Октобар је традиционално месец када Београд дише у ритму књиге. Већ скоро седам деценија, хале Београдског сајма претварају се у највеће књижевно окупљалиште у региону. Ове године, међутим, прича има другачији ток — 69. Међународни београдски сајам књига, заказан за период од 23. до 31. октобра, дочекаће посетиоце без највећих домаћих издавачких кућа.
Управни одбор Удружења издавача и књижара Србије (УИКС), које окупља око 140 издавача, на седници одржаној 6. августа донео је одлуку да својим чланицама препоручи да ове године одустану од учешћа на Сајму. Према писању недељника Време, највећи издавачи из те групације већ су обавестили остатак чланства да неће излагати. Реч је о кућама Лагуна, Делфи, Креативни центар, Чаробна књига, Партенон, Пчелица, Дерета, Финеса, ИПЦ Медиа и Контраст — дакле, о издавачима који годинама чине окосницу програма и најпосећеније штандове Сајма.
Рок за коначно изјашњавање осталих чланова Управног одбора истиче 20. августа, али се, према наводима из медија, очекује да ће се и преостали издавачи прикључити бојкоту.
Ово није усамљен случај. Више од двадесет издавача окупљених око Удружења професионалних издавача (УПИС) — предвођених кућама Архипелаг, Геопоетика и Clio — није учествовало ни на прошлогодишњем, 68. Сајму књига, а још у марту су најавили да се неће вратити док се не промене услови излагања које сматрају неприхватљивим.
Корен спора: ко седи у Одбору Сајма
У сржи читавог сукоба налази се питање управљања Сајмом књига. Марта ове године изабран је нови Одбор Сајма, у којем — по први пут у досадашњој пракси — нема ниједног представника издавача. Скупштина града Београда донела је одлуку да представнике издавачке бранше потпуно искључи из тог тела.
Издавачи су, како се наводи у записнику са августовске седнице УИКС-а, реаговали дописом којим су затражили да се та одлука хитно промени и да буду укључени у рад Одбора. На тај допис, тврде, никада нису добили одговор. Захтев су поновили и у мају, али отада, како кажу, више нису имали никакав контакт са организаторима Сајма.
Наставак прошлогодишњег раскола
Овогодишњи бојкот не долази из ведра неба — наставља се на сукоб који је јавност већ имала прилике да види прошле јесени. Уочи 68. Сајма књига у октобру 2025. године, кућа Clio и њен директор Зоран Хамовић, тада и председник Удружења професионалних издавача Србије, први су најавили бојкот, а убрзо су им се придружили Архипелаг, Геопоетика, Макарт, Хеликс и још неколико издавача. Повод је тада био другачији од овогодишњег: издавачи су тражили да се термин Сајма помери за два дана како се не би поклопио са 1. новембром — годишњицом погибије 16 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду — као и да се за 30 одсто смањи цена закупа излагачког простора. Управа Београдског сајма ниједан од та два захтева није прихватила, након чега је уследио бојкот дела издавача, а и сам тадашњи председник Одбора Сајма, Душан Ковачевић, поднео је оставку.
Та епизода је, чини се, само најавила дубљи институционални спор: већ у марту 2026. изабран је нови Одбор Сајма из којег су издавачи потпуно изостављени, што је и допринело овогодишњој, много широј одлуци о бојкоту.
Пресељење на ЕКСПО 27 као додатни разлог за страх
Посебан извор забринутости представља и најављено пресељење Сајма књига на нову локацију — комплекс ЕКСПО 27 у Сурчину. Издавачи истичу да би промена локације могла бити „изузетно велики и опасан изазов“ за даљу судбину манифестације, и жале се да организатори Сајма издаваче не доживљавају као конструктивне сараднике у читавом процесу, што оцењују као потпуно неприхватљиво.
Сајам који је већ изгубио трећину публике
Иза спора о управљању крије се и тврд економски аргумент. Према подацима самог организатора, Сајам књига је 2024. године забележио рекордних 203.350 посетилаца. Већ наредне, 2025. године, тај број пао је на 134.750 — пад од чак 34 одсто. Издавачи упозоравају да би се тај тренд могао наставити и ове године, што многима од њих представља додатни, сасвим практичан разлог да преиспитају исплативост учешћа — с обзиром на то да закуп излагачког простора није јефтин, а Сајам књига једна је од ретких градских културних манифестација коју у великој мери финансирају сами учесници.
Улога студентског покрета
Занимљив детаљ у овој причи јесте и утицај ширег друштвеног тренутка. Представници издавачке бранше наводе да су их студенти додатно охрабрили да јавно искажу неслагање са условима наметнутим од стране организатора — уместо досадашње праксе попуштања пред све неповољнијим условима из године у годину.
Шта ово значи за читаоце
Београдски сајам књига формално остаје најављен и организатори досад нису мењали термин ни концепт манифестације. То отвара необичну ситуацију у којој би један од најстаријих и најугледнијих културних догађаја у региону ове јесени могао бити одржан без издавача који чине велики део домаћег тржишта књиге — од најтиражнијих бестселера до едиција намењених деци и школарцима.
За читаоце то практично значи да би штандови неких од најпознатијих издавачких кућа у Србији ове године могли изостати, а да ће коначна слика Сајма зависити од тога колико ће се преосталих чланова Управног одбора УИКС-а до 20. августа прикључити бојкоту.