Др Томас Гилович, професор психологије на Универзитету Cornell, проучава питање новца и среће више од двадесет година. Он каже: „Један од непријатеља среће је прилагођавање. Купујемо ствари да би нас усрећилe и успели смо. Али само накратко. Нове ствари су нам у почетку узбудљиве, али онда им се прилагођавамо.“
„То апсолутно могу да видим на примеру своје деце. Чак и након што недељама желе и траже нову играчку и коначно је добију, брзо им досади и траже следећу играчку коју желе да купе. То је бескрајни циклус досаде који сте вероватно приметили видели код своје деце. Колико играчака које су им биле преко потребне сте продали или поклонили јер се испоставило да им уопште нису биле интересантне?
Оно што заједно доживљавамо повезује нас. Та искуства граде наше породичне везе и постају драгоцена сећања далеко више од било које играчке.
Студије показују да се деца која имају мање играчака заправо играју више него деца која их имају пуно. Ово зато што ограничавање количине играчака омогућава дубину игре, али и подстиче креативност јер ваше дете проналази нове начине да се игра са оним што има. Поред тога, уз мање играчака и мање превртања, вероватно ћете видети и мање нереда и свађа.
Чак и уз све те доказе који говоре у прилог стварања искустава са децом, насупрот гомилању играчака, можда ће вам бити тешко да се ослободите свих ствари на које сте трошили свој тешко зарађени новац. Размотрите ротацију играчака као решење. Извадите неколико играчака, а остатак ставите у канте и одложите. А онда их периодично мењајте.
На крају, најбоље успомене вашег детета неће бити од скупих и популарних играчака које сте им купили, већ од времена које сте провели заједно уживајући у друштву једно другог. Права срећа долази не добијањем онога што желимо, већ од тога да волимо оно што имамо и да будемо блиски са онима које волимо. Гилович каже: „Конзумирамо искуства са другим људима и након што их нема, они су део прича које причамо једни другима.“ Ако желите да будете сутра у причама своје деце, поделите искуства са њима данас.