Po za­ko­nu od pr­vog do tre­ćeg raz­re­da učenik ne po­na­vlja, osim ako ro­di­telj ne in­si­sti­ra

10 marta, 2016

Najčešće se ponavlja prvi razred srednje škole, najviše takvih đaka je u Beogradu, a predmeti iz kojih se najčešće pada odavno su odomaćeni pod nazivom „strašna trojka“ : matematika, fizika i hemija
skola
Neadekvatan izbor zanimanja prilikom upisa srednje škole jedan od razloga za jedinicu u knjižici
Po­da­tak da sva­ke go­di­ne oko 20.000 đa­ka u av­gu­stu po­la­že po­prav­ne is­pi­te spa­da u do­men ur­ba­nih le­gen­di – mno­gi se na nje­ga po­zi­va­ju, ali ni­ko ne zna iz­vor. Ne­ki sma­tra­ju da je reč o bro­ju đa­ka, a dru­gi da je to zbir za­klju­če­nih je­di­ni­ca. Čak ni Mi­ni­star­stvo pro­sve­te, ko­je bi po pri­ro­di stva­ri mo­ra­lo da ima ove po­dat­ke, ni­je ima­lo od­go­vor na na­še pi­ta­nje ko­li­ko đa­ka u av­gu­stu iz­la­zi na po­prav­ni, ko­li­ko je uče­ni­ka po­na­vlja­lo raz­red u pro­šloj škol­skoj go­di­ni i da li se taj broj sma­nju­je ili ne.
Po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku go­vo­re da je na po­čet­ku škol­ske 2014/2015. go­di­ne u re­dov­nim osnov­nim ško­la­ma u Sr­bi­ji (bez Ko­so­va) bi­lo 4.100 po­no­va­ca, a u sred­njim ško­la­ma 2.688. Naj­če­šće se po­na­vlja pr­vi raz­red sred­nje ško­le, naj­vi­še ta­kvih đa­ka je u Be­o­gra­du, a pred­me­ti iz ko­jih se naj­če­šće pa­da odav­no su odo­ma­će­ni pod na­zi­vom „stra­šna troj­ka”: ma­te­ma­ti­ka, fi­zi­ka i he­mi­ja.
Sta­ti­sti­ka, ta­ko­đe,po­ka­zu­je da u gim­na­zi­ja­ma na po­prav­nom bu­de  naj­vi­še tri đa­ka iz sva­kog ode­lje­nja, a naj­re­đe po­na­vlja­ju đa­ci u pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kim sme­ro­vi­ma. Pri­me­ra ra­di, u Ma­te­ma­tič­koj gim­na­zi­ji po­ja­vi se po­no­vac na sva­kih 10–15 go­di­na. U sred­njim struč­nim ško­la­ma da­le­ko je lo­ši­ja si­tu­a­ci­ja, a na­ro­či­to u ma­šin­skim, po­ljo­pri­vred­nim i tek­stil­nim, gde su, osim ma­te­ma­ti­ke, ba­uk i struč­ni pred­me­ti.
Po­da­ci RZS po­ka­zu­ju da se broj sred­njo­ško­la­ca po­no­va­ca sma­nju­je, uz ogra­du da je u ško­la­ma iz ge­ne­ra­ci­je uge­ne­ra­ci­ju sve ma­nje đa­ka. U škol­skoj 2004/2005. bi­lo ih je 6.000, a sa­da upo­la ma­nje. Pr­vi raz­red  obič­no pad­ne oko 1.300 uče­ni­ka, a pre 15 go­di­na ih je bi­lo sko­ro 2.000. Ka­da je reč o Be­o­gra­du, taj broj se u po­sled­nje dve go­di­ne usta­lio na oko 800, a 2007. ih je bi­lo 1.094.
Na­ta­ša Ni­ko­lić Ga­jić, pred­sed­ni­ca Sa­ve­za uči­te­lja Sr­bi­je, ka­že za naš list da je uti­sak da je po­sled­njih go­di­na da­le­ko ma­nje po­na­vlja­ča.
– Uvo­đe­njem in­klu­zi­je 2009. go­di­ne znat­no se sma­njio broj po­no­va­ca, jer sa­da po­sto­ji mo­guć­nost iz­ra­de in­di­vi­du­al­nog obra­zov­nog pla­na, ko­jim se ot­kla­nja­ju smet­nje bi­lo in­te­lek­tu­al­ne, je­zič­ke ili so­ci­jal­ne pri­ro­de – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.
Ona ob­ja­šnja­va da se po za­ko­nu od pr­vog do tre­ćeg raz­re­da ne po­na­vlja, osim ako ro­di­telj ne in­si­sti­ra. De­te se pre­vo­di u sle­de­ći raz­red čak i sa je­di­ni­ca­ma.
– Raz­red se auto­mat­ski po­na­vlja sa tri je­di­ni­ce, a sa dve se ide na po­prav­ni. Naj­če­šće se po­na­vlja iz ma­te­ma­ti­ke, uglav­nom su pred­me­ti iz pri­rod­nih na­u­ka pro­ble­ma­tič­ni­ji, a u sta­ri­jim raz­re­di­ma i srp­ski je­zik, stra­ni je­zi­ci… Ško­la je du­žna da or­ga­ni­zu­je na­sta­vu za ove đa­ke, a za­tim se po­la­že pred ko­mi­si­jom ko­ju či­ni raz­red­ni sta­re­ši­na, na­stav­nik ko­ji je pre­da­vao uče­ni­ku i još je­dan pred­met­ni na­stav­nik. Po­je­di­ne pred­me­te đa­ci po­la­žu i pi­sme­no i usme­no – na­vo­di Ni­ko­lić Ga­jić, ina­če uči­te­lji­ca u po­ža­re­vač­koj ško­li „Kralj Alek­san­dar Pr­vi”.
U sred­njim ško­la­ma naj­vi­še uče­ni­ka po­na­vlja raz­red u ma­šin­skim, ko­žar­skim, tek­stil­nim… ško­la­ma, od­no­sno onim ško­la­ma ko­je de­ca ni­su že­le­la da upi­šu, ali ni­su ima­la dru­gu mo­guć­nost zbog sla­bih oce­na u osnov­noj ško­li.
Po­da­ci Fo­ru­ma sred­njih struč­nih ško­la po­ka­zu­ju da ško­lo­va­nje jed­nog gim­na­zi­jal­ca ko­šta oko 700 evra go­di­šnje, a uče­ni­ka sred­nje struč­ne ško­le od 900 do hi­lja­du evra, pa to zna­či da se prak­tič­no gu­bi bli­zu mi­li­on evra ko­je je dr­ža­va ulo­ži­la u obra­zo­va­nje đa­ka ko­ji ni­su za­vr­ši­li raz­red.
– Naj­vi­še đa­ka na po­prav­nom is­pi­tu, vi­še od de­set od­sto od ukup­nog bro­ja uče­ni­ka, po­la­ga­će po­prav­ni is­pit iz ma­te­ma­ti­ke, a slič­na si­tu­a­ci­ja je i u dru­gim sred­njim struč­nim ško­la­ma – ka­že Mi­lo­rad An­tić, pred­sed­nik Fo­ru­ma sred­njih struč­nih ško­la, pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke u Ško­li za ne­gu le­po­te.
Ka­ko is­ti­če An­tić, raz­lo­zi po­na­vlja­nja raz­re­da su mno­go­broj­ni. Me­đu naj­bit­ni­jim su ne­a­de­kva­taniz­bor za­ni­ma­nja pri­li­kom upi­sa sred­nje ško­le i ne­do­volj­na mo­ti­va­ci­ja za uče­nje, lo­še pred­zna­nje iz osnov­ne ško­le, ne­u­jed­na­če­ni kri­te­ri­ju­mi oce­nji­va­nja u osnov­nim ško­la­ma… On do­da­je i da su je­dan od naj­bit­ni­jih fak­to­ra ro­di­te­lji, ko­ji tre­ba da bu­du mak­si­mal­no uklju­če­ni u ško­lo­va­nje de­ce, a ne da se pr­vi put u ško­li po­ja­ve pred kraj škol­ske go­di­ne, ka­da de­te već ima de­set je­di­ni­ca.
 
Fran­cu­zi i Špan­ci ma­sov­no po­na­vlja­ju
Oko 160.000 đa­ka u Ne­mač­koj sva­ke go­di­ne po­na­vlja raz­red (oko 21 od­sto). Po bro­ju po­na­vlja­ča, na pr­vom me­stu suFran­cu­ska i Špa­ni­ja, gde vi­še od 30 od­sto uče­ni­ka po­na­vlja raz­red pre svog 15. ro­đen­da­na. U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i Ja­pa­nu go­to­vo da ne­ma uče­ni­ka ko­ji po­na­vlja­ju raz­red, a slič­no je i u Fin­skoj, Nor­ve­škoj, Dan­skoj…
Naj­ma­nje ne­u­spe­šnih to­kom škol­ske 1998/1999. go­di­ne
Jed­nu od ret­kih knji­ga ko­ja se ba­vi po­nov­ci­ma ob­ja­vi­la je pre ne­ko­li­ko go­di­na Du­ši­ca Ma­li­nić iz In­sti­tu­ta za pe­da­go­ška is­tra­ži­va­nja. Re­zul­ta­ti pr­vog ve­li­kog is­tra­ži­va­nja po­sle 30 go­di­na me­đu po­pu­la­ci­jom đa­ka ko­ji po­na­vlja­ju raz­red po­ka­za­li su da je me­đu po­pu­la­ci­jom ne­u­spe­šnih đa­ka vi­še de­ča­ka ne­go de­voj­či­ca, da su kri­zni pe­ti i še­sti raz­red i da ne­u­spe­šni đa­ci uglav­nom do­la­ze iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca u ko­ji­ma je vi­še od tro­je de­ce.
Iako po­da­ci za pe­ri­od 1997–2006. go­di­ne po­ka­zu­ju da broj po­na­vlja­ča u Sr­bi­ji opa­da, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je za ma­nje od jed­ne de­ce­ni­je broj uče­ni­ka u osnov­nim ško­la­ma sma­njen za vi­še od 120.000, ta­ko da je za­klju­čak is­tra­ži­va­ča da broj po­na­vlja­ča ipak ra­ste. Naj­ma­nje po­no­va­ca bi­lo je škol­ske 1998/1999. go­di­ne – 2.094, kao po­sle­di­ca pre­po­ru­ke Mi­ni­star­stva pro­sve­te zbog rat­nih de­ša­va­nja, a već idu­će go­di­ne bi­lo ih je 8.531.
San­dra Gu­ci­jan
Izvor: politika.rs
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama