Gradite pozitivan stav roditelja prema uključivanju deteta u jasle.
Razvijajte poverenje u osobe koje će se u jaslama brinuti o detetu.
Redovno dovodite dete u vrtić. Svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić – odlazak roditelja – boravak u vrtiću – povratak roditelja nakon određenog vremena).
Donesite stvar za koju je dete emotivno vezano (dudu, flašicu, omiljenu igračku, i sl.) i uz koju se može umiriti.
Pre polaska u jasle raspitajte se o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklađujte i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom…).
Sve su ovo važna i većini roditelja poznata pravila. Pa čak i ako ih u potpunosti poštujete, očekujte negodovanje. Jer je to potpuno normalno.
Kada ostavljate dete u jaslice poželjne su sledeće reakcije:
U terminima koje dete razume, definisati količinu vremena koju će provesti samo bez roditelja (npr. „…idem da kupim novine, idem na posao“ i sl.).
Naglasiti potpunu verovatnost svog povratka („…kad to obavim doći ću po tebe“).
Navesti sestru-vaspitača kao osobu koja će se brinuti o detetu („…vaspitačica, njeno ime, će te čuvati dok se ja ne vratim“).
Definisati aktivnosti u koje se dete može uključiti za vreme boravka u vrtiću („…ti se igraj sa kockama dok se ja ne vratim po tebe“).
Kratko se opraštati sa detetom. U protivnom, roditelj ostavlja utisak nepoverljive i nesigurne osobe što nepovoljno utiče na dete.
Pokažite mu da ga volite i kada ono odbija ostanak u kolektivu.
Šta može da oteža adaptaciju?
Nesiguran, zaplakan roditelj.
Roditelj koji ne oprostivši se od deteta, doslovno pobegne.
Roditelj koji od svog deteta traži dozvolu za odlazak („Mogu li sada otići?“; Reci mi kada mogu otići!“ i sl.).
Roditelj koji se dugo zadržava na vratima vrtića ili stalno viri kroz ista i sl.
Roditelj koji pokušava da ubrza adaptaciju, tzv. „bacanje deteta u vatru“ tj. ostavlja dete u jaslama odmah ceo dan. Na taj način dete može da stvori otpor prema vrtiću. Zato se preporučuje da dete prvo vreme u vrtiću boravi kraće, prilagođavanje treba da bude postupno (npr. pola sata/sat vremena prvog dana, zatim dva do tri sata drugog dana itd.), o čemu se treba dogovarati sa sestrom-vaspitačem. Na taj način se dete postepeno upoznaje sa prostorom, drugom decom i sestrama-vaspitačima. Ritam i brzina adaptacije različiti su za svako pojedino dete.
Roditelj koji ne komunicira sa sestrama-vaspitačima o tome kako one procenjuju potrebni ritam adaptacije. Sopstvene procene „od oka“ mogu biti sasvim pogrešne.
Koliko traje adaptacija?
Prosečno trajanje prilagođavanja dece na jaslice je oko 15 dana. Međutim, ne treba se zabrinjavati ako ovaj proces potraje duže – pojedina deca su osetljiva na promenu ritma i uslova života. Ovo razdoblje adaptacije kod dece prolazi relativno bezbolno i bez posledica.
Izvor: malafabrikamaste.rs