Колектив школе у Барајеву за коју се везује немили инцидент који ових дана пуни насловне странице медија, обратио нам се са молбом да објавимо њихово отворено писмо јавности. Осуђујући сваки вид насиља, а нарочито овако монструозан чин вршњачког насиља, желели су да се чује и њихов глас. Писмо преносимо у целости:
„Осуђујемо сваки вид насиља. Зар и има некога ко би насиље подржао?
Ми смо се одабравши позив наставника и професора определили, не само за бригу о образовању најмлађих, већ и за бригу о томе у какве ће људе сутра израсти. И свакако не желимо да нико од њих буде ништа мање од доброг и васпитаног, прво детета, а касније и одраслог човека.
Међутим, ми нисмо први у процесу васпитања наше деце. Они код нас долазе са свим оним што су понели од куће, од својих родитеља, бака и дека, своје најближе околине… Код нас долазе и као свршени основци који би до тада требало да прођу одређену врсту социјализације, да стекну радне навике, да усвоје правила како се понашати у школи, како се понашати према својим другарима и професорима.
Школа је образовно-васпитна установа. Дакле, ту смо пре свега да нашој деци пружимо најбоље могуће образовање. Али нам се чини да се на нас професоре свалио сав терет и одговорност да исправимо и надокнадимо све оно што је пропуштено у васпитању деце. Даноноћно смо стављени под лупу и суд стручне и шире јавности. И када се догоди нешто овако ружно и недопустиво, као што је последњи случај вршњачког насиља, прво се прст упире у просвету. И онда питања – Где су били професори? Где је био директор? Зашто су професори то дозволи? Ето ко брине о нашој деци, итд…
Ми од наше одговорности не бежимо и никада то нисмо радили. Али немојте да наша одговорност буде и једина одговорност у овом и сличним догађајима.
Конкретно, две од три девојчице које су учествовале у овом немилом догађају, нашу школу похађају непуних 10 дана. За то време нити су могле да се поправе нити да се покваре код нас. То је недовољно време и да се ђаци међусобно упознају а камо ли да професори стекну неки јасан суд о томе каква су то деца, шта од њих може да се очекује. А посебно не директор.
Али су то свакако знали и знају њихови родитељи као и сви они који су са њима били најближи током претходних осам година школовања. Упркос томе је као кривац искључиво обележен директор наше школе, који је због овог догађаја и смењен.
Директор, који је одмах по сазнању да се инцидент догодио, тражио утврђивање чињеница и покретање дисциплинског поступка, иако, испоставиће се касније, није био обавештен о правим размерама овог догађаја.
У штуром саопштењу Министарства стоји да је директор смењен јер је „утврђено да установа не спроводи мере за безбедност и заштиту ученика.“ Подсећамо да се инцидент догодио ван наше школе.
Снимак свега што се десило тог дана њему стиже од полиције која је снимак добила од медија. А у тим истим медијима се од тог тренутка наш директор означава као највећи кривац. Питамо се где је његова одговорност? У својим новинским чланцима и ТВ прилозима од „добро обавештених извора“ најављују смену директора. У школи је опсадно стање јер новинарске екипе без дозволе данима долазе у школско двориште интервјуишући малолетне ученике.
Све ово добија свој епилог у уторак, када је директор Добривоје Јелић и званично смењен. А за своју смену је сазнао од новинара и то пре него што је записник инспекције стигао у Министарство.
Наша школа постоји од 1978. године и одшколовала је хиљаде ђака међу којима су многи били први на ранг листама за упис на најбоље факултете које ова земља има. Школујемо и ђаке који завршавају трогодишње смерове који касније раде на одговорним и тешким стручним пословима. Више од 40 година ми бринемо о нашој деци радећи свој посао савесно и одговорно. Били смо домаћини републичких такмичења а као школа смо од екстерне комисије Министарства просвете добили високу оцену. Наш директор је у овој школи запослен од 1996, три пута је имао безрезервну подршку колектива школе и локалне заједнице за избор на место првог човека наше школе. Ради се о човеку који је свој посао деценијама радио без мрље у каријери, спреман увек да помогне и деци и свим запосленима у школи.
Постављамо питање целокупној јавности због чега је он као последња карика у ланцу васпитања деце која су учествовала у инциденту означен као једини кривац?
Да ли је такав човек заслужио да се на годину дана пред пензију повлачи и развлачи по жутој штампи и телевизији због нечега што се није ни догодило у његовој школи?
Зар заиста било ко у овој земљи мисли да ће се сменом било ког директора било које школе зауставити вршњачко насиље међу ученицима? Да не идемо толико далеко, да ли неко мисли да ће се том сменом барем смањити учесталост оваквих догађаја?
Ми вам одговорно тврдимо да неће.
Неће јер је то системски проблем, дубоко урезан у поре овог друштва чији су најмлађи његов најрањивији део. Наша деца су данас више него икад изложена погубним моделима понашања која им добрим делом стижу са ТВ екрана и страница жуте штампе. Прва одбрана од тога нису професори и наставници већ родитељи, а ми смо ту да родитељима помогнемо у тој борби за добробит наше деце.
Ипак од нас професора се не може очекивати да исправимо све оно што нико пре нас није могао да исправи и то у времену у коме је просвета деградирана. А то време траје сувише дуго.
Због тога, данас у просвети већином раде ентузијасти који још, можда наивно, верују да је образовање кључ ваљаног развоја и одрастања наше деце. Један од тих ентузијаста је и Добривоје Јелић.
Вршњачко насиље је у порасту, и зато сводити решавање овог проблема тако што ће се сменити директор школе је банализација тог истог проблема. А епилог свега овога, где је директор прво окривљен па смењен у медијима, доказ је свеопште таблоидизације Србије.
Још једном подвлачимо да ми као колектив школе осуђујумео сваки вид насиља, али сматрамо да се сменом директора Јелића није решио проблем, јер директор Јелић није ни био део тог проблема.“
Колектив средње школе „Барајево“