1. Многа деца која тек крену у вртић често буду болесна. Како је најбоље заштитити организам детета и појачати отпорност имунитета?
Не постоји један савет који би чудотворно појачао имунитет код детета, али збир више поступака ће дати добре резултате. Детету треба пружити што више сна, око 10 сати за децу предшколског узраста. Поред физичке активности од најмање пола сата дневно, важан је унос течности и то воде, млека, јогурта и природних сокова, око 8 чаша напитака дневно. Свеже воће и поврће су најбољи извори витамина и минерала, а код деце које немају навику такве исхране треба применити суплементе. Суплементи треба да садрже тзв. велика 3 витамина, а то су витамини Ц, Е и А, од минерала је најважнији цинк а често се препоручује и дужа примена пробиотика.
2.Многи родитељи се плаше да недовољно „стерилисање“ простора у ком дете борави може нарушити здравље малишана. Могу ли родитељи претерати када је о хигијени детета реч?
Управо на томе се заснива „хигијенска хипотеза“, која говори да је услед вакцинација, примене антибиотика, сапуна и детерџената смањена учесталост инфекција код деце. Са друге стране је показано да у данашње време деца чешће оболевају од алергијских болести (екцем, алергијска кијавица, астма), као и аутоимунских болести, аутизма и леукемије. Објашњење је да недостатак инфекција доводи до увећања ћелија и антитела, који реагују против сопственог ткива. Зато је савет родитељима да мање инфекције јачају имунски систем детета, тако да дете не треба држати под стакленим звоном, у стерилним условима.
3.Уколико беба одбија да сиса, а још је мала за увођење кашасте хране, шта се може урадити?
Мајчино млеко је најбоља храна за бебу зато што садржи све што је потребно беби у првим месецима живота и то воду, заштитне и хранљиве материје. Предности природне исхране су многоструке, преко мајчиног млека се смањује учесталост акутних инфекција, алергијских и хроничних болести. Мајчино млеко је у потпуности прилагођено дигестивном систему детета, који је још у фази развоја, па се и лакше вари у односу на адаптирано млеко. Али уколико дете одбија да сиса или мајка из здравствених разлога није у могућности да доји, на тржишту постоје бројне млечне формуле, које су у новије време високо адаптиране, што значи да наликују мајчином млеку.
4.Шта саветујете родитељима деце у узрасту од пет и више година (па чак и у пубертету) која и даље имају учестали проблем ноћног мокрења?
Ноћно умокравање (енуреза) је чест проблем о коме се нерадо говори и до навршених пет година сматра се нормалном, физиолошком појавом. Међутим, јавља се код 5-10% предшколске деце, а проблем може да буде присутан у мањем проценту (0.5-1%) и у адолесцентном узрасту и код одраслих. Метода лечења се бира према узроку ноћног умокравања и често захтева мултидисциплинарни приступ, који подразумева заједнички рад нефролога и психолога-психотерапеута. У лечењу се најчешће користи аларм и дезмопресин који има антидиуретичко дејство. Неопходно је да у вечерњим часовима деца ограниче унос течности, сланих и слатких намирница.
5. Како родитељи могу да разликују прехладу од пролећне алергије и шта поред лечења могу да предузму да олакшају тегобе детету које има алергију?
Главни симптоми пролећне алергије су оток и свраб ока, цурење носа и кијање, као и гребање у грлу. Симптоми се јављају почетком пролећа и трају најмање неколико недеља, за разлику од прехладе која траје неколико дана. У току прехладе је честа повишена температура и малаксалост, док код алергије ови симптоми изостају. Основа лечења пролећних алергија код деце је избегавање контакта са алергеном. Препоручује се боравак у кући када је време напољу ветровито или кад пада киша, а избегавати шетњу у раним јутарњим сатима када је највећа концентрација полена. У току шетње од помоћи могу бити сунчане наочаре, а одећу треба свакодневно прати и дете свако вече туширати и прати косу.
Лепота и здравље, бр.182, Април 2016, стр.160
Извор: dr-raketic.rs