste emocija kao sastavni deo lepog života.

U proceni učitelja, obratite najviše pažnje na uticaj metoda koje koristi, na samopouzdanje vašeg deteta i odnos prema školi uopšte. Ako imate dilemu oko programa, posavetujte se sa nekim stručnim licem. Diktati, sastavi i „kukice“ na slovima imaju svoj smisao i ne podrazumevaju čitanje i pisanje pre škole. U prvom razredu nema ocena. U školi se u prvom redu ocenjuje napredak, pa bi te ocene bile nerealne zbog različitog nivoa predznanja. Dakle, to je još cela jedna godina pripreme za ocene. Biće vam lakše ako vam neko pojasni.

Pričajte im svoje uspomene iz škole, upoznajte ih sa drugarima iz tog perioda, ako imate sreće pa ste u kontaktu sa njima. Niste bili nepogrešivi, priznajte im to uz racionalnu selekciju informacija.

U toku celog roditeljskog staža, prioritet je reći, pokazati i dokazati detetu da je u svakom momentu jako, najjače prihvaćeno i voljeno sa svim svojim nesavršenostima i vrlinama.

Srećno i hrabro, jer program ovakav kakav je, za našu dečicu je savladiv.

Autor: Snežana Golić, pedagog razvojnog centra Faktor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama