„Синдром јединца“ је веровање да су једина деца у породици размажена, асоцијална и „мали шефови“. Међутим, ово заправо није тачно. Откривамо вам како се формира личност јединаца како да се снађете у улози родитеља једног детета.
Ако тренутно планирате породицу можда сте чули за нешто што се зове „синдром јединог детета“. У принципу, то је идеја да деца из породица са једним дететом имају тенденцију да развију негативне карактеристике личности, као што је шефовање и размаженост, као и асоцијалност. Међутим, ово је мит и теорија без доказа и аргумената.
5 савета за подизање јединца
Истраживања показују да су јединци самоуверени, добро организовани и амбициозни. У ствари, једина деца у породици имају много користи од неподељене пажње и емоционалне подршке родитеља, и то на неколико начина. Оваква породична динамика може детету усадити високо самопоштовање, подстаћи зрелост и омогућити му да развије снажан идентитет.
„Јединци обично имају јаке личности и знају ко су зато што се њихове потребе не занемарују и не такмиче се за пажњу.“
Понекад поступци родитеља могу допринети негативним особинама повезаним са „синдромом јединца“. Ево најчешћих замки и ефикасних стратегија како да их заобиђете.
Немојте превише заштитити своје једино дете
Када јединац почне да хода, његови родитељи лебде над њим и не дају му да падне. Када се потуче са другом, родитељи га спасавају. Јединац не може да научи како да се креће светом ако се његови родитељи се увек мешају или воде његове битке.
Попричајте са пријатељима који имају више деце. Питајте их који су њихови параметри у незгодним ситуацијама, може вам помоћи да успоставите равнотежу између заштите и презаштићености.
Подстичите друштвеност
Пошто су јединци центар универзума својих родитеља, могу имати потешкоћа у вези са вршњацима. Рана социјализација им помаже да науче како да деле, смењују се и решавају сукобе.
Уверите се да ваше дете проводи доста времена са другом децом њиховог узраста кроз дружења и на часовима. Ако ваша породица живи близу, подстичите сусрете, јер је време проведено са рођацима истог узраста и више него драгоцено.
Не постављајте нереална очекивања
Неки јединци постају перфекционисти како би задовољили своје родитеље, који могу наметати висока (или чак нереална) очекивања, јер је дете њихова једина прилика за успех у родитељству.
Нека ваша очекивања буду у складу са узрастом и природним способностима вашег детета и уверите их да не морају да буду најбољи у свему. Примера ради, ако ваше дете воли да црта, то не значи да мора (или ће) постати надарен уметник. Фокусирајте се на његово уживање у активности, а не на циљ да створите новог Пикаса.
Нека ваше дете доноси одлуке
Када су мама и тата „директори дечијег живота“, јединац може на крају да се ослони на њихов допринос пре него што направи потез. Ако увек радите уместо свог детета и мислите у његово име, оно неће научити да ради и размишља за себе.
Да бисте поставили сцену за будуће доношење одлука, дајте свом малишану једноставне изборе. Примера ради, пре спавања, да ли ваше дете жели да читате бајке или неки стрип? Уз пуно љубави и помоћ пријатеља, ваш јединац ће се постати дивна особа која се лако прилагођава.
Закључак
Синдром јединца је мит. Међутим, неке особине личности које се често повезују са понашањем деце из породица са једним дететом су стварне и могу се развити код сваког детета било да је оно јединац или да има брата или сестру.
Добра вест је да се ова негативна понашања могу избећи кроз пажљиво родитељство. Предузимајући кораке као што су постављање граница, учење деце да буду независна и одговорна, и подстицање друштвене интеракције, родитељи могу осигурати да њихово једино дете има здрав емоционални свет.
