ПИСМО УЧИТЕЉУ
Загрли, учо, своје прваке,
не дај да се плаше и стиде,
њежно откључај њихову душу,
и у сну да те веселог виде !
Нека ти сунце на лицу сија,
склањај са чела муње и кише,
у души првака нек’ радост клија,
да се у школи слободно дише !
Заливај добротом дјечију душу,
играј се с њима чак и жмурке,
да им израсте знање и срећа,
као послије кише печурке !
Не мјери строго дјечија слова,
нек’ ти је ђачка грешка и драга,
испуни школу радошћу до крова,
строгост и љутња нек’ иду доврага !
Понуди порцију игре и спорта,
јер тај занат сви добро знају,
нека је школа слатка к’о торта
а ђаци сретни к’о у загрљају.
Донеси дјеци најљепши цвијет,
стварај у школи веселу бајку,
да књигу заволи дјечији свијет,
као што воли своју мајку.
Хајро Икић