Питање око којег се често споре и стручњаци и родитељи јесте да ли је благо физичко кажњавање – попут лаганих удараца отвореним дланом по гузи – штетно. Ово је честа тема расправа о одгајању деце, а прошле је године била и врло актуелна на хрватској (и регионалној) медијској сцени након што је Дорис Пинчић Рогозница признала како је ударила своје дете.
Дорисин чланак је поделио родитеље на оне који подржавају Дорис и оне који се не слажу с таквим васпитним методама. С једне стране, многи стручњаци и многа истраживања наглашавају како коришћење физичке силе, па чак и ако не наноси повреду, може имати негативне последице по дете, а ту је и додатни аргумент како заправо било какво физичко кажњавање није ефикасна метода дисциплиновања.
С друге стране, пак, многи родитељи не виде штету у лаганим ударцима по гузи у покушају да дисциплинују своју децу, а постоје и нека истраживања која тврде да такве благе методе које не повређују децу у неким ситуацијама могу функционисати или да су штетни исходи умерени.
Шта каже 50 година истраживања?
У априлу 2016. је у научном часопису Journal of Family Phichology (Часопис породичне психологије) изашла нова студија којој је циљ био да анализира најновија истраживања, њихове методе и резултате, те на основу тога укаже како резултати најновијих истраживања, одговарају на питање с почетка овог текста. Укратко, та студија, коју су спровели развојна психолошкиња Елизабет Т. Гершоф са Универзитета у Тексасу и Ендрју Гроган-Кyлор, ванредни професор социјалног рада на Универзитету у Мичигену, показује како уистину постоји веза између лаганих удараца отвореним дланом по гузи и повећаног ризика од штетних исхода за децу.
Овај закључак темељи се на резултатима 75 истраживања која су укључивала податке о 160927 деце и која су била објављена у раздобљу између 1961. и 2013. године. Другим речима, ова студија даје преглед више од 50 година истраживања о вези благих удараца по гузи и исхода деце. Та истраживања говоре како благи ударци по гузи повећавају вероватност штетних исхода и у детињству и у одраслој доби.
У детињству, ти штетни исходи су ниска интернализација (усвајање) моралних принципа, агресија, антисоцијално понашање, екстернализирани (усмерени према другима) и интернализирани (усмерени према себи) проблеми у понашању, проблеми с менталним здрављем, негативан однос родитеља и детета, ослабљене когнитивне способности, ниско самопоштовање и повећани ризик од родитељског злостављања.
Одрасли појединци који су искусили благе ударце по гузи су пак имали већу вероватноћу антисоцијалног понашања, проблема с менталним здрављем те позитивних ставова према таквој врсти кажњавања.
Зашто веровати овој студији?
Главни разлог је тај што су укључена искључиво истраживања у којима су родитељи уистину користили само овај најблажи облик физичког кажњавања – лагане ударце отвореним дланом по гузи – и никакав други тежи облик. Поред тога, истраживачи су додатно анализирали истраживања у којима су деца искусила и благо и теже физичко кажњавање како би утврдили који су били јединствени исходи повезани с благим ударцима по гузи, а који су били јединствени исходи повезани с тежим облицима физичког кажњавања.
Све ово значи да, када у својим закључцима аутори ове студије говоре о ризику штетних исхода за децу, они говоре само о посљедицама лаганих удараца отвореним дланом по гузи и никаквих тежих облика физичког кажњавања.
Како треба тумачити резултате студије?
За крај, да поновимо, ова недавно објављена студија пружа прилично уверљиве доказе да су благи ударци по гузи у вези са штетним исходима за децу. У тумачењу ових резултата важно је нагласити да они не значе да ће свако ко је искусио благе ударце по гузи имати горе наведене штетне исходе. Оно о чему овде причамо је повећана вероватноћа, односно повећани ризик од таквих исхода.
Другим речима, за децу која искусе благе ударце по гузи постоји већи ризик да ће развити неки од споменутих лоших исхода. Ова чињеница, у комбинацији са открићима из овог и других истраживања која сугеришу да је физичко кажњавање у суштини неефикасно у постизању дугорочних промена понашања која родитељи желе од своје деце, свакако говори да чврста препорука родитељима треба бити: Не ударајте дете по гузи!
Слична упозорења су родитељима послали медији и након “случаја Дорис”. Вечерњи је лист објавио чланак у којем саветује “Нимало по гузи!“, а Слободна је Далмација писала “Мало по гузи, пуно по психи“. Требају ли вам идеје како поступити у оним ситуацијама кад бисте реаговали “мало по гузи”, прочитајте неке идеје за нежније васпитне методе.
Тања Вучковић Јурош
Извор: Бебологија