Najčešće se ponavlja prvi razred srednje škole, najviše takvih đaka je u Beogradu, a predmeti iz kojih se najčešće pada odavno su odomaćeni pod nazivom „strašna trojka“ : matematika, fizika i hemija
Neadekvatan izbor zanimanja prilikom upisa srednje škole jedan od razloga za jedinicu u knjižici
Podatak da svake godine oko 20.000 đaka u avgustu polaže popravne ispite spada u domen urbanih legendi – mnogi se na njega pozivaju, ali niko ne zna izvor. Neki smatraju da je reč o broju đaka, a drugi da je to zbir zaključenih jedinica. Čak ni Ministarstvo prosvete, koje bi po prirodi stvari moralo da ima ove podatke, nije imalo odgovor na naše pitanje koliko đaka u avgustu izlazi na popravni, koliko je učenika ponavljalo razred u prošloj školskoj godini i da li se taj broj smanjuje ili ne.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je na početku školske 2014/2015. godine u redovnim osnovnim školama u Srbiji (bez Kosova) bilo 4.100 ponovaca, a u srednjim školama 2.688. Najčešće se ponavlja prvi razred srednje škole, najviše takvih đaka je u Beogradu, a predmeti iz kojih se najčešće pada odavno su odomaćeni pod nazivom „strašna trojka”: matematika, fizika i hemija.
Statistika, takođe,pokazuje da u gimnazijama na popravnom bude najviše tri đaka iz svakog odeljenja, a najređe ponavljaju đaci u prirodno-matematičkim smerovima. Primera radi, u Matematičkoj gimnaziji pojavi se ponovac na svakih 10–15 godina. U srednjim stručnim školama daleko je lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim, gde su, osim matematike, bauk i stručni predmeti.
Podaci RZS pokazuju da se broj srednjoškolaca ponovaca smanjuje, uz ogradu da je u školama iz generacije ugeneraciju sve manje đaka. U školskoj 2004/2005. bilo ih je 6.000, a sada upola manje. Prvi razred obično padne oko 1.300 učenika, a pre 15 godina ih je bilo skoro 2.000. Kada je reč o Beogradu, taj broj se u poslednje dve godine ustalio na oko 800, a 2007. ih je bilo 1.094.
Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije, kaže za naš list da je utisak da je poslednjih godina daleko manje ponavljača.
– Uvođenjem inkluzije 2009. godine znatno se smanjio broj ponovaca, jer sada postoji mogućnost izrade individualnog obrazovnog plana, kojim se otklanjaju smetnje bilo intelektualne, jezičke ili socijalne prirode – kaže naša sagovornica.
Ona objašnjava da se po zakonu od prvog do trećeg razreda ne ponavlja, osim ako roditelj ne insistira. Dete se prevodi u sledeći razred čak i sa jedinicama.
– Razred se automatski ponavlja sa tri jedinice, a sa dve se ide na popravni. Najčešće se ponavlja iz matematike, uglavnom su predmeti iz prirodnih nauka problematičniji, a u starijim razredima i srpski jezik, strani jezici… Škola je dužna da organizuje nastavu za ove đake, a zatim se polaže pred komisijom koju čini razredni starešina, nastavnik koji je predavao učeniku i još jedan predmetni nastavnik. Pojedine predmete đaci polažu i pismeno i usmeno – navodi Nikolić Gajić, inače učiteljica u požarevačkoj školi „Kralj Aleksandar Prvi”.
U srednjim školama najviše učenika ponavlja razred u mašinskim, kožarskim, tekstilnim… školama, odnosno onim školama koje deca nisu želela da upišu, ali nisu imala drugu mogućnost zbog slabih ocena u osnovnoj školi.
Podaci Foruma srednjih stručnih škola pokazuju da školovanje jednog gimnazijalca košta oko 700 evra godišnje, a učenika srednje stručne škole od 900 do hiljadu evra, pa to znači da se praktično gubi blizu milion evra koje je država uložila u obrazovanje đaka koji nisu završili razred.
– Najviše đaka na popravnom ispitu, više od deset odsto od ukupnog broja učenika, polagaće popravni ispit iz matematike, a slična situacija je i u drugim srednjim stručnim školama – kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, profesor matematike u Školi za negu lepote.
Kako ističe Antić, razlozi ponavljanja razreda su mnogobrojni. Među najbitnijim su neadekvatanizbor zanimanja prilikom upisa srednje škole i nedovoljna motivacija za učenje, loše predznanje iz osnovne škole, neujednačeni kriterijumi ocenjivanja u osnovnim školama… On dodaje i da su jedan od najbitnijih faktora roditelji, koji treba da budu maksimalno uključeni u školovanje dece, a ne da se prvi put u školi pojave pred kraj školske godine, kada dete već ima deset jedinica.
Francuzi i Španci masovno ponavljaju
Oko 160.000 đaka u Nemačkoj svake godine ponavlja razred (oko 21 odsto). Po broju ponavljača, na prvom mestu suFrancuska i Španija, gde više od 30 odsto učenika ponavlja razred pre svog 15. rođendana. U Velikoj Britaniji i Japanu gotovo da nema učenika koji ponavljaju razred, a slično je i u Finskoj, Norveškoj, Danskoj…
Najmanje neuspešnih tokom školske 1998/1999. godine
Jednu od retkih knjiga koja se bavi ponovcima objavila je pre nekoliko godina Dušica Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja. Rezultati prvog velikog istraživanja posle 30 godina među populacijom đaka koji ponavljaju razred pokazali su da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da su krizni peti i šesti razred i da neuspešni đaci uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece.
Iako podaci za period 1997–2006. godine pokazuju da broj ponavljača u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da je zaključak istraživača da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/1999. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine bilo ih je 8.531.
Sandra Gucijan
Izvor: politika.rs
Napišite odgovor