Nа одељењу неонатологије Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу лежи беба на респиратору.
Да ли је овај случај показатељ промене ћуди вируса или су у питању други фактори – питање је за докторку гинекологије и генетичарку Миму Фазлагић, иначе дугогодишну чланицу управе Гинеколошко-акушерске клинике “Народни фронт”.
“Беба је већ могла да буде рођена са проблемом или да има незрела плућа и да зато има неповољну клиничку слику. Да бисмо утврдили шта је стварно п среди треба да знамо у којој недељи је рођена беба, колико су јој развијена плућа, генетику и разне друге ствари. Можда има астму или емфизем плућа. Оно што до сада знамо је да ниједна беба рођена од заражене мајке није имала компликовану клиничку слику”, каже докторка Мима Фазлагић, гинелоког и генетичар за Б92.
На једном случају, додаје она, медицина никакве закључке не доноси. До сада се показало да се вирус не преноси, јер нема рецепторе за пренос, већ га бебе добијају по рођењу.
Њен колега педијатар др Саша Милићевић исказује одређени опрез јер, како каже, све што су у почетку причали о томе да вирус не може да науди малишанима, није тачно. И даље деца имају лакше симптоме, али је све више заражене деце са упалом плућа.
“Чим је новорођенче интубирано на одељењу интензивне неге, значи да се не налази у добром стању. Не важи више та теорија да су деца поштеђена, чак ни бебе. До сада су деца вирус прилично добро подносила, а то што је та беба толико лоше значи да су концентрације кисеоника у крви пале испод нормалних вредности или ако беба има замор дисајних мишића значи да нема довољно снаге да покреће грудни кош и не успева да произведе довољно кисеоника”, објашњава Милићевић за Б92.
Постковид компликације се, према његовим речима, могу односити на проблем размене гасова, могу да захвате срчани мишић, бубреге, али и друге органе код беба.
Треба ли да бринемо?
Педијатар сматра да је, како показују извештаји, све више деце са озбиљном упалом плућа, последица тога што деца по симптомима мало касне за одраслима, али да као што се број заражавања код одраслих смањује, да то може да се деси и код деце.
“Сад, деца кад крену у школу, размењиваће клице и вирусе. Посебно су угрожена деца са хроничним обољењем срца, плућа, бубрега, или ако су на имуносупресивној терапији или лековима за лечење малигних болести, који смањују имунолошки одговор.”
Иако докторка Фазлагић мисли да после овог случаја родитељи не треба да буду у паници због своје деце, упозорава да што дуже вирус буде живео међу нама, биће све опаснији.
“Сваки вирус убија наш ДНК, од сваког човека понесе нешто и делове његових вируса и његове ДНК. Једини спас је што бржа вакцина. Умирали бисмо од свега да нема антибиотика и вакцина. Заборавили смо да је цела једна популација Маја убијена морбилама. Можда ће нам и за ковид 19, као и за грип, сваке године требати нова вакцина прављена према новом соју”, наглашава наша саговорница.
Извор: Б92