Plata u obrazovanju manja od proseka za 6.300 dinara!

jul 26, 2017

Prosečna bruto zarada isplaćena u u junu 2017. godine u obrazovanju iznosi 59.745 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u junu 2017. godine u obrazovanju iznosi 42.938 dinara

 
Prosečna bruto zarada isplaćena u junu 2017. godine iznosi 67.857 dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara.
U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 4,6%, a realno je veća za 4,4%, dok je prosečna neto zarada veća za 4,5% nominalno i za 4,3% realno.
Izvor: RZS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


14 komentara na "Plata u obrazovanju manja od proseka za 6.300 dinara!

  1. Prosečna zarada se zasniva na Pareto principu! kaže:

    Pareto princip funkcioniše na sledeći način!
    80% zaposlenih ima platu ispod statističkog proseka dok 20% ima zaradu iznad statističkog proseka!
    U firmi imate, na primer 25 zaposlenih! Njih 5, to jest 20% imaju platu po 120000 dok ostalih 20 zaposlenih, to jest 80% ima platu po 30000 RSD! Koliki je prosek? Rukovodioci 5*120000=600000 RSD, ostali radnici 20*30000=600000 RSD. Ukupno: 1200000 RSD, prosečna zarada se dobija kada se ukupno podeli sa svih 25 radnika, pa to računski daje 1200000/25=48000 RSD. Isti princip 80% važi za bilo koji broj radnika izvršilaca prema 20% onih koji odlučuju, rukovodioci i čije su zarade visoke!
    Koliko njih ima zaradu iznad statističkog proseka u navedenom primeru? Pa 20% to jest onih 5 koji odlučuju dok ostalih 80% su izvršioci i oni su ispod proseka!
    U civilizovanom svetu nema čekanja nego se definišu ciljevi! Ambiciozni ljudi koji imaju ideju se pokreću da rade i zarade u tom poslu. Za to je neophodno da svaki pojedinac definiše ciljeve u svom životu i da kroz SWOT analizu upozna realnost, a ne iluziju o imaginarnom svetu, kao, pa meni to sleduje zato što sam se školovao jer imam diplomu! Po definiciji, znamo da diplome ne rade nego ljudi rade i stvaraju i unovčavaju svoje znanje tako što znaju kako da nekoj ciljnoj grupi zadovolje potrebe!
    80% ljudi u tržišnim ekonomijama se pokreće i samozapošljava svojom preduzimljivošću kao mali preduzetnik dok 20% čine skupe direktne strane investicije i javna preduzeća, usluge. Tih 80% rade kao startapovi i doprinose kumulaciji društvenog bogatstva. Od kukanja po društvenim mrežama nema vajde, nema nikakve koristi!
    Ako se neko pokrenuo da radi i da nešto stvara, znači imao je ideju jer je preduzimljiv! Ne kuka po društvenim mrežama i ne čeka da mu neko nešto da, pošto mu to kao po definiciji sleduje! Samo ne znam ko to sleduje treba da ispuni i odakle mu? Znači da taj kome nešto sleduje nešto iščekuje! Kakav je ishod?
    80% zaposlenih u obrazovanju je u nastavi prema 20% zaposlenih koji su nenastavno osoblje, pomoćni radnici, domari, itd. Bilo kako bilo Pareto princip funkcioniše, a objasnio sam kako!
    80% zaposlenih ima platu ispod proseka dok 20% zaposlenih, uglavnom koji odlučuju, imaju zaradu iznad statističkog proseka!
    Za više informacija o primeni Pareto principa izguglajte: /pareto-princip/ ili princip 80/20.

    1. Božović Vladan kaže:

      Ti si Pareto sjajan demagog, koliko li te plaćaju da pišeš komentare kojima se opravdavaju bedne plate i ponižavaju i omalovažavaju PROFESORI.
      O kakvom ti to akciji i preduzetništvu misliš, šta treba da urade profesori da bi imali veće plate, da se uhvate za uši i igraju oko stola. I zapamti jedno, za tebe smo PROFESORI, a ti si izvršioc i birokrata.
      PROFESORI imaju VISOKU stručnu spremu, a platu debelo ispod proseka, sa NISKOM, SREDNJOM, VIŠOM I VISOKOM stručnom spremom, a plaća nas isti poslodavac, država. Da li to dopire do tvog birokratskog mozga.

      1. Šta označava prosek koji se temelji na Pareto principu odnosno principu 80/20 kaže:

        80% zaposlenih ima platu ispod proseka dok 20% zaposlenih ima platu iznad proseka! I to je u komentaru izloženo kako funkcioniše Pareto princip!
        Pareto princip ili princip 80/20, izguglajte i videćete? 80% sirotinje radi za 20% bogataša! To dalje znači da jedan ipo milion ljudi izdržava 6000000 ljudi! Jedan u proizvodnji dok je četvoro u potrošnji! Isto tako u odeljenju od 30 đaka, 20% ili šest učenika ima postavljene ciljeve, ambiciozni su i dobro uče dok 24 učenika ne zanima učenje jer ih nisu motivisali nastavnici!
        20% nenastavnog osoblja su pomoćni radnici, domari, kuvarice koji su značajno umanjili prosek za 80% nastavnog osoblja koje ima platu sa koeficijentom 17,32 koliko ima nastavnik sa VII stepenom pa ispada da je nastavnička plata ispod republičkog proseka.
        Ovaj princip 80/20 je stvarno efikasan i što se spoljašnosti tiče kod mršavljenja i skidanja kilograma, a da organizam ne pati! U 80% slučajeva ako vodimo računa šta jedemo smršaćemo iako u 20% slučajeva smemo da jedemo bilo šta nam padne napamet, pod uslovom da se ne prejedamo! Tako da princip 80/20 stvarno deluje odnosno radi! Isto tako, kad se 80% stanovnika zadužuje 20% njih štedi i podspešuje rast i blagostanje …

        1. Božović Vladan kaže:

          Nenastavno osoblje, Pareto, uopšte nije ušlo u prosek. Prosek profesora je manji od republičkog proseka za 6300 dinara, zato nemoj da prodaješ maglu.

          1. Kolika je plata u obrazovanju? kaže:

            U ovoj analizi proseka uzimam da prosečna starost zaposlenih nastavnika je oko 47 godina! Taj nastavnik ima 20 godina staža, odeljenjsko starešinstvo i minuli rad i sa koeficijentom 17,32 za nastavnike sa VII stepenom ima neto platu od oko 52000 RSD to je uznad republičkog proseka i može se videti u odštampanom obračunskom listu. Taj nastavnik ne izvodi nastavu u odeljenjima učenika sa posebnim potrebama niti je predsednik sindikata pošto je za te poslove predviđen dodatni koeficijenat!
            Nastavnici sa istim gorenavedenim atributima sa VI stepenom su oko objavljenog iznosa republičkog proseka dok su nastavnici sa V stepenom prilično ispod republičkog proseka. Međutim, u obrazovnom sistemu radi oko 80% nastavnika sa VII stepenom!
            20% nenastavnog osoblja koje uglavnom čine pomoćni radnici, domari i kuvarice su značajno umanjili prosek naspram 80% nastavnog osoblja koje ima platu sa koeficijentom 17,32 koliko ima nastavnik sa VII stepenom pa ispada da je nastavnička plata ispod republičkog proseka za 6300 RSD pošto su i ove navedene kategorije zaposlenih uračunate u prosek u obrazovanju umesto da su na njihovo mesto predškolske ustanove.
            Koristan kriterijum za poređenje ishoda različitih ekonomskih institucija jeste pojam poznat pod nazivom Paretova efikasnost ili ekonomska efikasnost koju želim da objasnim. U ekonomskoj nauci je zastupljeno matematičko modeliranje tako da se korišćenjem odgovarajućih matematičkih modela dođe do ekonomske interpretacije dobijenog rešenja.
            Ako smo u situaciji da pronađemo način na osnovu relevantnih podataka da neki ljudi odnosno ustanove (npr. obrazovne) prođu finansijski bolje, bolje se pozicioniraju, a da pri tome niko drugi ne prođe lošije, imamo Paretovo poboljšanje.
            Ako neka alokacija (raspodela) omogućava Pareto poboljšanje, naziva se neefikasnom u Paretovom smislu; ukoliko je alokacija (raspodela) takva da nisu moguća Paretova poboljšanja, naziva se efikasnom u Paretovom smislu!
            Paretova (ekonomska) efikasnost objašnjava da se nikom ne može poboljšati materijalni položaj dok se nekom drugom ne pogorša materijalni položaj. (Čuvena izreka: dok se nekom ne smrkne drugom ne može da svane).

          2. Božović Vladan kaže:

            Pareto, dok se vama, činovnicima i birokratama u ministarstvu ne smrkne, nama profesorima neće da svane, a ni učenicima, pa ni celoj Srbiji.

    2. IQ kaže:

      Odlican Vam je taj princip samo ste skrajnuli jednu sitnicu. Nastavnik koji je sebi zacrtao cilj/radi/nema cilj/ne radi uvek ima istu platu (skolska sprema, radni staz). Svi dodatni poslovi izvan 40- casovne radne nedelje su u sivoj zoni zakona, tj. nije predvidjen honorar, a ako i jeste, u tom slucaju izostaje isplata. Prema tome, nastavnik ima dve mogucnostii. Da se profesionalno zadovolji tapsanjem po ramenu i izjavama tipa ijao sto si ti dobar i volis da radis za opsti interes, a druga da bezi glavom bez obzira iz prosvete. To je jedina swot istina zaposlenih u obrazovanju.

      1. Obaveze nastavnika kaže:

        40-očasovna radna nedelja odnosno 1760 sati na godišnjem nivou su obaveze nastavnika!
        Neposredan rad sa učenicima je uglavnom 20 časova, dodatnih 20% odnosno 4 časa su sekcije, dopunska nastava i dodatni rad, sledećih 80% radnog vremena ili 16 časova su pripreme i obaveze nastavnika na nedeljnom nivou 40 časova i godišnjem nivou i one su definisane zakonom i propisima! Ne postoji siva zona u zakonima i propisima u obrazovnom sistemu!
        Zaradite dodatno, uradite SWOT analizu, budite preduzimljivi tako što ćete biti autor ili koautor seminara, ponudite seminar Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i zaradite! Ne čekajte!
        Nije sramota raditi, a podrška mlađim kolegama preko seminara omogućiće vam dodatna finansijska sredstva i takozvano Pareto poboljšanje vaše finansijske situacije. Budite preduzimljivi i zadovoljni! Resursi su ograničeni, a potrebna su optimalna rešenja …

        1. IQ kaže:

          Vidite u skolama postoji citava gomila “nevidljivih” poslova pod plastom rada kojekakvih timova, veca, organizacije predavanja, izvodjenja putovanja i poseta, opremanje i odrzavanje kabineta i laboratorija koja iziskuju upotrebu licnih sredstava nastavnika, dakle u privatnom vlasnistvu i za privatan racun. O utrosenom vremenu necu ni da govorim. Potom postoje prekonormni casovi, iznsd ta 24 koja navodite, a koje niko ne placa. Ispiti i konsultacije sa vanrednim ucenicima koji se ne placaju. Sedenje vikendima na prinudnim seminarima koje organizuje skola, ne prema potrebama nastavnika, vec po principu daj sta das. Potom mala matura gde za ispravak testova vade nastavnike sa redovne nastave (deca gube casove) pa kazu ne dodjemo ti nista za taj posao jer imao si slobodan dan. A formalno se to nazove strucno usavrsavanje i nosi odredjeni broj bodova. I svake godine ponavlja po istoj matrici? I ima toga koliko zelite, mrzi me da pisem. Primer za prosecnu platu u jednom JP: najniza primanja (IV)- 60000 rsd, prasinari (VII) 70000- 80000 rsd, direktor oko 120000 rsd. Imaju bas tako kako ste naveli 80% visokoobrazovanih i 20% sa IV stepenom. Od toga 1/4 radnih mesta izmisljena za udomljavanje novopartijaca.
          I nije moguce da nastavnik moze da zaradi i napreduje iskljucivo drzanjem seminara. Sta je sa predvidjenim zvanjima u nastavi koja su neki ljudi boksovali i po pet godinai. Cemu moras da se posvetis poput fanatika da bi ostvario svoje pravo. Koliko se uvecava plata i umanjuje norma neposrednog rada sa ucenicima po osnovu tih zvanja? Ima li primera u praksi?

        2. Ana kaže:

          Seminar…autor ili koautor,ta mesta su ”zauzeta”,dodatne poslove u ZUOV rade ”saradnici”tj.isti ljudi koji se biraju po Konkursu ili ne ali su njihova imena uvek na spisku.Oni pregledaju rukopise udzbenika,ocenjuju primenu standarda,rade projekte (uvek im se dodele sredstva jer ih ”podele”)Opet nemam prava da ih imenujem a jasno su izdvojeni i to svi znamo.”Pa znas li da je nemoguce da skola udje u razvionicu?”rece mi koleginica iz jedne gradske skole.
          Te ”obaveze”su izmisljotine.Daj redovne casove,nastavna sredstva i autoritet-bez pametovanja ostalih! (učenik,roditelj,tim,komisija,aktiv,stručno veće,pedagog,opština, ŠU,zavodi,Regionalni centri,Saveti…….)

  2. IQ kaže:

    Ako moze ovaj strucnjak da proceni kolika bi bila cena intelektualnog rada u Srbiji u odnosu na ciljnu grupu/proizvod- populaciju dece s obzirom da su nam ona glavni izvozni proizvod.

  3. Prodaja magle u teglama kaže:

    Kazu strucnjaci da bi Pareto princip moga biti beskoristan jer niko ne zna unapred kojih 20% aktivnosti ili ljudi je esencijalno za uspesno funkcionisanje i obavljanje posla. Da se tih 20% moze identifikovati tek nakon posmatranog perioda i da se aktivnosti odnosno ljudstvo u okviru tih 20% smenjuju tako da moze unutar 20% biti ukljuceno svih 100%. Molim tumacenje eksperta za marketing i menadzment u obrazovanju.

  4. Pareto princip, princip 80/20 kaže:

    Za praktičnu primenu Pareto principa, principa 80/20 u svakodnevnoj praksi postoje obuke, a stečeno znanje je primenljivo i isplativo u praksi. Sviđa mi se i preporučujem vam da izguglate i kontaktirate na primer project management srbija i potražite kursevi/pareto-metoda i da ne izvlačite iz konteksta nasumice tekst sa copy/paste, to je mnogo neozbiljno kao što vam je i naslov neozbiljan!
    Pareto princip nije koješta! Za početak upoznajte se sa biografijom Vilfreda Pareta i njegovim istraživanjima. Niko nikom ne može odrediti preferencije ali ima mnogo područja nedovoljno istraženih na kojima rade doktorandi svoje naučne radove. Ljudi komentarišu teme na kojima su neki doktorirali, a doktorirali su jer su imali ideju, bili inovativni i preduzimljivi. Zar mislite da široke i dokone narodne mase neostvarene u svojim životima treba nekom doktorandu da trasiraju i određuju put ka nauci.

  5. IQ kaže:

    Evo odmah, na licu mesta mozemo proveriti efikasnost Pareto principa. Da li je pisanje 80% Vaseg doktorata iziskivalo 20% Vaseg vremena/kapaciteta/aktivnosti ili ste utrosili 80% svih napora za izradu 20% doktorske disertacije. Da podignemo stvari na malo visi, neskromniji nivo. Da li je 80% Vasih napora rezultovalo sa 20% originalnog naucnog doprinosa u polju istrazivanja ili je iz 20% posto Vaseg kapaciteta proizaslo 80% originalnog naucnog doprinosa u datoj oblasti? Ako Pareto princip nije samo puka opservacija, nenaucni princip sa promenljivim odnosom brojeva. I ako ste vec doktorirali uz jedan kriticki osvrt na fenomen koji se istrazuje.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama