Pokazatelji ranog razvoja – kada potražiti stručnu pomoć?

Dečji razvoj je dinamičan proces oblikovan uticajem bioloških i spoljnih faktora od samog začeća pa nadalje. Sva se deca ne razvijaju jednakim tempom, niti se sve sposobnosti i veštine kod deteta razvijaju istom dinamikom. Ipak, za dete je od ogromne važnosti rano prepoznati potrebu za razvojnom podrškom, terapijom jer pravovremena reakcija roditelja, te pravovremeni i prilagođeni razvojni podsticaji pružaju najveću mogućnost za uspeh.


Među decom postoje mnoge individualne razlike zbog kojih roditelji često čuju kako ne bi međusobno trebalo da upoređuju decu. No, bez obzira na to, roditelji zbog svoje znatiželje, želje da razumeju svoje dete, ili možda zabrinutosti često upoređuju svoje dete i njegov razvoj s decom poznanika, prijatelja, drugih članova porodice. Ipak, pri tome je važno da budu svesni prethodno navedenih individualnih razlika, ali je i korisno da poznaju neke razvojne faze, pa i rane znakove upozorenja koji će ih uputiti ka stručnjaku koji će proceniti postoji li kod deteta razvojni rizik/teškoća, te dalje predložiti određene razvojno podsticajne aktivnosti, programe, terapiju.
Iako među decom postoji razlika u vremenu kada savladavaju određenu veštinu, redosled savladavanja pojedinih veština je kod velikog broja dece isti. Tako iako postoje razlike u vremenu kada će se koja beba početi da puzi, većina beba krene pre nego što krene samostalno da hoda.
Kada govorimo o znakovima upozorenja, govorimo o nekoliko različitih mogućnosti:

  • Kada dete pokazuje određena ponašanja nakon određenog vremenskog perioda (npr. eholalija nakon treće godine)
  • Nemogućnost razvijanja određene veštine (npr. dete ne brblja s 10 meseci)
  • Poremećen razvojni sled (npr. napredno čitanje uz loše razvijen govor)
  • Motorička asimetrija (npr. u hodanju, korišćenju ruku).
  • Razvojna regresija (gubitak nekih sposobnosti/veština) – npr. dete prestane da priča.
  • Prilikom procene detetovog razvoja, kroz opažanje deteta u slobodnoj igri, prikupljanje podataka od strane roditelja, te uz primenu standardizovanih razvojnih testova, stručnjaci donose procene o dečjem razvoju, te o mogućoj potrebi za dodatnom razvojnom podrškom. Kroz navedeno opaža se i procenjuje razvoj motorike, govora i komunikacije, socijalno-emocionalni razvoj, kognitivni razvoj deteta.
  • Znakovi moguće potrebe za savetovanjem sa stručnjakom, razvojnom podrškom
Mogući znaci upozorenja – čula

Odsustvo kontakta očima s majčinim licem
Lutanje pogleda
Odsutstvo reakcije na jako svetlo
Naglašeno trljanje očiju ili utiskivanje prstiju u oko
Nistagmus – spontani ritmički trzaji očima
Strabizam – bežanje oka, kada pokreti očima nisu usklađeni (može biti prolazan u prvim mesecima života zbog još uvek nedovoljno razvijenih mišića oka)

Mogući znaci upozorenja – rani motorički razvoj

Beba u prvom mesecu života ne reaguje na zvuk (prijatan ili neprijatan) ili postoje znatnije teškoće u hranjenju zbog oralno-motoričkih problema
Zarobljen palac u šaci nakon 2. meseca starosti
Jako povlačenje nožnog palca prema gore nakon trećeg meseca (Babinskijev refleks)
Nemogućnost držanja glave u pasivnom sedećem položaju 5 sekundi nakon drugog meseca
Izvijanje unazad u luku
Beba ima povišen ili snižen tonus mišića – čini vam se kao da je previše kruta (npr. u uspravnom položaju ukršta ispružene nožice jednu preko druge i pod dodiruje vrhovima prstiju) ili je previše mlohava.
Beba ne menja položaj tela nakon trećeg meseca (ne prevrće se na bok).
Beba se ne okreće s leđa na stomak i obrnuto do osmog meseca.
Ne diže se na na noge uz nameštaj s 12 meseci.
Ne hoda samostalno s 18 meseci.

Mogući znaci upozorenja – razvoj govora i komunikacije

Beba u uzrastu od 2 do 4 meseca ne reaguje na vaš glas, ne razvija se kontakt očima.
Beba se u uzrastu od 5 do 8 meseci ne upušta u vokalnu igru s roditeljima, izostaje vokalizacija.
Beba u uzrastu od 9 do 12 meseci ne počinje s brbljanjem uz kombinovanje suglasnika i vokala.
Beba s 12 meseci ne reaguje na svakodnevne reči (npr. ne okreće se prema mami kada pitamo „Gde je mama?“ i sl.).
S godinu dana ne koristi gestove (ne maše „pa-pa“, ne pokazuje prstom), ne pokazuje interes za male igre u paru („ku-ku“ ili dodavanje lopte).

Mogući znaci upozorenja – razvoj govora i komunikacije

Beba s 16 meseci nema nijednu smislenu reč.
S 18 meseci ne razume jednostavne naloge i pitanja (npr. „Sedi“, „Gde je lopta?“), ne može da identifikuje svakodnevne predmete.
S dve godine ne povezuje dve reči u malu rečenicu („Mama piti.“), nema simboličke igre („kao da igre“).
S tri godine ne pokazuje interes za drugu decu, simboličku igru, nerazumljiv govor.
Autor: dipl. psiholog-profesor Rebeka Bulat