Готово четири месеца од трагедије, стручњаци Радне група за подршку менталном здрављу и сигурности младих од 21. августа поново улазе у ОШ “Владислав Рибрникар”, у којој ће представити план даље подршке наставницима и родитељима ђака те школе. Психолог Хана Кораћ каже за РТС да план обухвата разговоре о темама шта је то траума, како да их наставници препознају код себе или код ђака, али такође и како да се врати сигурност у школско окружење.
Хана Кораћ, чланица Радне групе за подршку менталном здрављу младих, подсећа да од трагедија 3. и 4. маја стручњаци континуирано пружају психосоцијалну подршку у Београду, у Дадову, Младеновцу, Лазаревцу, Смедереву и Панчеву, као и током целог лета на различитим пунктовима.
“До 1. септембра, сви који желе подршку могу да дођу позориште Дадов, од понедељка до петка од 10 до 18 часова, без упута и без књижице”, додаје Кораћева.
Како је навела, план подршке који ће од 20. августа до 1. септембра представити наставницима и родитељима ђака ОШ “Владислав Рибникар” треба да идентификује њихове потребе и бриге, како би се на најбољи начин могле да се организују групе подршке од почетка септембра.
Како је рекла, те групе ће имати психоедукативни карактер.
“Теме могу бити разне, укључујући и то шта је траума, како да их наставници препознају или код себе или код ђака, али такође и како да се врате сигурност у школско окружење и све друге бриге које нам буду изнели”, наводи Кораћева.
Кораћева је додала да ће се наставницима објаснити приницип функционисања радионица – где, када, шта обухватају, колико ће трајати, ко може да учествује у њима.
За наставнике “Рибникара”, радионице ће се одвијати унутар школе барем првих месец дана, с обзиром на то да је први месец период адаптације. “Одржаваће се једном недељно у трајању од сат и по, али и чешће ако то буде потребно.”
Саветовалиште у Дечјем културном центру
Према њеним речима, наставници осталих школа биће позвани да дођу у Дечји културни центар, где ће се саветовалиште одржавати од 1. септембра и где ће моћи да добију сваку подршку и помоћ која им је потребна.
Кораћева је нагласила да повратак у школу отвара нека нова питања, па ће родитељи имати могућност да поделе дилеме са стручњацима у оквиру група које ће се одржавати једном недељно и трајати сат и по времена у оквиру саветовалишта.
Како је додала, стручњаци ће и даље пружати индивидуалну помоћ.
Кораћева је указала и на то да ће се за наставнике и за родитеље из Младеновца и Смедерева организовати трибине о томе шта је траума, како могу да помогну деци, који су то знаци на које треба да обрате пажњу и код себе и код деце.
Шта је норвешки упитник
Чланица Радне групе је навела да ће деци преко наставника и родитеља од 1. септембра у Дечјем културном центру бити понуђен упитник који је коришћен у Норвешкој након масовних убистава Андреса Брејвика.
Упитник мери и процењује осетљивост и психичку снагу детета, а само ће родитељи добити повратну информацију да ли постоји потреба да се организује индивидуални план подршке за дете.
Кораћева наводи да ће за децу која буду имали резултате у зеленој зони значити да им није потребна додатна помоћ.
Међутим, наранџаста и црвена зона указују да је потребно да се направи неки индивидуални план помоћи, за шта је потребна сагласност родитеља.
“Ако се нађе у наранџастој зони, дете ће моћи да разговара са педагогом и психологом у школи или са неким у стручном саветовалишту, док ће црвена зона подразумевати упућивање на неке друге инстанце лечења менталног здравља”, каже Кораћева.
Указује на то да су им колеге из Норвешке скренуле пажњу да су они зажалили што нису одмах дали тај упитник својој деци након трагедије 2012. године, с обзиром на то да су временом почеле да се појављују одређене промене у понашању
“Ово је неки вид превентиве, како би се правовремено идентификовали потенцијални проблеми пре него што постану видљиви за све”, навела је.
Упитиник ће се делити само у школама које су изгубиле ђаке, које су директно погођене.
Истиче да се паралелно са тим кроз просвету радити на јачању социоемоционалне компетенције деце, која подрњзумева брига о себи и другима, изграђивање здравог односа, саморегулацију емоција и понашања, али такође и просоцијално понашање, попут дељења, остваривања здравог контакта.
Извор: РТС