Настава фискултуре дозрела је за промену. Педагози физичке културе ускоро ће просветним властима послати Иницијативу за иновирање наставног плана и програма – физичко васпитање и обавезног изборног предмета – изабрани спорт. Наставници окупљени у Удружењу педагога физичке културе Београда, који су срочили иницијативу, сагласни су да је потребно више физичке активности у школама. Управо то је био и закључак недавног састанка Зоране Михајловић, потпредседнице Владе, са министрима просвете и спорта Младеном Шарчевићем и Вањом Удовичићем. Повод за тај сусрет био је алармантан податак да многи ђаци, нарочито девојчице, готово уопште не иду на часове физичког.
– Потенцијално укидање другог страног језика било је епицентар потреса у образовном систему, а исти ефекат изазвало је настојање да се информатика уведе као обавезан предмет. Физичко васпитање и обавезан изборни предмет – изабрани спорт – нико не спомиње, иако су декларативно сви за здравље и спорт.

Само у Београду, према незваничним подацима, 50 до 60 одсто ђака су непливачи

Криза предмета физичко и здравствено васпитање почела је деведесетих година прошлог века. Од 1991. када му је одузет здравствени део, креће суноврат фискултурног образовања.

Прочитајте и „Наредни корак – униформе за наставнике”

– Дошло се дотле да је оправдано поставити питање да ли је држави данас важније да има десет олимпијских медаља или 90 одсто деце без равних стопала – истиче мр Горан Петровић, председник Удружења педагога физичке културе (УПФК) Београда.
Резултати школског спорта не огледају се само у признањима са такмичења, јер час физичког васпитања подразумева и нетакмичарске облике педагошког рада као што је на пример корективна гимнастика. Руководећи се примерима из окружења, из Словеније и Мађарске, наставници физичког надлежнима ће предложити да организована физичка активност буде свакодневица школског живота. Не да деца имају сваки дан физичко, него да уз три часа фискултуре недељно два дана похађају ваннаставне спортске секције. И да то буде решено системски.
– Физичка култура која се усади детету од предшколства до адолесцентског доба прати га цео живот. Колико научи од пете до петнаесте године, толико ће бити брзо, спретно, снажно. То су научне чињенице. Прека потреба није додатно упошљавање наставника него реорганизација наставе физичког, утемељена на опредељењу да се деци у овој области мора посветити више пажње. Здравље многих од њих трпи због телесних деформитета и гојазности, као последица недовољне физичке активности – указује Петровић.

Здравље многих ученика трпи због телесних деформитета и гојазности, што је последица недовољне физичке активности

Некада су обуке пливања и скијања, пешачење, ђачки кросеви, оријентиринг, логоровање били неизоставни у настави фискултуре. И данас су ове активности предвиђене, али се, тврде наставници, остварују у незнатној мери.

Прочитајте и УСПРС: Одакле “вишšак” слободних радних места

– Неопходно је да се ове активности обнове, да физичко васпитање заиста подразумева физичку и здравствену културу, рекреацију и спорт. Настава пливања некада је била обавезна, нисмо имали море али смо логоровали на рекама, језерима и мору. Данас имамо базене и ђаци би могли на часовима изабраног спорта да уче да пливају, али прописи налажу да ученици једног одељења морају да раде оно што изабере већина. То значи ако њих 12 хоће на пливање, а 16 на фудбал, сви иду на фудбал. То мора да се промени. Треба омогућити деци да науче да пливају, скијају, одвести их у камп на језеро или планину, не на летовање и зимовање, него логоровање, где ће да науче животно важне вештине. Само у Београду, према незваничним подацима, 50 до 60 одсто ђака су непливачи – напомиње наш саговорник.

Час физичког васпитања подразумева и нетакмичарске облике педагошког рада, као што је на пример корективна гимнастика

Школски спорт разапет између два министарства
– Школски спорт је као чардак између министарства спорта и просвете, ни на небу ни на земљи. Савез за школски спорт, при Министарству омладине и спорта, надлежан је за такмичења ученика у 13 спортова. Али то није део наставе, нити наставника физичког обавезује да припреми екипу за првенства у футсалу, кошарци, одбојци, рукомету, пливању, стоном тенису, борилачким вештинама По наставном програму наставник је дужан да од првог до осмог разреда спреми ђаке за такмичења из гимнастике, атлетике и једне тимске игре. Сва спортска школска такмичења финансира Министарство спорта. Министарство просвете за то не издваја средства као за ђачка такмичења из, на пример, историје, географије, математике – објашњава Горан Петровић, председник УПФК Београда.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика