Након што су посланици у скупштини, њих чак 141, јасно рекли – не, ми не желимо да расправљамо о томе да родитељи деце с тешким болестима и инвалидидтетом добију минималну плату како би могли да брину о својој деци, лавина осуде се покренула. Онда су родитељи, борећи се за своју децу, затражили право да испред Скупштине организују протест и скрену пажњу на незамисливе проблеме с којима се сваког дана суочавају. Али, рекли су им – не. Не можете. Није безбедно. Тај протест је, затим, премештен на локацију испред зграде Владе, али ни тада није остао без осуде, негативних коментара.
Колико год невероватно звучало, ПОСТОЈЕ људи који су спремни да упуте ружне речи родитељима деце са инвалидитетом, зато што се боре да њихова деца имају пристојан живот.
Они су, зато, одлучили да се обрате онима који су, без трунке емпатије, били спремни да их осуде. Писмо једне групе родитеља деце са сметњама у развоју стигло је на нашу адресу, а ми га у целости објављујемо.
”Свакоме ко помисли да ружно говори о родитељима деце са сметњама у развоју, који су изашли да протестују, желимо да поручимо:
Наш протест није хир, већ вапај. Не стојимо тамо из обести, већ зато што смо исцрпљени, изневерени од система и приморани да се боримо за основна права и достојанство своје деце.
Не судите о нашој борби док је нисте осетили. Пре него што нам упутите ружну реч, покушајте да замислите живот пун неизвесности, сталне борбе са бирократијом, исцрпљујућих терапија и неадекватне подршке. Родитељи деце са сметњама у развоју често су присиљени да постану не само родитељи, већ и неговатељи, терапеути и адвокати својој деци, без признања и адекватне подршке.
Наш протест је чин љубави и храбрости. То што стојимо на улици, излажући се јавности, показује колика је наша снага и љубав према деци. Ми се боримо за бољу будућност, не само за своје дете, већ и за сву децу са сметњама у развоју.
Покажите разумевање, а не предрасуде. Баш су оне највећа препрека с којом се суочавамо.
Ми, родитељи деце са сметњама у развоју не желимо сажаљење. Не желимо да се осећамо као „другачији” или да се наша деца третирају као мање вредна.
Уместо критике, понудите подршку. Ако не можете да помогнете, немојте одмагати. Ако не можете да понудите подршку, барем се уздржите од ружних речи. Исказивање солидарности, чак и ако не разумете у потпуности наш положај, знак је људскости и емпатије.
Ово није политичка борба, већ борба за основна људска права и достојанство. Зато, уместо осуде, покажите саосећање. Пре него што било шта кажете, сетите се – ми смо родитељи који пролазе кроз огромна искушења како бисмо својој деци омогућили одрастање и живот какав свако људско биће заслужује.