Oktobar je tradicionalno mesec kada Beograd diše u ritmu knjige. Već skoro sedam decenija, hale Beogradskog sajma pretvaraju se u najveće književno okupljalište u regionu. Ove godine, međutim, priča ima drugačiji tok — 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga, zakazan za period od 23. do 31. oktobra, dočekaće posetioce bez najvećih domaćih izdavačkih kuća.
Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje okuplja oko 140 izdavača, na sednici održanoj 6. avgusta doneo je odluku da svojim članicama preporuči da ove godine odustanu od učešća na Sajmu. Prema pisanju nedeljnika Vreme, najveći izdavači iz te grupacije već su obavestili ostatak članstva da neće izlagati. Reč je o kućama Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast — dakle, o izdavačima koji godinama čine okosnicu programa i najposećenije štandove Sajma.
Rok za konačno izjašnjavanje ostalih članova Upravnog odbora ističe 20. avgusta, ali se, prema navodima iz medija, očekuje da će se i preostali izdavači priključiti bojkotu.
Ovo nije usamljen slučaj. Više od dvadeset izdavača okupljenih oko Udruženja profesionalnih izdavača (UPIS) — predvođenih kućama Arhipelag, Geopoetika i Clio — nije učestvovalo ni na prošlogodišnjem, 68. Sajmu knjiga, a još u martu su najavili da se neće vratiti dok se ne promene uslovi izlaganja koje smatraju neprihvatljivim.
Koren spora: ko sedi u Odboru Sajma
U srži čitavog sukoba nalazi se pitanje upravljanja Sajmom knjiga. Marta ove godine izabran je novi Odbor Sajma, u kojem — po prvi put u dosadašnjoj praksi — nema nijednog predstavnika izdavača. Skupština grada Beograda donela je odluku da predstavnike izdavačke branše potpuno isključi iz tog tela.
Izdavači su, kako se navodi u zapisniku sa avgustovske sednice UIKS-a, reagovali dopisom kojim su zatražili da se ta odluka hitno promeni i da budu uključeni u rad Odbora. Na taj dopis, tvrde, nikada nisu dobili odgovor. Zahtev su ponovili i u maju, ali otada, kako kažu, više nisu imali nikakav kontakt sa organizatorima Sajma.
Nastavak prošlogodišnjeg raskola
Ovogodišnji bojkot ne dolazi iz vedra neba — nastavlja se na sukob koji je javnost već imala prilike da vidi prošle jeseni. Uoči 68. Sajma knjiga u oktobru 2025. godine, kuća Clio i njen direktor Zoran Hamović, tada i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, prvi su najavili bojkot, a ubrzo su im se pridružili Arhipelag, Geopoetika, Makart, Heliks i još nekoliko izdavača. Povod je tada bio drugačiji od ovogodišnjeg: izdavači su tražili da se termin Sajma pomeri za dva dana kako se ne bi poklopio sa 1. novembrom — godišnjicom pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu — kao i da se za 30 odsto smanji cena zakupa izlagačkog prostora. Uprava Beogradskog sajma nijedan od ta dva zahteva nije prihvatila, nakon čega je usledio bojkot dela izdavača, a i sam tadašnji predsednik Odbora Sajma, Dušan Kovačević, podneo je ostavku.
Ta epizoda je, čini se, samo najavila dublji institucionalni spor: već u martu 2026. izabran je novi Odbor Sajma iz kojeg su izdavači potpuno izostavljeni, što je i doprinelo ovogodišnjoj, mnogo široj odluci o bojkotu.
Preseljenje na EKSPO 27 kao dodatni razlog za strah
Poseban izvor zabrinutosti predstavlja i najavljeno preseljenje Sajma knjiga na novu lokaciju — kompleks EKSPO 27 u Surčinu. Izdavači ističu da bi promena lokacije mogla biti „izuzetno veliki i opasan izazov“ za dalju sudbinu manifestacije, i žale se da organizatori Sajma izdavače ne doživljavaju kao konstruktivne saradnike u čitavom procesu, što ocenjuju kao potpuno neprihvatljivo.
Sajam koji je već izgubio trećinu publike
Iza spora o upravljanju krije se i tvrd ekonomski argument. Prema podacima samog organizatora, Sajam knjiga je 2024. godine zabeležio rekordnih 203.350 posetilaca. Već naredne, 2025. godine, taj broj pao je na 134.750 — pad od čak 34 odsto. Izdavači upozoravaju da bi se taj trend mogao nastaviti i ove godine, što mnogima od njih predstavlja dodatni, sasvim praktičan razlog da preispitaju isplativost učešća — s obzirom na to da zakup izlagačkog prostora nije jeftin, a Sajam knjiga jedna je od retkih gradskih kulturnih manifestacija koju u velikoj meri finansiraju sami učesnici.
Uloga studentskog pokreta
Zanimljiv detalj u ovoj priči jeste i uticaj šireg društvenog trenutka. Predstavnici izdavačke branše navode da su ih studenti dodatno ohrabrili da javno iskažu neslaganje sa uslovima nametnutim od strane organizatora — umesto dosadašnje prakse popuštanja pred sve nepovoljnijim uslovima iz godine u godinu.
Šta ovo znači za čitaoce
Beogradski sajam knjiga formalno ostaje najavljen i organizatori dosad nisu menjali termin ni koncept manifestacije. To otvara neobičnu situaciju u kojoj bi jedan od najstarijih i najuglednijih kulturnih događaja u regionu ove jeseni mogao biti održan bez izdavača koji čine veliki deo domaćeg tržišta knjige — od najtiražnijih bestselera do edicija namenjenih deci i školarcima.
Za čitaoce to praktično znači da bi štandovi nekih od najpoznatijih izdavačkih kuća u Srbiji ove godine mogli izostati, a da će konačna slika Sajma zavisiti od toga koliko će se preostalih članova Upravnog odbora UIKS-a do 20. avgusta priključiti bojkotu.