Моја породица воли да путује. Не морају то бити нека егзотична путовања, само време у ком се одвојимо од свакодневице и имамо шансу да будемо скупа 24 сата дневно – мама, тата, један првак и један петогодишњак. Пошто не волим да идем на полу-одморе на којима морам да кувам и чистим, радије бирам да то буде и неки краћи предах, али да се одморим. Онако баш.
Један такав предах направили смо крајем августа у Црној Гори, тачније у хотелу Палас у Петровцу. Иако у овом граду има неколико хотела, Палас је најпознатији, има најдужу традицију, а одличне рецензије на различитим платформама су ми помогле да донесем одлуку да одемо баш тамо. И како радије летујемо ван сезоне кад су гужве мање, одлука је пала на крај августа – лето је и даље, али сезона ипак јењава.
Путовали смо из Београда и плашили се како ће деца поднети пут. Прилично смо категорични да нема коришћења било каквих мобилних уређаја у вожњи, па су се наоружали играчкама. И, ево, веровали или не, више од 9 сати пута протекло је у савршеном реду. Музичке књиге, неколико омиљених играчака и дечја машта били су им довољни.
Осим на пут који је, реално, напоран, немамо баш ниједну замерку. А кажу и то ће се до краја ове године решити отварањем нове деонице до Бара.
Једна ствар на коју сам заборавила јер у Црној Гори нисам дуго била је тај магичан спој планине и мора. Сетила сам се речи мог кума: „Кумо, Црна Гора ти је измишљена земља. На тако малој територији имају све. Дурмитор, море, Боку. То нема нико.“ И у праву је. Онај осећај кад се с планине спушташ ка мору ме је вратио у детињство када смо само у Црној Гори и летовали. И мирис мора. Другачији је него на другим местима на којима сам летовала.
По доласку, први позитиван утисак оставио ми је сам град. Петровац је пресладак мали град, уредан и чист, са много симпатичних радњица смештених у лепим, аутентичним зградицама. Плажа је од оног најситнијег шљунка који подсећа на песак, а поред те градске, у близини је још неколико одличних плажа које су нас позитивно изненадиле.
Што се тиче самог хотела, први утисак при уласку у велики хол је импресиван – пружа се феноменалан поглед на море и острвце на чијем се врху налази мала црква. Собе су нове, лично мислим да би могле бити категорисане и са пет звездица, изузетно чисте, а особље љубазно и услужно. Примера ради, квар у купатилу су решили за мање од 10 минута након што смо пријавили.
Кад је храна у питању, ми имамо избирљивце у породици и то нису деца. Чак и они су били сасвим задовољни. Послужење је било изузетно богато, од класичних јела с месом, преко двадесетак врста салата сваке вечери, до шкољки и морских специјалитета. Иначе, ово је први хотел у ком су деца увек радије бирала воће него колаче, захваљујући (између осталог) фантастичној декорацији воћног стола.
Иако ми нисмо љубитељи купања у базену кад смо на мору, за оне који то воле, Палас има и затворени и отворени базен са морском водом који су деца обожавала иако смо ми инсистирали на томе да обиђемо плаже „у крају“. И нисмо погрешили. Топ 3 које бих издвојила су Дробни пијесак, Краљичина плажа код Светог Стефана и Перазића До. Тим редом.
Дробни пијесак је плажа са белим каменом и изузетно чистом водом нестварно плаве боје. Кажу да се некад до ње тешко силазило, али то више није случај. Паркинг изнад плаже кошта 5 евра за читав дан. Од хотела Палас је удаљена неких 7-8 минута вожње, а само мало даље је и Краљичина коју једноставно морате видети. До ове године је приступ био забрањен осим ако летујете у комплексу на плажи где је недавно гост био и Дејвид Бекам. Онда можете да замислите како изгледа читав комплекс који је сада отворен за посете, а плаже које му припадају потпуно слободне за коришћење.
Све у свему, боравак у Црној Гори је нешто што ћемо сигурно поновити, увек радије ван сезоне. Ако и ви још бирате летовање а имате ту срећу да можете да одете у септембру, размотрите Петровац и хотел Палас. Нећете зажалити.
А. Цвјетић