Вероватно најинтригантнија личност српске књижевности XX века је Борислав Пекић, писац који је имао буран живот провукавши неке његове сегменте кроз свој огромни литерарни опус.
Његова дела без обзира на то да ли су романи, приповетке или есеји, у својој суштини су филозофско-антрополошка разматрања зачињена иронијом која је уносила дозу хумора, у иначе мрачне теме тоталитаризма које су га окупирале.
У цитатима, као литерарној микроцелини, могу бити саткане велике мудрости, али често су то реченице отргнуте од шире целине које тако одвојене губе прави смисао, што код Борислава Пекића није случај. Они су овде мудрости о духовном ентитету људског бића. Пошто је питање човека код њега централно, треба издвојити оне цитате који га осликавају најбоље.
„Човек потопљен у стварност губи од критичке моћи колико је тешка њиме заузета стварност.“
„Човек се не бори с рупом ископаном на погрешном месту, него с будалама које су је ископале. Рупу једноставно затрпава.“
„Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо.“
„Човек има све што је потребно за освајање Универзума, све креативне способности, имагинацију, неограничени егоцентризам, безобзирност и према себи и према свим другим облицима егзистенције, нагон за одржањем, страх од смрти и осећај изабраности, илузију позвања.“
„У антрополошки епос увело ме је занимање за природу човека, за његову суштину, а изнад свега осећање да живим у туђем, наопаком, погрешном свету, цивилизацији која не саобраћа с аутентичним духом хуманитета, у историји која изгледа као људска али људска није, не само због својих промашаја него, па и више, због својих успеха.“
„Први човек постао је с првом маском коју је ставио на своје лице, да дочара демоне и умилостиви богове. Ову лошу навику није изгубио ни до данас. Има политичара који просту чињеницу позоришног порекла човека не би смели да забораве!“
„Човек је компромис између животиње и Бога.“
„Хумана скрама која човека одваја од звери тања је од даха на огледалу, и у огледало се непрестано мора дувати ако желимо да се она одржи.“
„Шта је човек без прошлости? – Срећан.“
„Требало би заиста да постоји време за све, као што каже Проповедник, али да у том времену не будемо способни да се обмањујемо изговорима.“
„Kад се рађа човек не зна шта добија. Kад умре не зна шта губи. У оба случаја пред њим је и иза њега – неизвесност.“
„Човек мора осетити историју у себи, да би је стварао изван себе.“
„Ствар није у томе да постанемо нешто друго, него да откријемо – шта смо.“
„Човек се не састоји само од нагона и чула као животиња. Али није ни дух, јер има тело. Човек није ни камен, јер не чека да га други покрене, него има своју вољу. Једино га душа од других начина постојања разликује. Човек је неизвесност. Неупоредива сила бриге. Опојност зебње.“
„Бити антрополог у првом реду значи спознати основну бесмисленост свих људских опредељења. Нарочито политичких.“
Извор: kultivisise.rs