Na primedbe da zakon ministru daje preveliki uticaj Mladen Šarčević odgovara da tu nije reč o ministru imenom i prezimenom već o izvršnoj vlasti na čelu prosvete
U roku od pet meseci radne grupe pripremile su sedam zakona i postigle postavljene ciljeve, a to su povećanje kvaliteta, efikasnosti i autonomije ustanova doakademskog obrazovanja – rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, otvarajući završnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) u Beogradu.
Novim zakonom uvodi se zabrana ponašanja kojim se vređa dostojanstvo i ugled škole. Predviđeno je da Nacionalni prosvetni savet (NPS) ima savetodavnu ulogu i manje članova, ukupno 33 umesto dosadašnjih 43, i ubuduće imenovaće ih Vlada Srbije a ne Narodna skupština, a ministar prosvete moći će da predloži razrešenje predsednika ili članova NPS.
Novina je i da direktore škola imenuje i razrešava ministar. Dva mandata direktorima škola čuva se radni odnos i mesto u nastavi, a nakon toga samo radni odnos. To znači da ukoliko budu razrešeni dužnosti u toku trećeg mandata mogu postati tehnološki viškovi, a sa 65 godina moraće u penziju.
Dejan Nedić, predsednik Društva direktora Srbije, predložio je da direktorima kojima istekne treći mandat školska uprava dodeli prvo slobodno radno mesto iz struke, i da im se aktuelni mandat računa kao prvi po novom zakonu.
Nove procedure, zakoni, pravilnici koji se uvode, po mišljenju nastavnika, „ne doprinose kvalitetu nastave, nego ministarstvu oslikavaju da kontroliše njihov rad”.
Na primedbe da zakon ministru daje preveliki uticaj, Šarčević je naglasio da tu nije reč o ministru imenom i prezimenom već o izvršnoj vlasti na čelu prosvete.
– Neće ministar olako prelaziti preko odluka NPS-a, ali ako imamo 12 odluka koje kasne pred vladom zbog NPS-a ministar treba da bude korektivni faktor, to mu je uloga i u Nemačkoj i drugim razvijenijim zemljama. Kad je reč o autonomiji ustanova, nacrt je predviđa, naravno da neće škole za svaku sitnicu pitati ministra. Sa sindikatima smo pročešljali zakone nekoliko puta, članove NPS-a nismo uključili na početku u izradu, jer po mom mišljenju, oni loše rade – kazao je Šarčević.
Iz Zajednice škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju primetili su da jedino njihovi predstavnici nisu uključeni u rad NPS-a. Psiholozi su zamerili što u nacrtu zakona nije definisano ko proverava zrelost deteta za polazak u školu, što se izjednačavaju stručni saradnici pedagog i psiholog, i tražili su da se definiše preciznije šta su čije nadležnosti. Značaj rešavanja problema pedagoških asistenata istakla je jedna majka, inače i nastavnik matematike.
– I aktuelni zakon predviđa pedagoške asistente kao podršku deci sa smetnjama u razvoju, ali u praksi ih nema. Nismo u stanju da poštujemo dosadašnje zakone o obrazovanju, radu, zabrani diskriminacije, da se deci kao što propisi nalažu osigura podrška, ali zato naveliko pričamo o dualnom obrazovanju. Da li će se ministarstvo potruditi da reši pitanje pedagoških asistenata – pitala je ona.
Ministar je zaključio da će biti prilike za doradu novog zakona i amandmana sa namerom da se on poboljša.
Pismena opomena nastavniku – humanitarni rad učeniku
Nacrtom ZOSOV-a prvi put predviđa se postupnost pri izricanju disciplinskih mera zaposlenima u prosveti, uvode se pismena opomena i suspenzija licence na pet godina. Definisano je i da škola može uporedo sa izricanjem vaspitno-disciplinske mere učeniku da odredi obavezan društveno-koristan, odnosno humanitarni rad pod nadzorom nastavnika. Ali, u tom slučaju ustanova mora da vodi računa o uzrastu, zdravlju i dostojanstvu đaka i da o svemu obavesti roditelje. Predviđeno je i formiranje opštinskih saveta roditelja.
Veroučitelji traže posao na neodređeno
Predavači verske nastave, na raspravi o krovnom obrazovnom zakonu, zahtevali su da se njihov položaj izjednači sa drugim prosvetnim radnicima, da im se omogući da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, da svi veroučitelji moraju da budu na listi nastavnika verske nastave koju na predlog crkava odobrava ministar prosvete. Tražili su i da škole snose odgovornost ako ne obezbede uslove za realizovanje verske nastave.
– Vrlo sam voljan da prvo to rešimo. Princip ravnopravnosti ćemo promeniti izmenama i dopunama zakona čim država izađe iz zabrane o zapošljavanju i to je jedino moguće u ovom trenutku – odgovorio je ministar Šarčević veroučiteljima, pojašnjavajući da veroučitelji nisu usamljeni u nevoljnom statusu na određeno u kome radi od 17.000 do 20.000 prosvetnih radnika.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika