Студенти из целе Србије, који пешице, трчећи и бициклима долазе на сутрашњи осамнаесточасовни протест „Студентски едикт“ у Нишу, стижу вечерас у тај град, где ће им у 20 часова испред Народног позоришта нишке колеге приредити свечани дочек.
Крагујевачки студенти, који су преспавали у Алексинцу, четвртог дана шетње пролазе кроз Житковац, Тешице и Горњу Топоницу, а њима се у тој рути придружују студенти и матуранти из Чачка и Крушевца.
Студенти из Новог Сада, Београда, Бора, Суботице и Кикинде, који су у уторак кренули пешице из Бора, последњег дана протестне шетње „Љуби се Север и Југ“ пролазе Сврљиг, Доле Зуницје, Врело и Малчу.
Студенти из Новог Сада, Београда и Крагујевца након ноћења у Крушевцу кренули су у 10.10 часова бициклима до Ниша, где се у суботу одржава велики скуп. Прва станица им је место Ђунис у Расинском округу, које према последњем попису становништва, броји 565 становника.
Ово село је удаљено 17,2 километара од Крушевца. Студенти Универзитета у Новом Саду су још у понедељак ујутру кренули на пут. Касније су им се придружили колеге са београдског и крагујевачког универзитета. Они током ових пет дана све време певају и тако се бодре. Јутрос су кренули на пут до Ниша са поруком да им се захтеви испуне.
„На два точка идемо, тек у Нишу стајемо!
Узбрдо се пењемо, цео дан ми пумпамо!
Колено ми отпада, држава нам пропада!
Да би било промене, испуните захтеве“, певају студенти док возе бицикле до Ниша.
Студенти који су преноћили у Сврљигу наставили су пут ка Нишу, а сви тврде да јучерашњи, како се очекивало, најтежи део марша – Тресибабу „нису осетили“.
На питање шта је мотивише, једна студенткиња рекла је „људи око мене“.
Професор ФИН из Крагујевца Милош Матејић, који пешачи са студентима од првог километра, каже за Н1 да „нису очекивали да ће ово овако да се омасови“, али да се нада да ће ускоро да дође крај протеста.
„Ово ми се онда чинило као логичан корак. Путни налог имам, о сопственом трошку, да покријем време што нисам на послу, да не бих имао сутра неких проблема, пошто одсуствујемо четврти дан, ту сам са студентима од првог километра“, каже он.
Разговори са студентима током шетње су, каже, „махом као у учионици“.
„Ја им дајем савете, неки их поштују, неки не, чим смо стигли довде, значи да смо добри“, каже он и додаје да се нада да ће брзо дочи крај протеста.
„Да се свако врати на своје радно место и да ради свој посао. Да смо сви имали савест до овога не би дошло“, каже он.
Извор: Н1, Зелена учионица
I ja se nadam vise kraju.
Već su ga preterali. Treba i zaraditi platu