Иако то можда није привукло велику пажњу јавности, важно је нагласити – писмо Европском парламенту у Бриселу упутили су и средњошколци из Србије. Они институције ЕУ позивају да „прекину тишину и стану уз младе Србије који су устали у борби за заједничке европске вредности“.
У име српских средњошколаца ово писмо је Парламенту уручио ученик Прве београдске гимназије Никола Матић који је био део логистике студентског ултрамаратона до Брисела. Међу тркачима је била и једна ученица Прве београдске гимназије
А шта пише у писму средњошколаца, прочитајте у наставку.
”Поштоване даме и господо, чланови Европског парламента,
Дошли смо овде, у Брисел, након претрчаних 1.933 километра. Ово није први пут да трчимо, марширамо или возимо бицикл са коначним циљем да учинимо нашу домовину, Републику Србију, бољим местом. Нажалост, живимо у земљи у којој је корупција саставни део система, у којој медији оптужују младе људе да су страни плаћеници, терористи и непријатељи, и у којој се бетонска надстрешница тешка 300 тона срушила и усмртила 16 људи. Од 1. новембра наши животи су се драстично променили. Догодила се трагедија коју никада нисмо могли ни да замислимо. Ово више није локални протест, већ борба за људско достојанство, слободу, демократију, једнакост, владавину права и људска права једног европског народа – вредности које, како и сами знате, чине темељ Европске уније.
Први протест избио је у Новом Саду, где је власт показала озбиљан недостатак одговорности. Потом су млади у Србији устали. Универзитети, а убрзо затим и средње школе, престали су да функционишу на уобичајен начин. Заменили смо књиге и оловке за пароле и пиштаљке. Ми, средњошколци, организујемо се путем пленума, немамо вође и сваким даном доказујемо да директна демократија заиста функционише. Стотине ученика из сваке школе који желе да обликују протесте – и тиме и нашу будућност – присуствују тим састанцима. Заједно смо одлучили да више нећемо ћутати о проблемима који угрожавају наше животе.
Иако ризикујемо колективно падање школске године, од децембра не похађамо наставу. Не идемо на редовна предавања, али зато редовно присуствујемо часовима патриотизма, емпатије, толеранције, интегритета, искрености, храбрости и саосећања – који се одржавају на нашим мирним протестима.
Притисак којем смо ми и наши професори изложени је огроман. Професори који су одлучили да стану уз нас, а њих је већина, као вид казне од стране Министарства, нису примили цео или чак ниједан део своје плате.
Захтевамо од свих вас присутних да прекинете тишину и станете уз младе Србије који су устали у борби за заједничке европске вредности. Будите наш ветар у леђа. Уједињени стојимо у уверењу да се наша борба не води само за Србију, већ и за будућност уједињене, демократске Европе.
Хвала вам на пажњи,
Средњошколци Србије.”