ŠKOLARCI
Zablistali jutros putevi i staze
to novi školarci u školu polaze
Veselo odzvanja sa svih strana
Srećno, prvaci, od prvog dana!
ŠTA SE ZBIVA KAD VRTIĆ OMALI
Kad noga poraste – cipela joj mala
Traži neku veću da bi u nju stala
Kad glava poraste – kapa ti se smanji
ili traži veću, ili glavu tanji
Dete brzo raste, vreme mu je, šta će
Stalno menja čarape, benkice i gaće
Uvek za broj više i nema da fali
ali šta se zbiva kad vrtić omali?
Od vrtića vrtić ne postoji veći
a ti si već veliki, momak takoreći
Nema više smisla, o tebi se priča
klinci iz jaslica već te zovu čiča
Telo tvoje počinje signale da šalje
ti nisi za vrtić i moraćeš dalje
Ali nema brige kad vrtić omali
spakuj lepo knjige i u školu pali!
ŠKOLIRANJA
Nema više foliranja,
nema više žongliranja
ni bezbrižnog kuliranja,
počela su školiranja
Raspakujmo knjige nove
još mirišu na štampare
Raspakujmo lepe snove
i ljubavi one stare
Podesimo žice glasne
dočekajmo, nek se čuje
učitelje naše krasne
baš kao što dolikuje!
KAKO SE PRAVI ŠKOLA
Svaka se škola pravi
od slika, brojeva i slova
Od velike, velike ljubavi
najlepših dečjih snova
A škola se u kompletu
u stvari pravi od đaka
a svaki đak na svetu
pravi se od prvaka
Zato su prvaci dase
koje se najviše vole
jer da njih nema, zna se,
ne bi bilo ni škole!
U VRTIĆU SMO NAUČILI
U vrtiću su nas učili da peremo ruke
da radimo bez buke
i da bez muke nema nauke
Učili su nas još i kakve su boje
šta je tvoje, a šta je moje
I skupove i reči i priče i pesme
šta je dobro, a šta se to ne sme
Nosimo sa sobom ova prva znanja
u školu i život za buduća zvanja
DOVIĐENJA, KUĆO DRAGA
Vreme tera sve po svome
doviđenja, drugi dome
Doviđenja, kućo draga
ja odlazim sa tvog praga
Društvo staro, ostaj zdravo
put nas dalje vodi pravo
Bilo nam je lepo, slatko
ali slatko traje kratko
To se više ne ponovi
tu su klinci neki novi
Bilo nam je super skupa
sad nas čeka školska klupa
Dragi naši vaspitači
bili ste nam suigrači
Grejali nam srca mala
iskreno vam zato hvala
Iskreno vam mnogo hvala!
POSTAJEM PRVAK DANAS
Postajem prvak danas
to je već ozbiljno zvanje
ukažite mi, moliću
dužno poštovanje
Postajem prvak danas
i baš se osećam važan
pametniji sam no juče
lepši i vrlo snažan
Postajem prvak danas
i slutim sjajna otkrića
ja nisam više klinja
iz dečjeg vrtića
Postajem prvak danas
i sto me očiju gleda
srećne su mama i baka
ponosni tata i deda
IDEM U ŠKOLU
Ko da se od mene nešto krije
njuška se okolo neka stvar
a meni baš svejedno nije
u glavi i srcu mi je dar-mar
Rekoše da moram sada
na neko drugo mesto
a ko zna kako je tamo
široko ili tesno
K’o da je lako menjati mesto
tek tako i tako često
Meni u vrtiću baš je bilo sjajno
drugovi, uživanje, igranje beskrajno
A sad mi trube „Nisi dete više,
zaboravi vrtić, škola ti se piše“
Otkriva se, znači, ta istina gola
vrtiću je kraj, sad počinje škola
Kuda idu drugari – sa njima ću i ja
druženje u školi mora da mi prija
U školi me bukvar nestrpljivo čeka
da mi šapće znanja lepa i daleka
ŠTA ĆEMO POSTATI
Sada odlazimo iz našeg vrtića
pitamo se kakva postajemo bića
Prvo ćemo lepo postati prvaci
pa onda veliki i sve veći đaci
Studenti što idu na razne fakultete
pa ćemo svi biti čike ili tete
Neko će želeti da leči ljude
da nosi slušalice i lekar bude
Drugi će hteti da mesi testo
od belog brašna brašnjav često
sličan k’o lekar postaće pekar
Neko će treći opet pronaći
da drugačije vreme protraći
da bude prema sebi fer
i postane inženjer
Devojčica neka lepa
šetaće se kao senka
pistom slave
gipka, zgodna manekenka
Daleko je sve to, mi to dobro znamo
Al’ hoćemo vama do znanja da damo:
Iako smo sada, jel’ te, mnogo mladi
razmišljamo već ko će šta da radi!