Домовима здравља, вртићима и школама потребно је три пута више логопеда него што их је тренутно запослено, јер се број деце са поремећајем говора повећава и тренутно износи више од 60 одсто. Због мањка термина док трају систематски прегледи будућих првака од марта до маја, на логопедски третман чека се и више од месеца. Родитељи су принуђени да издвоје минимум 7.000 динара месечно за приватне ординације, док се квалитет логопедских услуга још увек не контролише, потврђују стручњаци за “Новости”.
Доктор сц. Силвана Пунишић, аудиолингвиста-логопед из Института за експерименталну фонетику и патологију говора “Ђорђе Костић”, каже да је број логопеда у здравству и просвети последњих година драстично смањен, упркос томе што поремећаји говора попримају карактер пандемије.
– У појединим београдским општинама ради један или два логопеда, у свим школама у Србији има их највише 10, док заједно са домовима здравља и вртићима тај број не прелази 100. Укупно их има 350 у целој земљи – каже, за наш лист, др Силвана Пунишић.
ТО практично значи да велики број градова у Србији нема ниједног логопеда, док је ситуација најалармантнија у Војводини. Места која имају стручњаке већином их финансирају из локалних каса, док су индивидуални третмани са децом прави луксуз.
– Уобичајено је да се у истом термину ради са више деце и да се заказују третмани максимално два до четири пута месечно – каже др сц. Силвана Пунишић. – У периоду обавезних прегледа предшколаца, рехабилитација се често уопште не спроводи.
Истовремено, према подацима из 2018. године, око 1.100 логопеда налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање. Посао све чешће проналазе у приватном сектору, отварајући сопствене ординације.
– Приватних ординација је све више и тачан број им се не зна – каже, за “Новости”, Наташа Лабовић Обрадовић, председница Удружења логопеда Србије. – Ситуација је таква да ће адекватан третман добити дете чији родитељи могу да плате приватно стручњаке, док један термин у просеку кошта 1.500 динара. Ипак, нигде није прописано колико би требало да траје третман, већ је то остављено на процену логопеду.
– Уколико се на време не третирају, проблеми у говору могу да утичу на нормалан дечји развој, социјализацију и целокупно школовање – каже Наташа Лабовић Обрадовић.
Приметан пораст
У школским одељењима има све више деце са проблемима у говору, каже Милена Анђелков из Дома здравља Гроцка.
– У једном одељењу барем двоје деце има тежи проблем, док више од половине на упису у први разред још не зна правилно да изговара све гласове. Претходних деценија, број деце са проблемом био је неупоредиво мањи – каже Милена Анђелков.