Постоје бројни чиниоци који утичу на начин родитељског приступа детету, као што су на пример особине родитеља, степен образовања, односи са партнером и слично. Све заједно формира одређену врсту родитељског приступа, васпитног стила.
Разликујемо четири васпитна стила родитеља
Ауторитарни стил
Ауторитарни родитељи су емоционално дистанцирани и постављају јасне и доследне границе. Они очекују да деца без поговора поштују њихова чврста правила. Имају велике захтеве и очекују да их дете испуни. Емоционално су удаљени од детета, ретко хвале и исказују љубав и топлину. Карактеристике овог стила родитељства су строга правила која су детету наметнута, претерана родитељска контрола. Свако непоштовање наметнутих правила доноси нова ограничења и санкције.
Ауторитативни стил
Ауторитативни родитељ поставља јасне границе, доследан је у њиховом спровођењу, очекује да их дете поштује, али уједно има пуно разумевања за своје дете и увек је спреман да га саслуша и да се договоре. Однос родитељ-дете је топао и пун љубави, подршке и уважавања. Често се назива и демократски стил. Комбинација је чврсте контроле и емоционалне топлине родитеља. Циљ му је развијање радозналости, креативности и самоуверености. Овај стил родитељства представља баланс између уважавања потреба детета и јасног постављања ограничења која су детету потребна. Детету је објашњена његова одговорност, познате су му последице и позитивни исходи сваког поступка и пружена му је могућност избора.
Попустљиви стил
Попустљив родитељ не поставља границе детету. Има јако мале захтеве. Дозвољава детету да крши правила. С друге стране, попустљив родитељ је веома топао и показује много љубави. Изузетно је брижан и подржавајући. Негује са дететом пријатељски однос. Дете може бити несигурно, имати ниско самопоуздање, слабе социјалне вештине. У овом стилу љубави и топлине не недостаје, али је с друге стране контрола слаба. Индивидуалност и самосталност изостају. Најчешће се ситуација одиграва тако да дете наређује свима у породици и околини зато што их схвата као подређене.
Избегавајући, одбацујући стил
Избегавајући стил васпитања карактерише непостављање јасних граница и емоционалну дистанцу. Овај родитељ брине о основим дететовим потребама (да је сито, обучено…) али га ништа више од тога не занима, не поставља никакве захтеве пред дете и ретко разговара са дететом. Нема изражену потребу за блискошћу са дететом. Недостаје енергије за постављањем правила и контролом извршавања истих. Често одговорност васпитања пребацују на друге.
Пружите детету много љубави и пажње, али му у исто време поставите и јасне границе. Јасне границе код детета стварају осећај сигурности, а само у сигурној средини дете ће се осећати слободно да истражује и учи.
Већина родитеља има тенденцију да буде комбинација неколико стилова родитељства. Пожељно је да будемо довољно флексибилни да прилагодимо свој основни тип – прилагођавајући свој стил родитељства усвајањем неких најбољих пракси из других стилова.
Аутор: Наташа Радосављевић, дипл. психолог