…Kao što je izmišljena i cela priča, naziv nepostojećeg instituta, i ime nepostojeće direktorke istog.)
Ne morate ići u Finsku da biste videli kako izgleda savršen obrazovni sistem. Možete sami učiniti da škola u vašoj zemlji veoma brzo „stane na noge“. Prenosimo vam zaključke koje su naučnici iz čuvenog američkog Instituta za globalni razvoj obrazovanja izdvojili kao najbitnije za oživljavanje propalog školstva i postizanje brzih i dobrih rezultata u kratkom roku. U intervjuu za časopis „Istraživanje i razvoj“ (R&D), direktorka Instituta, dr Juki Niko Akari kaže da su ona i njen tim, koji se sastoji od nekoliko desetina psihologa, neurologa, učitelja, vaspitača i nastavnika, u nizu eksperimenata u trajanju od preko deset godina, došli do rešenja koja garantuju brzo oživljavanje čak i potpuno propalih škola. Dr Akari tvrdi da se, uz redovnu primenu ovih pet pravila, uspeh može očekivati već u prvom mesecu.
Pronađite krivca
Ako je školski sistem u vašoj zemlji propao, najvažnije je naći krivca. To znači, ako ste roditelj deteta koje ide u školu u okviru tako propalog sistema, ospite paljbu na nastavnike. Ako ste nastavnik, žalite se na decu i roditelje, pri čemu ne smete zaboraviti stalno podsećanje na to da je ceo sistem loš. Ako ste učenik, bez obzira što nemate mnogo iskustva, uprite prstom i u jedne i u druge. Istraživanje je pokazalo da se na ovaj način rezultati poboljšavaju za preko 80% već u roku od mesec dana. Još jedna korist od pronalaženja krivca je potpuno skidanje krivice sa sebe, što omogućava savršeno postojanje u zoni komfora, koja pokazuje napredak od preko 75% u prvom mesecu primene. Dr Akari tvrdi da se najbolji rezultati postižu u okruženju gde, zbog brojnih drugih krivaca, niko ne može ništa da uradi.
Decidirano odbacite svaku kritiku
Za nastavnike to znači da svaka, makar i najblaža kritika na račun nastavnog kadra mora biti u korenu sasečena. Bez obzira na katastrofalno loše rezultate vašeg školskog sistema, u kombinaciji sa zaključkom br. 1, ne dajte zlim jezicima da traže krivicu među nastavnicima. Roditelji ne smeju dozvoliti kritiku na račun dece, a kamoli na račun vaspitanja koje primenjuju u svojim porodicama (uz primedbe kao što su „Ti ćeš da me naučiš?!“, „Ko ste Vi da mi kažete?“ „Videću tebe kad budeš imala decu“ i sl). Eksperimenti su nedvosmisleno pokazali da se posebno dobri rezultati postižu ako na svaku izjavu nastavnika, koja nije hvalospev za dete, odreagujete burno (75% bolji rezultati u prvom mesecu), a ako zapretite konkretnom nastavniku, rezultati su još bolji (do 90% bolji rezultati i vidnije napredovanje deteta). Učenicima se najtoplije preporučuje da na kritiku odgovore kritikom – raspravljanjem sa roditeljima i nastavnicima (npr. „Ja bih više učio/učila kada bi nastavnik bio zanimljiviji“, „Nastavnica me mrzi“, „Šta će mi ovo u životu?“ i sl.)
Ne priznajte. Nikad i ništa.
Čak i kada priznate sebi da je izneta tvrdnja istinita, gledajući u oči suprotnu stranu tvrdite da je to laž. Dakle, ako neko iznese da nastavnici kasne na časove, i ako znate da je to načelno istina, tvrdite da nije. Možete i lupiti pesnicom o sto, čime ćete ostaviti utisak nekoga ko zna šta priča. Ako nastavnik kaže da je neko dete drsko, roditelju se savetuje da, uz krvoločan pogled tvrdi da svi drugi o detetu govore samo najlepše, i da sarkastično kaže npr. „Svaka Vam čast, pravi ste primer prosvetnog radnika“, a preporučuje se i iznošenje optužbe u stilu „Vi mrzite svoj posao i decu sa kojom radite“ itd. Ovo istraživanje je pokazalo da nakon ovakvog stava nastavnika i roditelja, rezultati na prvom sledećem PISA testiranju skaču za više od 20%.
Uvredite se
Veoma je značajno da se osetite delom grupe, i uopštenu kritiku shvatite kao udar na vas same. Kako je eksperiment pokazao da je polaženje od sebe samog pogubno, (a pored toga, od ranije je poznato da kritike gotovo nikada nisu istinite za lice kojem su upućene), kategorično tvrdite da je osoba koja iznosi konkretne tvrdnje isfrustrirana, da se to nikad i nigde ne dešava, i da su tvrdnje maliciozne… Na primer, ako ste svesni da neki nastavnici pričaju telefonom ili čitaju novine na času, ili recimo potpuno nepripremljeni drže čas, bez obzira da li vi to radite, obavezno tvrdite da se te stvari nikad i nigde ne dešavaju, i momentalno krenite da glumite uvređenost. Ovo poboljšava rezultate na nivou škole od preko 70% u prvom mesecu primene. U slučaju roditelja, pored uvređenosti posebno dobre rezultate u razvoju dece pokazuju kontra-optužbe, na primer, ako vam neki roditelj ukaže na ružno ponašanje vašeg deteta, uvredite se, ali pre nego što prestanete sa istim da razgovarate, nađite primer koji pokazuje da je njegovo dete još gore. Deca nakon bilo koje kritike, bez obzira da li je iznosi nastavnik, roditelj ili drug, treba da se uvrede, zalupe vratima, i čekaju izvinjenje. Na ovaj način se vrlo brzo postižu izuzetni rezultati, bolje ocene, viši stepen samostalnosti i dalji razvoj učenika.
Nemojte raditi na sebi
Ponavljajte i sebi i drugima da ste vi savršeni, i uskoro ćete i sami u to poverovati. Dr Akari navodi da je ovaj eksperiment pokazao da su najbolji i najbrži rezultati postignuti kod ispitanika koji su odbili dalji razvoj, i koji su bili svesni da im je dosadašnje iskustvo dovoljno za ulogu koju imaju. Mnogo slabiji napredak (manji od 3%) je primećen kod ispitanika koji su imali logiku „Ja ću uraditi ono što je do mene“, a najslabiji (ispod 1%) kod onih koji su se dodatno obrazovali, učili jezike, čitali, pratili nove ideje u svetu itd. Učenici nastavnika koji su zauzeli stav omalovažavanja novih stremljenja su već na narednom klasifikacionom periodu imali prosečan uspeh bolji za čitavu ocenu, a roditelji koji nisu prihvatali nove ideje u vaspitanju su prijavili naglo poboljšanje rezultata kod dece za preko 70%. Za decu je posebno bitno da u najmlađim godinama dođu do spoznaje da im nije potrebno čitanje knjiga, učenje nebitnog gradiva, i da što pre krenu sa podučavanjem svojih roditelja i nastavnika o životu. Deca koja su objašnjavala roditeljima i nastavnicima kako i šta treba raditi su pokazala neuporedivo bolji uspeh u školi.
Dr Akari smatra da ovih pet zaključaka nije teško primeniti u praksi, naročito imajući u vidu da su rezultati brzo vidljivi.
Autor: Maja Bugarčić