Писмо колектива школе у Барајеву јавности: “Смена нашег директора је банализација великог проблема”

септембар 18, 2019

Колектив школе у Барајеву за коју се везује немили инцидент који ових дана пуни насловне странице медија, обратио нам се са молбом да објавимо њихово отворено писмо јавности. Осуђујући сваки вид насиља, а нарочито овако монструозан чин вршњачког насиља, желели су да се чује и њихов глас. Писмо преносимо у целости:

“Осуђујемо сваки вид насиља. Зар и има некога ко би насиље подржао?

Ми смо се одабравши позив наставника и професора определили, не само за бригу о образовању најмлађих, већ и за бригу о томе у какве ће људе сутра израсти. И свакако не желимо да нико од њих буде ништа мање од доброг и васпитаног, прво детета, а касније и одраслог човека.

Међутим, ми нисмо први у процесу васпитања наше деце. Они код нас долазе са свим оним што су понели од куће, од својих родитеља, бака и дека, своје најближе околине… Код нас долазе и као свршени основци који би до тада требало да прођу одређену врсту социјализације, да стекну радне навике, да усвоје правила како се понашати у школи, како се понашати према својим другарима и професорима.

Школа је образовно-васпитна установа. Дакле, ту смо пре свега да нашој деци пружимо најбоље могуће образовање. Али нам се чини да се на нас професоре свалио сав терет и одговорност да исправимо и надокнадимо све оно што је пропуштено у васпитању деце. Даноноћно смо стављени под лупу и суд стручне и шире јавности. И када се догоди нешто овако ружно и недопустиво, као што је последњи случај вршњачког насиља, прво се прст упире у просвету. И онда питања – Где су били професори? Где је био директор? Зашто су професори то дозволи? Ето ко брине о нашој деци, итд…

Ми од наше одговорности не бежимо и никада то нисмо радили. Али немојте да наша одговорност буде и једина одговорност у овом и сличним догађајима.

Конкретно, две од три девојчице које су учествовале у овом немилом догађају, нашу школу похађају непуних 10 дана. За то време нити су могле да се поправе нити да се покваре код нас. То је недовољно време и да се ђаци међусобно упознају а камо ли да професори стекну неки јасан суд о томе каква су то деца, шта од њих може да се очекује. А посебно не директор.

Али су то свакако знали и знају њихови родитељи као и сви они који су са њима били најближи током претходних осам година школовања. Упркос томе је као кривац искључиво обележен директор наше школе, који је због овог догађаја и смењен.

Директор, који је одмах по сазнању да се инцидент догодио, тражио утврђивање чињеница и покретање дисциплинског поступка, иако, испоставиће се касније, није био обавештен о правим размерама овог догађаја.

У штуром саопштењу Министарства стоји да је директор смењен јер је “утврђено да установа не спроводи мере за безбедност и заштиту ученика.” Подсећамо да се инцидент догодио ван наше школе.

Снимак свега што се десило тог дана њему стиже од полиције која је снимак добила од медија. А у тим истим медијима се од тог тренутка наш директор означава као највећи кривац. Питамо се где је његова одговорност? У својим новинским чланцима и ТВ прилозима од “добро обавештених извора” најављују смену директора. У школи је опсадно стање јер новинарске екипе без дозволе данима долазе у школско двориште интервјуишући малолетне ученике.

Све ово добија свој епилог у уторак, када је директор Добривоје Јелић и званично смењен. А за своју смену је сазнао од новинара и то пре него што је записник инспекције стигао у Министарство.

Наша школа постоји од 1978. године и одшколовала је хиљаде ђака међу којима су многи били први на ранг листама за упис на најбоље факултете које ова земља има. Школујемо и ђаке који завршавају трогодишње смерове који касније раде на одговорним и тешким стручним пословима. Више од 40 година ми бринемо о нашој деци радећи свој посао савесно и одговорно. Били смо домаћини републичких такмичења а као школа смо од екстерне комисије Министарства просвете добили високу оцену. Наш директор је у овој школи запослен од 1996, три пута је имао безрезервну подршку колектива школе и локалне заједнице за избор на место првог човека наше школе. Ради се о човеку који је свој посао деценијама радио без мрље у каријери, спреман увек да помогне и деци и свим запосленима у школи.

Постављамо питање целокупној јавности због чега је он као последња карика у ланцу васпитања деце која су учествовала у инциденту означен као једини кривац?

Да ли је такав човек заслужио да се на годину дана пред пензију повлачи и развлачи по жутој штампи и телевизији због нечега што се није ни догодило у његовој школи?

Зар заиста било ко у овој земљи мисли да ће се сменом било ког директора било које школе зауставити вршњачко насиље међу ученицима? Да не идемо толико далеко, да ли неко мисли да ће се том сменом барем смањити учесталост оваквих догађаја?

Ми вам одговорно тврдимо да неће.

Неће јер је то системски проблем, дубоко урезан у поре овог друштва чији су најмлађи његов најрањивији део. Наша деца су данас више него икад изложена погубним моделима понашања која им добрим делом стижу са ТВ екрана и страница жуте штампе. Прва одбрана од тога нису професори и наставници већ родитељи, а ми смо ту да родитељима помогнемо у тој борби за добробит наше деце.

Ипак од нас професора се не може очекивати да исправимо све оно што нико пре нас није могао да исправи и то у времену у коме је просвета деградирана. А то време траје сувише дуго.
Због тога, данас у просвети већином раде ентузијасти који још, можда наивно, верују да је образовање кључ ваљаног развоја и одрастања наше деце. Један од тих ентузијаста је и Добривоје Јелић.

Вршњачко насиље је у порасту, и зато сводити решавање овог проблема тако што ће се сменити директор школе је банализација тог истог проблема. А епилог свега овога, где је директор прво окривљен па смењен у медијима, доказ је свеопште таблоидизације Србије.

Још једном подвлачимо да ми као колектив школе осуђујумео сваки вид насиља, али сматрамо да се сменом директора Јелића није решио проблем, јер директор Јелић није ни био део тог проблема.”

Колектив средње школе “Барајево”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


18 коментара на "Писмо колектива школе у Барајеву јавности: “Смена нашег директора је банализација великог проблема”

  1. lukrecija каже:

    Svaka čast kolektivu koji podržava direktora, koji je po svemu sudeći dobar rukovodilac i dobar čovek. Šteta što ministar nema sluha za takve situacije i ima dvostruke arsine.

  2. Vaspitac каже:

    Podrska profesorima i direktoru skole , pokusajte da vratite svog direktora i bravo za tekst potpuno se slazem sa misljenjem vaseg kolektiva . Veliki pozdrav .

  3. Rakovica каже:

    Zaista neshvatljiv potez ministra. U jednom drugom slučaju (Rakovica), direktor, ne samo da nije smenjen, već je dobio saglasnost ministra za novi mandat i pored šamaranja učenika skidanja majica učenicima, vređanja Gavrila Principa… Da ne pričamo o tome da treći put nije dobio saglasnost kolektiva i ocenu 2 iz eksterne evolucije. Gde je tu pravda ministre??? Podrška kolektivu!

  4. Branislav каже:

    Mišu Jelić direktora srednje škole u Barajevu poznajem dugi niz godina i čast mi je što mogu reći da se znamo kao drugari.. Iskreno se nadam da je došlo do zabune od strane ministra Starčevića i da će promeniti odluku o Mišinoj smeni.
    Branislav Petrović iz Vranića

  5. Ira каже:

    Apsolutno se slažem sa ovim što je kolektiv škole izneo. Direktor ima svoju odgovornost u ovom događaju, ali svakako ne i najveću. Da deca sigurno nisu od direktora naučili da maltretiraju i tuku slabije od sebe. Porodice žmure na bezobrazluk, drskost, nepoštovanje i samovolju svoje dece i posle traže krivca u nekom drugom kada dođe do ovakvih nemilih događaja. Dete se vaspitava kod kuće. Roditelji probudite se i preuzmite odgovornost za decu koju vam je Bog dao!

  6. Lazar каже:

    Kolektivno svi u strajk i cistacice,dajte na taj nacin pomoc dirtektoru i da se on vrati na posao !

  7. Бранко каже:

    Србија је земља лоших људи, и никада нам неће бити боље јер сами нисмо добри. Склоност ка банализацији, поједностављивању, имају људи ограничени људи који нису у стању да мимо црно-беле (искључиве) слике виде свет у нијансама. Тако је и овде. Најотровнија професија – новинарство – поново се наметнула као моралистички светионик који је понудио осакаћену верзију догађаја што је народ (тај “велеумни” поротник и судија) прогутао. Као да смо друштво павијана а не просвећених људи. Проблем о коме овде говоримо свакако није настао у школи. Он је део зачараног троугла: КУЋА-ШКОЛА-ДРУШТВО. У том троуглу сваки чинилац упире прст у следећег. Деца нам се васпитавају на најбизарнијим садржајима, почевши од бизарних и малоумних цртаћа, до преузимања лоших културних образаца сваке врсте.. Родитељи су лењи, неспособни,.. и сами суочени са недостатком здраве алтернативе. Школа није сасвим онаква како је представљено у горњем напису. О томе каквих наставника има тек би се могло писати.. Али јесте чињеница да они добијају “готову децу”, обликовану, као и да је простор за педагошко-васпитни рад потпуно ограничен. Деца су постала мали богови, недодирљиви,.. и у светлу покондирене полит-коректности изроди на које се не може утицати. Друштво је, као и предходне карике, подједнако и узрок и последица (свеједно је одакле ћемо започети врзино коло у оном троуглу). … Све у свему, једини излаз је да се суспендује демократија на неко време, да се уведе диктатура просвете, и да се на тај начин ресетујемо на нека нормална подешавања. А, затим, када исправимо грешке које су нас довеле до овде, са тим искуством и свешћу кренемо да се развијмо ка слободама на здравим основама.

  8. Мирослав Б Младеновић Мирослав Мирац етнолог, етнограф, историограф-истраживач и писац на дијалекту југа Србије, Власотинце, Србија каже:

    РЕАГОВАЊЕ
    „Писмо колектива школе у Барајеву јавности: “Смена нашег директора је банализација великог проблема”“
    Пише:Мирослав Б Младеновић Мирац, математичар иноватор у оензији, Власотинце
    https://zelenaucionica.com/pismo-kolektiva-skole-u-barajevu-javnosti-smena-naseg-direktora-je-banalizacija-velikog-problema/?fbclid=IwAR3bpqaxy4qtlQmjziBVmAuvzMzNBOIxE1bqoB4BKLMJN3Nuct3KC4BTTJU
    ШКОЛУ ВРАТИТИ ДЕЦИ И ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА!
    Коментар:- О вршњачком насиљу, дроги и криминалу у школама и около школа на југу Србије, писао сам на крају 20 и почетком 20 века, пре одласка у пензију 2013.
    Наравно тада је то била ТАБУ тема и чак сам као сарадник листа “Просветни преглед” телефоном од једног од УРЕДНИКА( са којима сам се лично познавао_била је и ПЕДАГОГ пред пензијом-колегиница, као УРЕДНИК добио “другу поруку”(“прву поруку” сам добио од некада врсног новинара и уредника Ванје Булића”:-“имамо децу”, “не можемо да сечемо гране на којој седимо”)- са неугодношћу саопштили “да више не пишем критичке чланке у лист “Просветни преглед у сфери образовања и васпитања”-сем у подлистку ПЕДАГОШКА ПРАКСА”!).
    Тада сам престао да пишем(2005.г) због ЦЕНЗУРЕ у листу „Просветни преглед“!
    Тада као сарадник листа преко 30 година, са горчином сам морао да напустим мени драги лист “Просветни преглед”, где сам преко њега могао да на село-једино могао да се информишем шта се догађало у просвети и сруштву, јер није било струје, новина и радија!
    По”казни због уверенја и стваралаштва” до пензије и са 15% казне и 26 објавлјених кнјига и преко 40.учешћа на конкресима, симпозијумима, трибинама у бившој Југославији, био учесник у виду саопштенја из сгфре образовања и васпитања и унапређивања наставе математике и лична искуства у погледу прожања помоћи у одрастању деце и на какав све начин сам решавао проблемске ситуације, било на часу, било социолошко-психолошко-емоционалне да се од њих направе свестране и слободне личности са образовањем и сазревања у друштву; поред школског образовања формирају здраве породице и буду корисни чланови друштва и својих породица.
    За све то један део је имао заслуге и лист „Просветни преглед“. Некада је то био наш просветарски лист, а сада су га „окуоирали“!
    Нажалост, на почетку 21.века ШКОЛА се губи у транзицији- урушава се систем вредности у друштву, урушава се систем школства, знање, морал, институције државе и ту постају жртве:школа, просвета, наука, култура, деца и породица.
    Силом нам се ствара систем робовласништва путем злоупотребе информавционих технологија, уводи иделогија неморалности, ван природних закона, ствара један систем самоуништавања човека, породица, друштва, школе, науке и културе.
    Главне вредности постају оне које сеју мржњу, злоупотребљавају прошлост, стварају хаос у систему институција, величају АУТОРОТАРНОСТ, похлепу за богаћењем, стварају околности ткз НАСИЉА-као предуслов растурања заједнице, школе и породица.
    У јавности се посебно на телевизијама форсира примитивизам(кич, рилијалити шоу,таблоидни примитивизам, на ТВ и новинама са старлетама, незнање, неморал и полициска држава владања на моћи силе а не знања и педагогије; као и “увоз” страаних вредности моћи компанија и великих сила да будемо КОЛОНИЈА И РОБОВИ!).
    Наравно да су за те цилјеве самоуништења многи себе продали, па нам уместо педагога, школских психолога, васпитача, учитеља, наставника и професора.у јавности ФОРСИРАЈУ ПСИХОТЕРАПЕУТЕ и ПСИХИЈАТРЕ СА ПОЛИЦИЈОМ И БИРОКРАТСКИМ МОЋНИЦИМА АУТОРИТАРНЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ; да нам у школи “уводе” и заводе” РЕД и ДИСЦИПЛИНУЈУ да будемо комјутерски РОБОВИ!
    Свако, ко је од старије генерације имао на испитима: педагогију, педагошку психолохију, педагошку социологију, дидактику, методику свога предмета, етику-добро зна на какав се начин решавају одређене ПРОБЛЕМСКЕ СИТУАЦИЈЕ у школама(било појединачно или групно).
    Директори су постали партиски(са част изузецима), који чак са министрима у влади НЕМАЈУ ни компентентост знања у педагошком руковођењу у школи. МИНИСТАР је бирократски чиновник и нема права ни стручности да решава васпитно-образовне проблеме у учионици и школама.
    Нажалост ПРОСВЕТА је СКРАЈНУТА са свих страна. На телевизијама нема ни један ТВ канал за ДЕМОКРАТСКИ ДИЈАЛОГ, као и садржај научних скупова теоретичара и практтичара, како да се решевају социолошко-дидактичко психолошки проблеми деце на часу или у школи; него нам УВЕДОШЕ ПОЛИЦИЈУ да НАМ “чува” децу и “школу” и “породицу” и ПСИХИЈАТРЕ И ПСИХОТЕРАПЕТЕ”
    ЗЛО је „изашло“ из БОЦЕ! Нека се ПСИХИЈАТРИ и ПСИХОТЕРАПЕУТИ врате тамо где им је месту у ОРДИНАЦИЈАМА; ПОЛИЦИЈА у својим полициским станицама, а МИНИСТАР просвете као ДРЖАВНИ ЧИНОВНИК нека поштује законе и функционисање система и заштиту правих вредности знања, морала, права и социјалне правде.
    О РУКОВОЂЕЊУ у школама мора да се бирају најспособнији ДИРЕКТОРИ(не по партиској подобности) у педагошком руковођењу- морални и педагошко-методско стручни просветни радници; а њих треба да бирају према одређеним критеријумима у ШКОЛАМА, никако да је АУТКРАТСКО ПАРТИСКИ ЗАДЊА МИНИСТРОВА РЕЧ!
    Некада су постојали прави ПЕДАГОШКИ САВЕТНИЦИ)регионални и републички ПЕДАГОШКИ ЗАВОД, повезан са просветним радницимаљ-сада је то бирократско надмено ТЕЛО, које „спроводи“ „ресавске“ програме министра просвете!), који су организовали посете часовима, а педагози су помагали да се заједно са учитељаима решавају многи социолошки проблеми деце која се теже социјализирају.
    Нажалост, данас када је друштво криминализирано, социолошки распарчано-без система вредности, када свако од детета „упија“ шта се каже на ИНТЕРНЕТИМА и када свако дете у рукама држи МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ, тешко је бити васпитач:родитељ,учитељ, наставник и професор да нам се деца формирају у здраве и нормалне личноси у ненормалном друштву и ненормалној држави у којој не постоји прави систем вредности живота.
    Дакле, моја искрена подршка колегема у БАРАЈЕВУ, да бирократским „сменама“ директора и „казнама“ деце од стране министра или школе, никако се не решавају проблеми деце у одрастању.
    Нажалост, ни поред написаних 26 књига из педагошке праксе, у овом тешком турбуленто поремећеном систему вредности је веома тешко бити:родитељ деце и васпитачи у вртићима и школама.
    Само да се сви просветни радници уједине(без „партиских књижица“) и они који имају децу, којој треба поред образовања, помоћи деци и у одрастању, треба да подигну свој глас и да се више „не преписују“ ТУЂИ ПРОГРАМИ(„ресавци“)-него да узмемо наша знања, нашу децу, наш педагоге, васпитаче, психологе, учитеље, наставнике, професоре и докторе наука из сфере образовања; направимо наш школски систем у којима ће на један демократски начин да васпитавамо, образујемо и стварамо свестране личности деце у школама оспособљене за будућност живота у заједници за рад и формирања породица у једном лепшем и срећнијем друштву.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, математичар иноватор у пензији
    Ул. Иве Андрића 92 16210 Власотинце, Србија
    19 септембар 2019.г. Властинце, Срби

  9. Lela каже:

    Direktor je u celoj ovoj prici zrtveno jagnje, jer najverovatnije nije zeleo da bude deo vladajuce elite, pa su prosto nasli nacin kako da sklone coveka. Ovo je problem pred kojim svi zatvaraju oci, traje decenijama, dogadjao se i ranije samo je sada mnogo vise izlozen jer postoje mobilni telefoni sa kojima se snima i kad list padne a ne ovakva stvar. Svet je bolestan, i kao takvog ga treba leciti, da ne pricamo o Balkanu i celoj njegovoj istoriji i koliko na ovom prostoru ne postoji zaista zdrava svest. Ovo su deca svih onih koji su bili deca 90-tih godina, a znamo u kakvom sistemu su oni odrastali, e sada smo dobili njihove potomke koji ce biti sve samo ne divni i slatki. Preterano mnogo odgovornosti je na nastavniku do granice da svi koji misle da se posao roditelja zavrsava time sto su rodili dete, pa uredno sav ostatak prebacuju na tih bednim 45 min da ga nastavnik i obrazuje, i socijalizuje, i spametuje a oni ce na kraju dana kao ”savrseni” roditelji da uzmu zasluge. Uce ih da budu bahati, losi, spremni na sve zarad svoje licne koristi, i nazalost jedini nacin da pojedinac (jer nikada kolektiv nece pomoci) odbrani sebe od ovakvih spodoba je vracanje trostuko ko tebe kamenom ti njega lopatom, jer se ovakvi nasilnici jedino boje toga, kada vide da je neko miran, povucen, tih taj je gotov plen, moze sam prosto da im se ”smesti u zube”. Ne treba uopste ocekivati pomoc od sistema nego u svoje ruke preuzeti problem pa kako bude. Sa druge strane skola treba da bude produzetak obrazovanog procesa ne da zakrpava rupe roditelja.

  10. Ђура каже:

    Подршка наставницима и директору!

  11. opametite se! каже:

    Ministar je na žalost opet pokazao svoju NEmoć,a ne mudrost.Avaj,on tako samo i ume, ne daj bože da stvarno pokaže kako se rešavaju problemi ovog tipa.Ako i ne zna što barem ne pita stručnijeg od sebe,ali on je baja u selu.

  12. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    Колегинице,
    Добро не познајеш садржаје сарадње у оквиру учитељског друштва из 20. века и свака површност доводи у сумњу на искреност на сарадњу. С поштовањем. Колега Мирослав Младеновић Мирац. П.С цео критички текст(поводом Вашег ПИСМА) објавио сам као БЕЛЕШКУ на фејзбук, па ме Ваши колеге и колегинице питају зашто није објављен на Вашем сајту у било којем облику. Немам суштински одговор, а форма с којом дајете одговор није погодан одговор. М.М Власотинце

  13. Marina каже:

    …slazem se sa Vama….ministar je pokazao kako on resava problemske situacije, i zapravo je jako tuzno i jadno da on stoji na celu prosvete!!!…umesto da detaljno ispita celu situaciju, ustanovi gde je napravljen propust, a kao sto kolektiv navodi u pismu -propusta ima puno na sve strane (porodica, drustvo i td), i u skladu sa tim postupa -da se takve stvari otklanjaju sto je vise moguce, on demonstrira silu i otkazom jednog coveka resava problem. I sada valjda svi mi treba da ocekujemo da nasilja vise nece biti u skolama, jer ce direktori da ostaju bez posla, …jos jednom – tuzno i jadno ko stoji na celu prosvete!

  14. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    РЕАГОВАЊЕ
    „Писмо колектива школе у Барајеву јавности: “Смена нашег директора је банализација великог проблема”“
    Пише:Мирослав Б Младеновић Мирац, математичар иноватор у оензији, Власотинце
    https://zelenaucionica.com/pismo-kolektiva-skole-u-barajevu-javnosti-smena-naseg-direktora-je-banalizacija-velikog-problema/?fbclid=IwAR3bpqaxy4qtlQmjziBVmAuvzMzNBOIxE1bqoB4BKLMJN3Nuct3KC4BTTJU
    ШКОЛУ ВРАТИТИ ДЕЦИ И ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА!
    Коментар:- О вршњачком насиљу, дроги и криминалу у школама и около школа на југу Србије, писао сам на крају 20 и почетком 20 века, пре одласка у пензију 2013.
    Наравно тада је то била ТАБУ тема и чак сам као сарадник листа “Просветни преглед” телефоном од једног од УРЕДНИКА( са којима сам се лично познавао_била је и ПЕДАГОГ пред пензијом-колегиница, као УРЕДНИК добио “другу поруку”(“прву поруку” сам добио од некада врсног новинара и уредника Ванје Булића”:-“имамо децу”, “не можемо да сечемо гране на којој седимо”)- са неугодношћу саопштили “да више не пишем критичке чланке у лист “Просветни преглед у сфери образовања и васпитања”-сем у подлистку ПЕДАГОШКА ПРАКСА”!).
    Тада сам престао да пишем(2005.г) због ЦЕНЗУРЕ у листу „Просветни преглед“!
    Тада као сарадник листа преко 30 година, са горчином сам морао да напустим мени драги лист “Просветни преглед”, где сам преко њега могао да на село-једино могао да се информишем шта се догађало у просвети и сруштву, јер није било струје, новина и радија!
    По”казни због уверенја и стваралаштва” до пензије и са 15% казне и 26 објавлјених кнјига и преко 40.учешћа на конкресима, симпозијумима, трибинама у бившој Југославији, био учесник у виду саопштенја из сгфре образовања и васпитања и унапређивања наставе математике и лична искуства у погледу прожања помоћи у одрастању деце и на какав све начин сам решавао проблемске ситуације, било на часу, било социолошко-психолошко-емоционалне да се од њих направе свестране и слободне личности са образовањем и сазревања у друштву; поред школског образовања формирају здраве породице и буду корисни чланови друштва и својих породица.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
    -наставак-

  15. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    -наставиће се-
    За све то један део је имао заслуге и лист „Просветни преглед“. Некада је то био наш просветарски лист, а сада су га „окуоирали“!
    Нажалост, на почетку 21.века ШКОЛА се губи у транзицији- урушава се систем вредности у друштву, урушава се систем школства, знање, морал, институције државе и ту постају жртве:школа, просвета, наука, култура, деца и породица.
    Силом нам се ствара систем робовласништва путем злоупотребе информавционих технологија, уводи иделогија неморалности, ван природних закона, ствара један систем самоуништавања човека, породица, друштва, школе, науке и културе.
    Главне вредности постају оне које сеју мржњу, злоупотребљавају прошлост, стварају хаос у систему институција, величају АУТОРОТАРНОСТ, похлепу за богаћењем, стварају околности ткз НАСИЉА-као предуслов растурања заједнице, школе и породица.
    У јавности се посебно на телевизијама форсира примитивизам(кич, рилијалити шоу,таблоидни примитивизам, на ТВ и новинама са старлетама, незнање, неморал и полициска држава владања на моћи силе а не знања и педагогије; као и “увоз” страаних вредности моћи компанија и великих сила да будемо КОЛОНИЈА И РОБОВИ!).
    Наравно да су за те цилјеве самоуништења многи себе продали, па нам уместо педагога, школских психолога, васпитача, учитеља, наставника и професора.у јавности ФОРСИРАЈУ ПСИХОТЕРАПЕУТЕ и ПСИХИЈАТРЕ СА ПОЛИЦИЈОМ И БИРОКРАТСКИМ МОЋНИЦИМА АУТОРИТАРНЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ; да нам у школи “уводе” и заводе” РЕД и ДИСЦИПЛИНУЈУ да будемо комјутерски РОБОВИ!
    Свако, ко је од старије генерације имао на испитима: педагогију, педагошку психолохију, педагошку социологију, дидактику, методику свога предмета, етику-добро зна на какав се начин решавају одређене ПРОБЛЕМСКЕ СИТУАЦИЈЕ у школама(било појединачно или групно).
    Директори су постали партиски(са част изузецима), који чак са министрима у влади НЕМАЈУ ни компентентост знања у педагошком руковођењу у школи. МИНИСТАР је бирократски чиновник и нема права ни стручности да решава васпитно-образовне проблеме у учионици и школама.
    Нажалост ПРОСВЕТА је СКРАЈНУТА са свих страна. На телевизијама нема ни један ТВ канал за ДЕМОКРАТСКИ ДИЈАЛОГ, као и садржај научних скупова теоретичара и практтичара, како да се решевају социолошко-дидактичко психолошки проблеми деце на часу или у школи; него нам УВЕДОШЕ ПОЛИЦИЈУ да НАМ “чува” децу и “школу” и “породицу” и ПСИХИЈАТРЕ И ПСИХОТЕРАПЕТЕ”
    ЗЛО је „изашло“ из БОЦЕ! Нека се ПСИХИЈАТРИ и ПСИХОТЕРАПЕУТИ врате тамо где им је месту у ОРДИНАЦИЈАМА; ПОЛИЦИЈА у својим полициским станицама, а МИНИСТАР просвете као ДРЖАВНИ ЧИНОВНИК нека поштује законе и функционисање система и заштиту правих вредности знања, морала, права и социјалне правде.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
    -наставак-

  16. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    Наставак-
    О РУКОВОЂЕЊУ у школама мора да се бирају најспособнији ДИРЕКТОРИ(не по партиској подобности) у педагошком руковођењу- морални и педагошко-методско стручни просветни радници; а њих треба да бирају према одређеним критеријумима у ШКОЛАМА, никако да је АУТКРАТСКО ПАРТИСКИ ЗАДЊА МИНИСТРОВА РЕЧ!
    Некада су постојали прави ПЕДАГОШКИ САВЕТНИЦИ)регионални и републички ПЕДАГОШКИ ЗАВОД, повезан са просветним радницимаљ-сада је то бирократско надмено ТЕЛО, које „спроводи“ „ресавске“ програме министра просвете!), који су организовали посете часовима, а педагози су помагали да се заједно са учитељаима решавају многи социолошки проблеми деце која се теже социјализирају.
    Нажалост, данас када је друштво криминализирано, социолошки распарчано-без система вредности, када свако од детета „упија“ шта се каже на ИНТЕРНЕТИМА и када свако дете у рукама држи МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ, тешко је бити васпитач:родитељ,учитељ, наставник и професор да нам се деца формирају у здраве и нормалне личноси у ненормалном друштву и ненормалној држави у којој не постоји прави систем вредности живота.
    Дакле, моја искрена подршка колегема у БАРАЈЕВУ, да бирократским „сменама“ директора и „казнама“ деце од стране министра или школе, никако се не решавају проблеми деце у одрастању.
    Нажалост, ни поред написаних 26 књига из педагошке праксе, у овом тешком турбуленто поремећеном систему вредности је веома тешко бити:родитељ деце и васпитачи у вртићима и школама.
    Само да се сви просветни радници уједине(без „партиских књижица“) и они који имају децу, којој треба поред образовања, помоћи деци и у одрастању, треба да подигну свој глас и да се више „не преписују“ ТУЂИ ПРОГРАМИ(„ресавци“)-него да узмемо наша знања, нашу децу, наш педагоге, васпитаче, психологе, учитеље, наставнике, професоре и докторе наука из сфере образовања; направимо наш школски систем у којима ће на један демократски начин да васпитавамо, образујемо и стварамо свестране личности деце у школама оспособљене за будућност живота у заједници за рад и формирања породица у једном лепшем и срећнијем друштву.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, математичар иноватор у пензији
    Ул. Иве Андрића 92 16210 Власотинце, Србија
    19 септембар 2019.г. Властинце, Србија
    * * *

  17. Miroslav B Mladenovic Mirac каже:

    Колегинице,
    Данас сам опет добио молбу да 2предугачак” текст РЕАФ*ГОВАЊЕ “поделим” на ТРИ дела и тако у три дела објавим као КОМЕНТАР.
    Нисте учинили то још.
    Мок лични СТАВ је РЕАГИВАЊЕ да се објави у целине на сајту ВЕСТИ испод ПИСМА. Уколико то не учините то казује да су овде неке мутне радње и да се само ради о ПЛАТАМА-али не и о систему школства који је урушен у Србији још од 2011.г.
    С поштоваљњм
    Колега; Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце

  18. Istina каже:

    Direktora smeniti obavezno kao opomenu drugima kada dodje do prijave bilo kakvog nasilja da odreaguju. Jer, ako se fotelja zaljulja, svi ce reagovati.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама