Pitanje oko kojeg se često spore i stručnjaci i roditelji jeste da li je blago fizičko kažnjavanje – poput laganih udaraca otvorenim dlanom po guzi – štetno. Ovo je česta tema rasprava o odgajanju dece, a prošle je godine bila i vrlo aktuelna na hrvatskoj (i regionalnoj) medijskoj sceni nakon što je Doris Pinčić Rogoznica priznala kako je udarila svoje dete.
Dorisin članak je podelio roditelje na one koji podržavaju Doris i one koji se ne slažu s takvim vaspitnim metodama. S jedne strane, mnogi stručnjaci i mnoga istraživanja naglašavaju kako korišćenje fizičke sile, pa čak i ako ne nanosi povredu, može imati negativne posledice po dete, a tu je i dodatni argument kako zapravo bilo kakvo fizičko kažnjavanje nije efikasna metoda disciplinovanja.
S druge strane, pak, mnogi roditelji ne vide štetu u laganim udarcima po guzi u pokušaju da disciplinuju svoju decu, a postoje i neka istraživanja koja tvrde da takve blage metode koje ne povređuju decu u nekim situacijama mogu funkcionisati ili da su štetni ishodi umereni.
Šta kaže 50 godina istraživanja?
U aprilu 2016. je u naučnom časopisu Journal of Family Phichology (Časopis porodične psihologije) izašla nova studija kojoj je cilj bio da analizira najnovija istraživanja, njihove metode i rezultate, te na osnovu toga ukaže kako rezultati najnovijih istraživanja, odgovaraju na pitanje s početka ovog teksta. Ukratko, ta studija, koju su sproveli razvojna psihološkinja Elizabet T. Geršof sa Univerziteta u Teksasu i Endrju Grogan-Kylor, vanredni profesor socijalnog rada na Univerzitetu u Mičigenu, pokazuje kako uistinu postoji veza između laganih udaraca otvorenim dlanom po guzi i povećanog rizika od štetnih ishoda za decu.
Ovaj zaključak temelji se na rezultatima 75 istraživanja koja su uključivala podatke o 160927 dece i koja su bila objavljena u razdoblju između 1961. i 2013. godine. Drugim rečima, ova studija daje pregled više od 50 godina istraživanja o vezi blagih udaraca po guzi i ishoda dece. Ta istraživanja govore kako blagi udarci po guzi povećavaju verovatnost štetnih ishoda i u detinjstvu i u odrasloj dobi.
U detinjstvu, ti štetni ishodi su niska internalizacija (usvajanje) moralnih principa, agresija, antisocijalno ponašanje, eksternalizirani (usmereni prema drugima) i internalizirani (usmereni prema sebi) problemi u ponašanju, problemi s mentalnim zdravljem, negativan odnos roditelja i deteta, oslabljene kognitivne sposobnosti, nisko samopoštovanje i povećani rizik od roditeljskog zlostavljanja.
Odrasli pojedinci koji su iskusili blage udarce po guzi su pak imali veću verovatnoću antisocijalnog ponašanja, problema s mentalnim zdravljem te pozitivnih stavova prema takvoj vrsti kažnjavanja.
Zašto verovati ovoj studiji?
Glavni razlog je taj što su uključena isključivo istraživanja u kojima su roditelji uistinu koristili samo ovaj najblaži oblik fizičkog kažnjavanja – lagane udarce otvorenim dlanom po guzi – i nikakav drugi teži oblik. Pored toga, istraživači su dodatno analizirali istraživanja u kojima su deca iskusila i blago i teže fizičko kažnjavanje kako bi utvrdili koji su bili jedinstveni ishodi povezani s blagim udarcima po guzi, a koji su bili jedinstveni ishodi povezani s težim oblicima fizičkog kažnjavanja.
Sve ovo znači da, kada u svojim zaključcima autori ove studije govore o riziku štetnih ishoda za decu, oni govore samo o posljedicama laganih udaraca otvorenim dlanom po guzi i nikakvih težih oblika fizičkog kažnjavanja.
Kako treba tumačiti rezultate studije?
Za kraj, da ponovimo, ova nedavno objavljena studija pruža prilično uverljive dokaze da su blagi udarci po guzi u vezi sa štetnim ishodima za decu. U tumačenju ovih rezultata važno je naglasiti da oni ne znače da će svako ko je iskusio blage udarce po guzi imati gore navedene štetne ishode. Ono o čemu ovde pričamo je povećana verovatnoća, odnosno povećani rizik od takvih ishoda.
Drugim rečima, za decu koja iskuse blage udarce po guzi postoji veći rizik da će razviti neki od spomenutih loših ishoda. Ova činjenica, u kombinaciji sa otkrićima iz ovog i drugih istraživanja koja sugerišu da je fizičko kažnjavanje u suštini neefikasno u postizanju dugoročnih promena ponašanja koja roditelji žele od svoje dece, svakako govori da čvrsta preporuka roditeljima treba biti: Ne udarajte dete po guzi!
Slična upozorenja su roditeljima poslali mediji i nakon “slučaja Doris”. Večernji je list objavio članak u kojem savetuje “Nimalo po guzi!“, a Slobodna je Dalmacija pisala “Malo po guzi, puno po psihi“. Trebaju li vam ideje kako postupiti u onim situacijama kad biste reagovali “malo po guzi”, pročitajte neke ideje za nežnije vaspitne metode.
Tanja Vučković Juroš
Izvor: Bebologija