У наставку можете прочитати писмо једне домаћице које је упућено свим женама, а која жели своје животно искуство да подели са вама. Преносимо вам га у целости…
Моје даме,
Запамтите да наслага прашине штити дрво које се налази испод. Кућа постаје дом када на намештају можете исписати – волим те.
Знала сам сваког викенда да проведем бар 8 сати чистећи, јер сам желела да све буде савршено, за случај да неко наврати до мене. Коначно сам једног дана схватила да нико није дошао – сви су били негде ван, живећи живот и забављајући се.
Данас, кад ме људи посећују, не морам да им објашњавам стање свог дома, сви су углавном заинтересовани за ствари које сам радила и радим док живим и забављам се. Ако то још нисте схватиле саме, молим послушајте овај савет: Живот је драгоцен. Уживајте га! Чистите колико морате…
Зар не би било боље да насликате слику, напишете писмо, испечете колаче или посадите цвет – научите разлику између желим и морам?
Чистите колико морате… али немате превише времена… с рекама које можете препливати, планинама на које се желите попети, музиком коју желите да чујете, пријатељствима које желите да задржите и животом који желите да живите.
Чистите колико морате, али живот је тамо ван, са сунцем у вашим очима, ветром у вашој коси, пахуљама снега на вашем лицу, капима кише… Овај дан се неће поновити!
Чистите колико морате, али имајте на уму… Старост ће доћи и она није љубазна, а кад нас трошно тело напусти, оно ће направити само још више прашине”.
Прашина нека иде прашини – душа тражи љубав и радост.
Извор: korisno.net