Најчешће се понавља први разред средње школе, највише таквих ђака је у Београду, а предмети из којих се најчешће пада одавно су одомаћени под називом „страшна тројка“ : математика, физика и хемија
Неадекватан избор занимања приликом уписа средње школе један од разлога за јединицу у књижици
Податак да сваке године око 20.000 ђака у августу полаже поправне испите спада у домен урбаних легенди – многи се на њега позивају, али нико не зна извор. Неки сматрају да је реч о броју ђака, а други да је то збир закључених јединица. Чак ни Министарство просвете, које би по природи ствари морало да има ове податке, није имало одговор на наше питање колико ђака у августу излази на поправни, колико је ученика понављало разред у прошлој школској години и да ли се тај број смањује или не.
Подаци Републичког завода за статистику говоре да је на почетку школске 2014/2015. године у редовним основним школама у Србији (без Косова) било 4.100 поноваца, а у средњим школама 2.688. Најчешће се понавља први разред средње школе, највише таквих ђака је у Београду, а предмети из којих се најчешће пада одавно су одомаћени под називом „страшна тројка”: математика, физика и хемија.
Статистика, такође,показује да у гимназијама на поправном буде највише три ђака из сваког одељења, а најређе понављају ђаци у природно-математичким смеровима. Примера ради, у Математичкој гимназији појави се поновац на сваких 10–15 година. У средњим стручним школама далеко је лошија ситуација, а нарочито у машинским, пољопривредним и текстилним, где су, осим математике, баук и стручни предмети.
Подаци РЗС показују да се број средњошколаца поноваца смањује, уз ограду да је у школама из генерације угенерацију све мање ђака. У школској 2004/2005. било их је 6.000, а сада упола мање. Први разред обично падне око 1.300 ученика, а пре 15 година их је било скоро 2.000. Када је реч о Београду, тај број се у последње две године усталио на око 800, а 2007. их је било 1.094.
Наташа Николић Гајић, председница Савеза учитеља Србије, каже за наш лист да је утисак да је последњих година далеко мање понављача.
– Увођењем инклузије 2009. године знатно се смањио број поноваца, јер сада постоји могућност израде индивидуалног образовног плана, којим се отклањају сметње било интелектуалне, језичке или социјалне природе – каже наша саговорница.
Она објашњава да се по закону од првог до трећег разреда не понавља, осим ако родитељ не инсистира. Дете се преводи у следећи разред чак и са јединицама.
– Разред се аутоматски понавља са три јединице, а са две се иде на поправни. Најчешће се понавља из математике, углавном су предмети из природних наука проблематичнији, а у старијим разредима и српски језик, страни језици… Школа је дужна да организује наставу за ове ђаке, а затим се полаже пред комисијом коју чини разредни старешина, наставник који је предавао ученику и још један предметни наставник. Поједине предмете ђаци полажу и писмено и усмено – наводи Николић Гајић, иначе учитељица у пожаревачкој школи „Краљ Александар Први”.
У средњим школама највише ученика понавља разред у машинским, кожарским, текстилним… школама, односно оним школама које деца нису желела да упишу, али нису имала другу могућност због слабих оцена у основној школи.
Подаци Форума средњих стручних школа показују да школовање једног гимназијалца кошта око 700 евра годишње, а ученика средње стручне школе од 900 до хиљаду евра, па то значи да се практично губи близу милион евра које је држава уложила у образовање ђака који нису завршили разред.
– Највише ђака на поправном испиту, више од десет одсто од укупног броја ученика, полагаће поправни испит из математике, а слична ситуација је и у другим средњим стручним школама – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, професор математике у Школи за негу лепоте.
Како истиче Антић, разлози понављања разреда су многобројни. Међу најбитнијим су неадекватанизбор занимања приликом уписа средње школе и недовољна мотивација за учење, лоше предзнање из основне школе, неуједначени критеријуми оцењивања у основним школама… Он додаје и да су један од најбитнијих фактора родитељи, који треба да буду максимално укључени у школовање деце, а не да се први пут у школи појаве пред крај школске године, када дете већ има десет јединица.
Французи и Шпанци масовно понављају
Око 160.000 ђака у Немачкој сваке године понавља разред (око 21 одсто). По броју понављача, на првом месту суФранцуска и Шпанија, где више од 30 одсто ученика понавља разред пре свог 15. рођендана. У Великој Британији и Јапану готово да нема ученика који понављају разред, а слично је и у Финској, Норвешкој, Данској…
Најмање неуспешних током школске 1998/1999. године
Једну од ретких књига која се бави поновцима објавила је пре неколико година Душица Малинић из Института за педагошка истраживања. Резултати првог великог истраживања после 30 година међу популацијом ђака који понављају разред показали су да је међу популацијом неуспешних ђака више дечака него девојчица, да су кризни пети и шести разред и да неуспешни ђаци углавном долазе из сиромашних породица у којима је више од троје деце.
Иако подаци за период 1997–2006. године показују да број понављача у Србији опада, не треба заборавити да је за мање од једне деценије број ученика у основним школама смањен за више од 120.000, тако да је закључак истраживача да број понављача ипак расте. Најмање поноваца било је школске 1998/1999. године – 2.094, као последица препоруке Министарства просвете због ратних дешавања, а већ идуће године било их је 8.531.
Сандра Гуцијан
Извор: politika.rs
Напишите одговор