Уговор који уређује годишњи одмор, боловање, отпремнину и јубиларне награде у школама важи до 2028. године. Измене из 2025. увеле су разлику између чланова „великих“ синдиката и осталих запослених, а судови су два пута рекли да је то дискриминација. Спор се засад води око јубиларне награде, док је отпремнина остала без судског одговора.
Посебни колективни уговор (ПКУ) за основне и средње школе и домове ученика документ је који се ретко чита, а стално примењује. Уређује права и обавезе запослених у установама чије се плате финансирају из републичког буџета и непосредно се примењује у свакој школи, а школа својим актом може да да више права од уговора, али не мање. Потписали су га Синдикат образовања Србије, Синдикат радника у просвети Србије, Унија синдиката просветних радника Србије и ГСПРС „Независност“.
Шта уговор јамчи
Највидљивије је у одмору и одсуствима. Уз законских 20 дана годишњег одмора уговор додаје дане за стаж (до 5), образовање (до 4 за мастер), децу и рад у више школа. Плаћено одсуство иде до 7 радних дана годишње, за венчање, порођај, селидбу, стручно усавршавање или полагање лиценце. Смрт члана уже породице доноси додатних 5 дана.
Код боловања уговор прописује 65% просечне плате до 30 дана, а 100% за повреду на раду, професионалну болест и малигно обољење.
Превоз до посла плаћа се у висини цене карте, а солидарна помоћ покрива тежу болест, лекове, вантелесну оплодњу, сахрану и елементарне непогоде.
За рођење или усвојење детета предвиђена је помоћ у висини просечне зараде у Србији.
Новогодишња награда припада свима у једнаком износу, а о њеној висини сваке године преговарају Влада и репрезентативни синдикати.
Уговор уређује и непријатну тему, а то је вишак запослених. Одлучују бодови: поен за сваку годину стажа и за сваку годину у просвети, од 5 до 20 бодова за образовање, уз поене за такмичења и здравствено стање. Труднице, самохрани родитељи и они којима је до пензије остало мало не могу остати без посла без своје сагласности.
Отпремнина и јубиларна награда
При одласку у пензију уговор предвиђа отпремнину од три последње плате, а не мање од три просечне плате у школи, односно три просечне зараде у Србији ако је то повољније. Јубиларна награда исплаћује се у години када запослени напуни 10, 20, 30, 35 или 40 година рада у радном односу: пола плате за десет година, једна за двадесет, једна и по за тридесет, две за тридесет пет и две и по за четрдесет. Уговори о делу, повремени послови и самостална делатност не рачунају се у тај стаж.
Шта је спорно
До 2025. те износе добијали су сви. Измене су то промениле. Дотадашњи износи јубиларне награде резервисани су само за чланове репрезентативних синдиката потписника, а исто важи за отпремнину при одласку у пензију. Остали запослени добијају половину јубиларне награде, а отпремнину „у складу са законом“. Закон о раду прописује мањи износ.
Критичари истичу да се то противи законској забрани дискриминације. Форум београдских гимназија наводи да Закон о забрани дискриминације забрањује различито поступање због припадности или неприпадности синдикату. Има и аргумент из самог уговора. Члан 49 обавезује послодавца да се уздржи од деловања којим би неки синдикат био доведен у повлашћени или подређени положај. Критичари сматрају да то тешко стоји уз одредбе које новац везују за чланство.
Разлика између синдиката није ограничена на новац. Репрезентативни синдикати имају право на просторију и техничке услове, информације од послодавца и присуство на седницама управног органа школе, а њихов овлашћени представник добија увећану плату до 12%. Потписници могу да одговоре да се ти облици подршке везују за репрезентативност, која је услов за преговоре са државом, а не за чланство појединца.
Шта су судови одлучили
Судови су се до сада приклонили критичарима, за сада само у предметима о јубиларној награди:
- Виши суд у Београду је чланици НСПРС-а досудио пун износ награде, са затезном каматом и трошковима поступка, и обавезао Економску школу „Нада Димић“ да га исплати.
- Апелациони суд у Новом Саду правоснажно је потврдио да је исплата половине награде због нечланства дискриминација. Образложио је да награда признаје дугогодишњи рад, а не синдикално чланство, и да уговор не ослобађа школу обавезе да поштује законе.
Шта то значи у пракси
Пресуде обавезују само странке у тим споровима, а уговор формално важи. Уставни суд од ког је затражено мишљење о овом предмету, још није одлучио. Школа која уговор примењује исплатиће мањи износ запосленом који није члан синдиката, а онда он мора тражи заштиту судским путем.
Ко је добио умањену награду, треба да сачува решење и обрачун, пита рачуноводство на основу чега је износ умањен и обрати се синдикату или правнику. Рок за потраживања из радног односа је по правилу три године, али то треба проверити пре него што се почне са чекањем.
Оно што колективни уговор не прописује, а што може бити интересантно, јесте колико дуго запослени мора бити члан синдиката да би остварио право на пун износ отпремнине или јубиларне награде. То практично значи (и дешавало се) да је могуће учланити се у неки од репрезентативних синдиката свега месец или два пре него што дође време за исплату награде, сачекати исплати и поново иступити из синдиката.