„Sindrom jedinca“ je verovanje da su jedina deca u porodici razmažena, asocijalna i „mali šefovi“. Međutim, ovo zapravo nije tačno. Otkrivamo vam kako se formira ličnost jedinaca kako da se snađete u ulozi roditelja jednog deteta.
Ako trenutno planirate porodicu možda ste čuli za nešto što se zove „sindrom jedinog deteta“. U principu, to je ideja da deca iz porodica sa jednim detetom imaju tendenciju da razviju negativne karakteristike ličnosti, kao što je šefovanje i razmaženost, kao i asocijalnost. Međutim, ovo je mit i teorija bez dokaza i argumenata.
5 saveta za podizanje jedinca
Istraživanja pokazuju da su jedinci samouvereni, dobro organizovani i ambiciozni. U stvari, jedina deca u porodici imaju mnogo koristi od nepodeljene pažnje i emocionalne podrške roditelja, i to na nekoliko načina. Ovakva porodična dinamika može detetu usaditi visoko samopoštovanje, podstaći zrelost i omogućiti mu da razvije snažan identitet.
„Jedinci obično imaju jake ličnosti i znaju ko su zato što se njihove potrebe ne zanemaruju i ne takmiče se za pažnju.“
Ponekad postupci roditelja mogu doprineti negativnim osobinama povezanim sa „sindromom jedinca“. Evo najčešćih zamki i efikasnih strategija kako da ih zaobiđete.
Nemojte previše zaštititi svoje jedino dete
Kada jedinac počne da hoda, njegovi roditelji lebde nad njim i ne daju mu da padne. Kada se potuče sa drugom, roditelji ga spasavaju. Jedinac ne može da nauči kako da se kreće svetom ako se njegovi roditelji se uvek mešaju ili vode njegove bitke.
Popričajte sa prijateljima koji imaju više dece. Pitajte ih koji su njihovi parametri u nezgodnim situacijama, može vam pomoći da uspostavite ravnotežu između zaštite i prezaštićenosti.
Podstičite društvenost
Pošto su jedinci centar univerzuma svojih roditelja, mogu imati poteškoća u vezi sa vršnjacima. Rana socijalizacija im pomaže da nauče kako da dele, smenjuju se i rešavaju sukobe.
Uverite se da vaše dete provodi dosta vremena sa drugom decom njihovog uzrasta kroz druženja i na časovima. Ako vaša porodica živi blizu, podstičite susrete, jer je vreme provedeno sa rođacima istog uzrasta i više nego dragoceno.
Ne postavljajte nerealna očekivanja
Neki jedinci postaju perfekcionisti kako bi zadovoljili svoje roditelje, koji mogu nametati visoka (ili čak nerealna) očekivanja, jer je dete njihova jedina prilika za uspeh u roditeljstvu.
Neka vaša očekivanja budu u skladu sa uzrastom i prirodnim sposobnostima vašeg deteta i uverite ih da ne moraju da budu najbolji u svemu. Primera radi, ako vaše dete voli da crta, to ne znači da mora (ili će) postati nadaren umetnik. Fokusirajte se na njegovo uživanje u aktivnosti, a ne na cilj da stvorite novog Pikasa.
Neka vaše dete donosi odluke
Kada su mama i tata „direktori dečijeg života“, jedinac može na kraju da se osloni na njihov doprinos pre nego što napravi potez. Ako uvek radite umesto svog deteta i mislite u njegovo ime, ono neće naučiti da radi i razmišlja za sebe.
Da biste postavili scenu za buduće donošenje odluka, dajte svom mališanu jednostavne izbore. Primera radi, pre spavanja, da li vaše dete želi da čitate bajke ili neki strip? Uz puno ljubavi i pomoć prijatelja, vaš jedinac će se postati divna osoba koja se lako prilagođava.
Zaključak
Sindrom jedinca je mit. Međutim, neke osobine ličnosti koje se često povezuju sa ponašanjem dece iz porodica sa jednim detetom su stvarne i mogu se razviti kod svakog deteta bilo da je ono jedinac ili da ima brata ili sestru.
Dobra vest je da se ova negativna ponašanja mogu izbeći kroz pažljivo roditeljstvo. Preduzimajući korake kao što su postavljanje granica, učenje dece da budu nezavisna i odgovorna, i podsticanje društvene interakcije, roditelji mogu osigurati da njihovo jedino dete ima zdrav emocionalni svet.
