Volela bih da razgovaram sa onim nastavnicima koji kasne na čas, koji na čas dođu nespremni, ili pričaju telefonom tokom nastave, i da ih pitam šta misle zašto ih đaci ne poštuju.
I one koji poklanjaju ocene, a naročito one koji poklanjaju ocene samo nekoj deci. Pitala bih ih da li misle da đaci to ne primećuju, i da ih ne poštuju samo zato što je svaka generacija sve gora i sve nevaspitanija.
Porazgovarala bih rado sa onima koji čitavog života drže časove na isti način. Pitala bih ih da li primećuju promene u oblačenju, u tehnologiji, u tempu života pre trideset godina i danas, i zašto bi se i učilo na isti način. Mnogo me to interesuje. A naročito bih želela da mi nastavnici koji traže da se lekcije nauče napamet objasne šta tačno žele da postignu.
Volela bih da porazgovaram sa direktorima srednjih škola koji, od prvog septembra nadalje, upisuju decu čiji roditelji imaju dovoljno jaku vezu, bez obzira koliko poena im je nedostajalo, i da ih pitam da li je sistem kriv za to što niko više ne ceni škole i nastavnike.
I pitala bih roditelje koji tako decu upisuju u najbolje škole preko jakih veza, kako će decu učiti da budu pošteni ljudi i da ne kradu. Volela bih da mi objasne koja je razlika između ukradenog telefona ili novca i ukradenog mesta u školi koje je pripadalo nekom drugom.
Volela bih da sednem sa profesorom koji dozvoli da na njega viče neki roditelj, pa čak i dete, i da ga pitam gde piše da je dužan da to trpi.
I odmah nakon toga sa roditeljem koji je došao da se svađa zbog neodgovarajuće ocene svog deteta. Zamolila bih ga da mi objasni šta tačno želi da postigne. I do kada će tako ići za svojim detetom, i na svaku njegovu suzu kretati u boj. Do kada će bezuslovno braniti svoje dete od zlonamernih ljudi koji su se urotili protiv njega.
Rado bih porazgovarala i sa nastavnikom koji traži od roditelja da donesu lekarsko opravdanje i kad mu roditelji kažu da je dete bilo na zimovanju, da i jednog i drugog pitam – kako će posle izgrditi dete koje laže.
Pitala bih rado roditelje i profesore, koji na društvenim mrežama najgorim rečima opisuju pripadnike LGBT populacije, ne libeći se i da opsuju, kako će naučiti decu toleranciji. Kako će naučiti decu da ne mrze i ne generalizuju?
Pitala bih roditelje dece koja mrze neke narode, gde su deca to naučila.
Posebno bi mi bilo zanimljivo da pitam nastavnike koji, na grupama prosvetnih radnika na fejsbuku komentarišu nakon pročitanog naslova teksta, bez ulaženja u suštinu, da li im je teško da izgrde dete koje nije pročitalo zadatak do kraja.
Ili one koji prepisuju gotove pripreme za čas, da li im zadrhti ruka kad daju jedinicu detetu koje je prepisivalo na kontrolnom.
Pitala bih i prosvetne radnike koji postave na društvene mreže svoje slike u kupaćem kostimu na plaži, ili snimke skakanja na kafanske stolove, da li misle da nastavnik treba da bude uzor samo tokom radnog vremena ili uvek.
Interesuje me da li roditelji koji pred decom ogovaraju nastavnike, misle da detetu pomažu da lakše završi školu. I da li nastavnici, koji sa decom ogovaraju svoje kolege, misle da im tako raste ugled kod učenika.
Rado bih čula šta misle roditelji, da li je važno koju muziku slušaju, kako se izražavaju, da li psuju, da li viču, da li se pristojno oblače, ili je deci svejedno i uvek će ih poštovati isto.
Pitala bih i nastavnike koji ozbiljno rade svoj posao, ne kasne i ne odrađuju svoje časove, gde za to nalaze snage i da li su kivni što su im plate male. Zapravo, interesuje me kako oni mogu, a neki drugi ne mogu.
Volela bih da upoznam roditelja čije dete maltretira, vređa i ponižava drugu decu, ili lomi stvari po školi, ili se bahato ponaša, a on dete brani i napada nastavnike, kako se oseća kad se vrati kući. Da li kao pobednik ili samo kao bednik.
Pitala bih nastavnika koji se pomirio sa sudbinom, i neće da „talasa“, šta tačno namerava da postigne, i ako je to lični mir i izbegavanje sukoba, da li je ikad taj mir osetio.
Pitala bih nastavnike i roditelje da li su svesni da su sistem upravo oni sami. Da nijedan zakon ne predviđa uništavanje sistema školstva i niza generacija, a da se to ipak dešava. Mnogo me interesuje šta su oni sami učinili da stvari budu bolje.
Volela bih i da čujem da li su nastavnici ikad štrajkovali iz bilo kojih drugih razloga osim onih vezanih za plate. Ako nisu, da li to znači da drugih problema u školstvu nema.
Bilo bi još pitanja za nastavnike i roditelje, ali ova su mi najvažnija.
Decu ne bih pitala ništa. Ona rade upravo ono čemu smo ih naučili.
Autor: Maja Bugarčić