Песме о мајци

Мамин празник

Мила моја мајчице
данас је твој дан,
осим своје љубави
шта joш да ти дам?

Знам!!!

Нацртаћу честитку,
убрат’ један цвет,
теби биће драже
него читав свет.

Очи ће ти поносне
засјати од среће,
с љубављу ћеш рећи:
,,Ти си моје цвеће!“

Успомена биће то
што никад не вене.
Усрећићу маму ја,
а и она мене.

Иванка Бугарин



Мајка

Кад’ је гладно – она кува,
несташно је – oна чува,
,,Да не падне“ – срце лупа,
прљаво је – она купа.
Ако не зна – показује,
не верује – доказује,
нема доста – oна дели,
њему само срећу жели.
Нешто фали – она створи,
када греши, мора, кори.
Болесно је – Бога моли
што њега боли и њу боли.

Иванка Бугарин

МАЈКА – Мира Алечковић

Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ниједна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.
Њене ме руке најлепше грле
и брижне нада мном увек стрепе;
зовнем ли само, мени хрле
мамине руке меке и лепе…
Мамине руке косу ми сплићу,
њена ме љубав на пут спрема,
када порастем, као мама бићу,
нико као она лепе руке нема.
Мамине очи ме увек прате,-
те очи добре нада мном бдију,
кад оду, једва чекам да се врате,
оне за мене увек осмех крију.
Као у бајци која се воли
смех се детињства меко засребри…
Кад мене боли, и њу заболи,-
и зато хвала, мајко, теби!
Зато од тол’ко најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
једна је од свих за мене лепша,
једна је од њих само реч мајка.

МАЈКА – Мира Алечковић

 

ЧЕСТИТКА

Са маминог лица
Већ се чита срећа
Кућа јој од јутрос
Пуна свежег цвећа.
8. март је данас
Па нека сви знају
Како деца мајци
Празник честитају!

НАЈТОПЛИЈЕ ОКО
Сунце има жуто око
високо, високо.
Море има плаво око
дубоко, дубоко.
Земља има смеђе око
широко, широко.
Свако има своје око
широко, дубоко…
Са њим гледа,
с њим се смије.
Ал´од свих је
најтоплије:
Око што ко ватра грије,
око што се мени смије,
око што се брине за ме…
То је око моје маме!

СУПЕР МАМА
Моја мама је супер жена
Ту не постоји дилема
Јача је и од Бетмена и Супермена
Ма никог јачег од ње нема!
Од ње нема боље куварице
Кува јела сваке врсте
Торте, колаче и пљескавице
Укусне да полижеш прсте!
Ујутру рано, моја мама
На посао одлази свакога дана
Дотерана, права је дама
Лепа ко глумица из романа!

 

КАКО СЕ МОЖЕ ШТЕДЈЕТИ МАМА – Натали Шарић
Кад играш се, играш,
па сам играчке спремиш,
ти своју маму, заправо, штедиш.
Кад се сам почешљаш,
сам умијеш лице,
ти штедиш мамине јутарње живце.
И кад за школу
сам спремиш ствари,
ти своју маму штедиш уствари.
Кад ципеле и хлаче
чуваш од блата,
ти мами уштедиш два добра сата.
Кад књиге и торбу
држиш у реду,
ти мами уштедиш плаћу једну.
Једино за маму,
љубав не штеди,
јер љубав давати
једино вриједи.

ПЕСМА ЗА МАМИНЕ ОЧИ
За све бесане ноћи
и за све брижне очи
које си од мене крила,
за све уздахе твоје,
за очи које се боје
за мене, мајко мила,
за све пољупце твоје,
за руке твоје меке,
за речи топле, благе,
које си шапутала,
за све, за све ти хвала,
за сву одшивену дугмад,
за све немирлуке моје,
за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу
која није потекла,
за све што си ми дала,
за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.

ЧУВАЈТЕ МАМУ
Не дајте бригама,
да вам муце маму,
Никад је тузну
не пустајте саму,
Чувајте маму
то вас мало стаје,
Тако ће мама
дузе да вам траје!
На улицу маму
дрзите за руку,
Од ушију њених
отерајте буку,
Чувајте маму
ко на длану јаје,
Чувајте маму
да вам дузе траје!
Ни тати не дајте,
да на маму виче,
А кад је тузна
причајте јој приче,
Чувајте маму
ко зеница да је
Тако ће мама
дузе да вам траје!

ЈА ТЕ ВОЛИМ МАМА
Данас срце моје узбудјено бије,
Много зеља за мајцицу крије.
Али коју да јој казем,
да јој казем да јој зелим срецу
Или радост сваког дана вецу?
Знам тиме је обрадоват нецу.
Зато цу јој прици тихо сама,
Загрлит је цврсто руцицама И реци јој
ЈА ТЕ ВОЛИМ МАМА.

МАМА  И ЈА
И кад сунце сија
и кад пада тама, за
мене се брине
моја драга мама.
За мене је она све,
радост моја сва
и нико је не воли
тако као ја.
Чујте сада и ви сви
сто цео свет зна,
да једно смо срце
мама и ја.

МАМА, ВОЛИМ ТЕ

Чујеш ли птицо ,што летиш до неба,
Од тебе ми једна услуга треба
Огласи птицо,свуда по свету
Да највише волим маму на свету!
И ти цвете у зеленој трави
Измами осмех мојој мами.
Шапни јој да је најбоља на свету
И пожели такву сваком детету.
Моја је мама дар са неба
И оно што мени највише треба.
Схватите људи ја вас молим,
Да највише моју мајку волим.

ОСМИ МАРТ
Осмог марта моја мама
весела ће бити,
а ја ћу јој један лијеп
цвијет поклонити.
Онда ћу је пољубити,
празник честитати
затим ћу јој рећи:
буди срећна много,
моја драга мати.

У ПРАВУ ЈЕ МАМА
Мада маму много волим
помало сам  на њу љута
родила ме само једном
зашто није седам пута.
Како би то лијепо било
да се мало важна правим
што годишње седам  пута
рођендане своје славим.
Рођендан је лијепо славље
ал’ ушима баш не годи
у праву је ипак мама
што ме само једном роди.

МАЈКА
Ноћу често кад већ заспим
и кад соба већ опусти,
ко латицу руже, мама
на мој образ пољубац спусти.
Она моје мале туге
загрљајем топлим тјеши,
а свакој се мојој срећи
ко најљепшем дару смијеши.
Њени прсти као лахор
пређу преко моје косе,
а њене ме приче лако
у далека царства носе.
Њена љубав мене грије,
њено срце за ме бије,
знам: нада мном увијек бдије
мајка – биће најмилије.

МАТИ
Једна мила жена, једна добра душа,
носи слатко име што се стално слуша.
Тако су је звали, тако ће је звати
то велико име носи само мати.
Вриједне руке моје маме
све у кући раде саме.
Она кува, пере, шије
и над нама увијек бдије.
Кад порастем ја ћу моћи
својој мами све помоћи.

МАТИ
Кад ти је тешко,
мати заједно с тобом пати.
Она је спремна,
све што има, за тебе дати.
Све путеве она жели
да ти скрати,
у тузи осмијех,
на лице ти врати.
Све врлине које имаш,
дала ти је мати,
кад одрастеш да их можеш,
ти другима дати
.
ОЧИ МОЈЕ МАЈКЕ
На језера два из бајке
личе очи моје мајке.
Наоколо стабла вита,
а сред воде, мирне, сјајне,
два отока ко две тајне.
Што не могу једном само
да потерам чун онамо?…
Каква птица шаропера
пева тамо крај језера?
Да л’ рибице златне роне
на дну тихе воде оне?
На језера два из бајке
личе очи моје мајке.

МАМА
Мама пере, мама кува,
мама своју децу чува.
Мама меси, мама храни,
мама своју децу брани.
Мама прича, мама теши,
мама сваки проблем реши.
Мама чека, мама брине,
и са неба звезду скине.
Мама сија, мама греје,
у животу мама све је!

МОЈА МАМА
Волим, мазим све по реду
Моју лутку, мога меду.
Ал’ од свију кажем вама
Најдража је моја мама.
Волим своју лопту лаку
И играчку волим сваку
Ал’ од свију, кажем вама,
Најдража је моја мама.

МИЛА МОЈА МАМИЦЕ
Мила  моја мамице,
узми ме у крило,
загрли ме и пољуби
сунце моје мило.
Реци ми јел истина
или само шала,
да си и ти некад
била као ја мала.

ПОКЛОН ЗА МАМУ
Целе  ноћи размишљам
и стварно се мучим,
који поклон за маму
данас да  наручим.
Дао бих јој чоколаду
па да ме помази,
али она врло строго
на  дијету пази.
Шта ће јој чоколада
и други слаткиши,
када би их и онако дала
сину Миши.

Има једна дивна жена,
много добра, много вредна,
много дара мени пружа,
мене зове моја ружа.
Она је као најлепша бајка,
то је људи моја мајка.

ОСМЕХНИ СЕ МАТИ
Буди срећна мати,
Сунце нек те злати,
нек ти око сија,
мати најмилија.
Осмехни се мати,
и Сунцу и цвету,
и мени и тати
и целоме свету.
Божидар Тимотијевић

О МАЗАМА
Мамине мазе,
на чистоћу пазе,
а татине мазе,
на чистоћу газе.
Мамине мазе,
једу док је тазе,
а татине мазе,
разбијају вазе.
Зато мазе мамине,
пију сок од малине,
а мазе татине,
пију батине.

МАЈКА
Смешка се дете,
живот је бајка!
Чува га, пази,
вољена мајка.
Бранко Ћопић

МАЈКА
И тако траје, живи и воли,
мајка- пријатељ, мајка – лепота,
живота целог, вазда је с нама,
у крилу песме и живота!
Кад ђак за школу задатак пише
и мама с ђаком нечујно дише.
И, тако скоро кроз живот цели
мама са ђаком судбину дели.

МАМИНА ЉУБАВ
Мамина љубав
од плавог мора је већа,
мами су децарадост
мами су деца срећа.
Велика је реч мама
њој се свако диви,
чувај своју маму,
нека што дуже живи.

ТАТА И МАМА
Тата и мама су љубав
и вечно другарство
и зато иду под руку.
Тата и мама су
високи јаблан и нежна јела.
Тата и мама су
четири руке једног срца.
Кад се тата и мама
у свету изгубе,
одмах се траже.
Тата и мама су
две дечје страже.
Драган Лукић

ДРУГОВАЊЕ С МАЈКОМ Луција Тасић
Кад се мајка умори
ти јој песму говори!
Кад те мајка похвали,
ти осмехе не жали!
Кад се мајка разнежи,
са њом буди, не бежи!
Када усни ружан сан,
ти јој буди сунчан дан.
Пољуби је у чело,
да јој буде весело!

МАЈКА
Већ морнар месец пучином језди
на крају му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.
Смешка се дете, живот је бајка,
чува га, пази, вољена мајка.
Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас,
из ноћне таме, спремно и будно
јавља се мио глас.
Залуд тмина јуриша глува
кад мама добра дечака чува.
Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак: Ко ли то гледа?
То су мамине очи!
Путују дани у сјајном низу,
када је мама рођена близу.

КАДА МАТИ ПЕВА-Бранко В. Радичевић
Тада све буде ко од веза
или лепеза или бреза.
Ти можеш на пут до Кинеза,
или на чај код неког кнеза.
Сваки тад дечак има чело
ко јарко сунце када сине.
А сваки град и свако селои
мају свој чун за даљине.
И нема нигде деце саме,
моја је мајка и твоја мати.
Само на једно њено раме,
могу све главе дечје стати.
Мати тад води у левој руци,
сву изгубљену децу у луци,
а десна ако су дечаци боси,
служи да их милује по коси.
Од њеног шала ако снег веје,
ето скровите, топле стреје,
а у џепу од кецеље
рукавице плету преље.
У пунђи њеној две златне игле.
Где оне досад нису стигле?
Ако чарапа танка ко травка
ето наглавка.
И ја сам једно вече цело
слушао како пева мати.
И осмехнух се у одело,
било је меко, било је бело.

ХВАЛА ТИ МАМА
Хвала ти мама,
што си ми дала
да сретно растем
испод твог срца.
Због те доброте
сад моје срце
љубављу њежном
за тебе куца.

ПРИВЈЕСАК ОД ЗЛАТА
Највећа нам срећа
покуца на врата
кад се играмо скупа
мама, ја и тата.
Нек мама буде сунце
мјесец нек је тата
ја њихова сам звјездица
привјесак од злата.
Формула за срећу
рећи ћу вам свима:
Тко љубав другом даје
тај љубав натраг прима.

ЈЕДНА ЈЕ МАМА
Мирјана Петров
Од свих жена што постоје
Најлепша је мени једна
Најдража је моме срцу
Љубави је моје вредна.
Једна је мама то свако зна
Зато је бескрајно волим ја!
Дала ми живот да видим свет
А јој сада дарујем цвет.
Поклањам нежност и речи те:
МАМИЦЕ МИЛА ХВАЛА ЗА СВЕ !

ДА САМ ЈА МАМА
Да сам ја мама
Никада не бих питала
– откуд та галама?
Већ бих сву децу
У кућу позвала
И брдо бомбона
Ја бих њима дала.
Цео дан бих за њих
Палачинке пекла
И важно им рекла:
– ко има највише
џема на носу
Не мора да се купа
Ни да пере косу…
Ех, да сам ја мама…

КАД СУ ДЕЦА
НАЈЛЕПША НА СВЕТУ
Ласло Блашковић
Када деца ручице шире,
личе на лаке беле лептире.
Када деца ручице пруже,
лепа су као најлепше руже.
А када загрле маму и тату,
лепша су од руже у цвату,
лепша су од лептира у лету…
Тада су деца најлепша на свету!

ЉУБАВ ЗА МАМУ
Моја је мама лепа и мила
У животу све ми пружа.
Заслужује више од каранфила
И букета белих ружа.
Моја је мама лепа и драга
нежна мени и мом тати.
Ма куд да пођем са кућног прага
њој ћу цвеће љубави слати.
Љубав је за маму чудесно цвеће
Што никад, никад увенути неће.

НАШЕ МАМЕ
Душан Радовић
У целом свету,на свим странама,
реч је углавном о мамама.
Најпре је било ништа и тама,
а онда нас је родила мама
Маме су важне да нас роде,
да нас подижу и да нас воде.
Сви што по свету трче и лете
неке су добре маме дете.

ПЕСМА О МАМИ
Данас је твој празник
Дан твога живота.
Нек’ у њему сине
сва твоја лпота.
Буди срећна мати
Сунце нек’те злати
Нек ти око сија
Моја најмилија.
Ја ћу руке свити
Око твога врата
Биће то мој поклон
Мој ђердан од злата.
Осмехни се мати
и сунцу и цвету.
И мени и тати
И целоме свету.

СВЕ НЕЧЕМУ СЛУЖИ
Љ. Ршумовић
Дугме служи капуту
Асфалт служи на путу
Друг да се дружи
Сунце да кружи
Све нечему служи.
Чамац да се треком плови
Мамац да се риба лови
Песма да се лепо пева
Муња да кроз облак сева
Молба да се нешто моли
А МАЈКА је да се ВОЛИ !

МОРА СЕ ПРИЗНАТИ
Велимир Милошевић
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Но, да се погрешно ствари не схвате
Воле се, воле доста и тате.
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Али не ваља ни претерати.
Мало љубави остави тати.
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Предлажем да се песмица скрати.
Пољубац исти – и мами – и тати.

МАМЕ
Душан Радовић
Имате ли нешто за маме?
Имамо крило, длан и раме.
Када су маме тужне и саме?
Добри су крило, длан и раме.
А када нешто боли маме?
Нека нам ставе главу
у крило, на длан или на раме!

СВЕТ БЕЗ МАЈКЕ
Мирослав Ковачевић
Свет би могао бити без сунца,
без цвећа,
траве,
реке.
Свет би могао бити без песме,
без приче,
басне,
бајке.
Свет не би могао бити
једино без мајке.

МАМА, МАМА – ВОЛИМО ТЕ
Мама то је шапат ноћи
Мама то је диван сан
Мама то је осмех зоре
Мама то је бели дан.
Мама то је цвркут птица
Мама то је сунца сјај
Мама то је мирис руже
Мама то је цветни мај
Мама, мама – волимо те
И у срцу носимо те
Где год била ти си с нама
Песмо наша – растеш с нама.
Мама то је тиха река
Мама то је росни луг
Мама то је топла рука
Мама то је верни друг
Мама то је радост наша
Мама то је срца глас
Мама то је вечна срећа
Мама то је део нас.
Мама, мама – волимо те
МАМА,МАМА – за јаслице
Мама,мама то су прве речи,
мама,мама које умем рећи.
Мама, мама само кад би знала
колико те много волим ја

МАМИН ПРАЗНИК
Мила моја мајчице
данас је твој дан,
осим своје љубави
шта још да ти дам?
Знам!!!
Нацртаћу честитку,
убрат’ један цвет,
теби биће драже
него читав свет.
Очи ће ти поносне
засјати од среће,
с љубављу ћеш рећи:
,,Ти си моје цвеће!“
Успомена биће то
што никад не вене.
Усрећићу маму ја,
а и она мене.
MАМИН ПРАЗНИК

Мила моја мајчице
данас је твој дан,
осим своје љубави
шта још да ти дам?Знам!!!
убрат’ један цвет,
теби биће драже
него читав свет.
Очи ће ти поносне
засјати од среће,
с љубављу ћеш рећи:
,,Ти си моје цвеће!“
Успомена биће то
што никад не вене.
Усрећићу маму ја,
а и она мене.
Иванка Бугарин
МАЈКА
Кад’ је гладно – она кува,
несташно је – она чува,
,,Да не падне“ – срце лупа,
прљаво је – она купа.
Ако незна – показује,
не верује – доказује,
нема доста – она дели,
њему само срећу жели.
Нешто фали – она створи,
када греши, мора, кори.
Болесно је – Бога моли
што њега боли и њу боли.
Иванка Бугарин

За песме где није наведен аутор слободно скрените пажњу, дописаћемо, има доста песама које нису потписане  и немогуће је баш свакој знати аутора.