У Србији је за годину дана, готово 27.000 девојчица и дечака примило вакцину против хуманог папилома вируса (ХПВ), што представља веома низак обухват, посебно за земљу у којој просечно две жене свакога дана изгубе живот због карцинома грлића материце. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) ефекат заштите од вируса након имунизације може бити и до 95 одсто, саопштено је на данашњем скупу у организацији Института за истраживање и развој добрих пракси „Well-being International” и Удружења за борбу против рака грлића материце и јајника “Проговори” у Београду.
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је значај боље информисаности и рушења предрасуда које родитељи или адолесценти имају у погледу вакцинације против ХПВ вируса.
Од самог почетка националне јавноздравствене кампање „Заједно против рака грлића материце – HPV НЕ“ Министарство просвете и школе радо дају свој допринос и подршку промотивним и информативним активностима и дијалогу између различитих актера да би се разумело због чега је ХПВ вакцинација важна. Ове активности постају део наших настојања да код деце подстичемо здраве животне стилове и промовишемо здравствену писменост“, рекла је проф. др Ђукић Дејановић.
Државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек напоменуо је да се против вирусних инфекција за сада једино можемо борити имунизацијом, односно превенцијом болести и да смо на том пољу направили велики помак.
Као што знате држава улаже новац у континуирано унапређење здравственог система, последњих неколико година уложено је више од милијарду евра када су инвестициони капитални пројекти у питању, кадрови, а од прошле године обезбеђена је и бесплатна вакцинација против ХП вируса за старосну групу од 9 до 19 година. Ово показује колико држава размишља о здрављу својих грађана, да желимо да унапредимо квалитет здравствене заштите и да побољшамо здравствене услуге које пружамо. Држава се потрудила да набави најсавременију вакцину и проблем са ниском стопом вакцинације, мислим да можемо да превазиђемо, јер су многобројне светске студије показале да је ово безбедна вакцина, да чак у 90 одсто случајева спречава претканцерогена и канцерогена стања. Ипак, надам се да ћемо следеће године моћи да се похвалимо много бољим резултатима, али не треба да будемо незадовољни, јер смо за првих годину дана направили прву степеницу и почели озбиљно да се бавимо превенцијом рака грлића материце“, истакао је др Ђерлек.
Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) проф. др Сања Радојевић Шкодрић рекла је да је вакцинација против ХПВ је једна од најважнијих ствари које су се десиле у нашем здравственом систему.
ХПВ вакцина је прва препоручена вакцина која је уведена о трошку државе и то је први иновативни лек који је уведен на листу лекова као лек за превенцију. У односу на друге државе ми смо увели о трошку осигурања одмах деветовалентну вакцину, док неке државе још увек користе четворовалентну вакцину. Право на вакцинацију у Србији имају дечаци и девојчице, док у многим државама то право имају само девојчице. Ипак, по најновијим подацима дечаци су већи преносиоци ХПВ инфекција, јер сваки трећи дечак после 15. године живота је заражен макар једним ХПВ сојем вируса. Такође увели смо у односу на друге државе највећи старосни опсег о трошку државе. Међутим, када погледамо резултате које смо добили од Института Батут, да је 26.000 дечака и девојчица вакцинисано, а од тога 20.000 девојчица, то јесте помак, али не можемо да кажемо да смо задовољни оваквим опсегом имунизације и мислим да треба да наставимо, да интензивирамо имунизацију и да она буде уједначенија по целој Србији. Када се погледају подаци, само већи градови као што су Београд, Нови Сад, Крагујевац имају адекватну имунизацију, док су у осталим крајевима јако лоши резултати. Оно што се показало као ефикасно јесу ХПВ каравани имунизације, јер се вакцинација повећавала у месту у коме се тај караван одржавао. То значи да једна од мера која треба да се примењује јесте управо стално информисање грађана – закључила је проф. др Радојевић Шкодрић.
Педијатар УДК „Тиршова“ др Горан Вукомановић мр сци. мед., истиче искуство других земаља у ХПВ имунизацији.
Државе као што су Аустралија и скандинавске земље које су са ХПВ вакцинацијом кренуле пре 10 и више година, показују да је обољевање смањено за 95 одсто, а рак грлића материце готово искорењен. Ако за овако тешку болест постоји вакцина, треба искористи ту могућност и спречити сваки могући ризик од обољевања. Из тог разлога подсећам педијатре, иако огромна већина то зна, да објасне родитељима бенефите које ХПВ имунизација доноси њиховом детету и заштите их од рака. Иако је улога медија и друштвених мрежа све већа, сва истраживања једногласно говоре да су педијатри и даље особе којима родитељи највише верују када је реч о препоруци о ХПВ вакцинацији. Стога је наша законска обавеза да ХПВ вакцину препоручимо сваком родитељу за дете узраста од 9 до 19 година“, апелује др Вукомановић.
Најалармантнији је податак јесте да сада, прве симптоме рака грлића материце, најчешће добијају жене у доби од 32. до 35. године живота, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома био учесталији код жена у каснијој животној доби. Треба имати у виду да је висок обухват имунизације дечака такође веома битан јер је доказано да постоји повећана стопа обољевања од рака ануса, пениса и усне дупље, за шта је такође одговорна ХПВ инфекција.
Држава је о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање омогућила вакцинацију девојчица и дечака против ХПВ-а. Досадашњи одзив на имунизацију против ове инфекције је, међутим, врло слаб. Многи родитељи не знају да имају могућност бесплатне ХПВ имунизације за своју децу. Управо данашњи скуп којем присуствује више од 200 лекара, педијатара и гинеколога из целе Србије, као и представници здравствених институција на челу са Министарством здравља, Министарством просвете и РФЗО, треба да омогући пресек стања и предложи решења за већи обухват ХПВ вакцинације како бисмо заштитили децу, јер је рак грлића материце једини рак који можемо превенирати једноставном имунизацијом. Као особа која води удружење пацијенткиња и која је преживела рак, апелујем на родитеље да вакцинишу и заштите своју децу“, истакла је Горица Ђокић из Удружења за борбу против рака грлића материце и јајника “Проговори”.
Проф. др Алеxандер Кенет са Универзитета на Флориди и начелник клинике за инфективне болести Немоурс при дечијој болници у Вилмингтону, Делавер, САД одржао је предавање за лекаре из Србије и том приликом истакао да родитељи у Србији, као и родитељи широм света, желе да ураде оно што је најбоље за своју децу.
Истраживања су показала да ће већина родитеља прихватити вакцинацију за своју децу ако добију снажну препоруку од лекара свог детета. Због тога је од суштинског значаја да здравствени радници прихвате ову чињеницу и дају снажну препоруку за ХПВ вакцинацију родитељима. Од 1990. у САД, стопе рака грлића материце су се полако смањивале, углавном захваљујући скринингу рака грлића материце. Недавно је примећен значајан пад обољевања међу младим женама, које су примарна група која испуњава услове за вакцинацију против ХПВ-а. Због тога стручњаци предвиђају значајан пад стопе рака грлића материце у наредном периоду“, истиче Проф. др Алеxандер Кенет.
У Србији о трошку РФЗО, дато 52.000 доза вакцина против Хуманог Папилома Вируса, главног узрочника рака грлића материце
Првом дозом вакцине против ХПВ-а, до сада, вакцинисано је 14.171 дете узраста од 9-14 година, а другом дозом њих 7.649. Када је реч о деци узраста од 14-19 година, ова вакцина се даје у три дозе. У тој животној доби, прву дозу је примило 12.023 деце, другу 10.920, док је трећом дозом вакцинисано 6.670 дечака и девојчица. Међутим, да би се ефекти вакцинације одразили на смањење стопе обољевања од болести изазваних ХПВ-ом потребно је да обухват имунизације циљне популације буде већи.
Наиме, у државама које су ову вакцину увеле пре 15 и више година и где обухват вакцинисане деце износи 80 – 90 одсто, учесталост обољевања и смрти од рака грлића материце и других обољења изазваних ХПВ вишеструко је смањена.
У Србији, на жалост, 1.500 жена годишње оболи, а више од 700 премине од последица ове болести, и поред тога што имамо доступно ефикасно „оружје“ у рукама.