Postoje brojni činioci koji utiču na način roditeljskog pristupa detetu, kao što su na primer osobine roditelja, stepen obrazovanja, odnosi sa partnerom i slično. Sve zajedno formira određenu vrstu roditeljskog pristupa, vaspitnog stila.
Razlikujemo četiri vaspitna stila roditelja
Autoritarni stil
Autoritarni roditelji su emocionalno distancirani i postavljaju jasne i dosledne granice. Oni očekuju da deca bez pogovora poštuju njihova čvrsta pravila. Imaju velike zahteve i očekuju da ih dete ispuni. Emocionalno su udaljeni od deteta, retko hvale i iskazuju ljubav i toplinu. Karakteristike ovog stila roditeljstva su stroga pravila koja su detetu nametnuta, preterana roditeljska kontrola. Svako nepoštovanje nametnutih pravila donosi nova ograničenja i sankcije.
Autoritativni stil
Autoritativni roditelj postavlja jasne granice, dosledan je u njihovom sprovođenju, očekuje da ih dete poštuje, ali ujedno ima puno razumevanja za svoje dete i uvek je spreman da ga sasluša i da se dogovore. Odnos roditelj-dete je topao i pun ljubavi, podrške i uvažavanja. Često se naziva i demokratski stil. Kombinacija je čvrste kontrole i emocionalne topline roditelja. Cilj mu je razvijanje radoznalosti, kreativnosti i samouverenosti. Ovaj stil roditeljstva predstavlja balans između uvažavanja potreba deteta i jasnog postavljanja ograničenja koja su detetu potrebna. Detetu je objašnjena njegova odgovornost, poznate su mu posledice i pozitivni ishodi svakog postupka i pružena mu je mogućnost izbora.
Popustljivi stil
Popustljiv roditelj ne postavlja granice detetu. Ima jako male zahteve. Dozvoljava detetu da krši pravila. S druge strane, popustljiv roditelj je veoma topao i pokazuje mnogo ljubavi. Izuzetno je brižan i podržavajući. Neguje sa detetom prijateljski odnos. Dete može biti nesigurno, imati nisko samopouzdanje, slabe socijalne veštine. U ovom stilu ljubavi i topline ne nedostaje, ali je s druge strane kontrola slaba. Individualnost i samostalnost izostaju. Najčešće se situacija odigrava tako da dete naređuje svima u porodici i okolini zato što ih shvata kao podređene.
Izbegavajući, odbacujući stil
Izbegavajući stil vaspitanja karakteriše nepostavljanje jasnih granica i emocionalnu distancu. Ovaj roditelj brine o osnovim detetovim potrebama (da je sito, obučeno…) ali ga ništa više od toga ne zanima, ne postavlja nikakve zahteve pred dete i retko razgovara sa detetom. Nema izraženu potrebu za bliskošću sa detetom. Nedostaje energije za postavljanjem pravila i kontrolom izvršavanja istih. Često odgovornost vaspitanja prebacuju na druge.
Pružite detetu mnogo ljubavi i pažnje, ali mu u isto vreme postavite i jasne granice. Jasne granice kod deteta stvaraju osećaj sigurnosti, a samo u sigurnoj sredini dete će se osećati slobodno da istražuje i uči.
Većina roditelja ima tendenciju da bude kombinacija nekoliko stilova roditeljstva. Poželjno je da budemo dovoljno fleksibilni da prilagodimo svoj osnovni tip – prilagođavajući svoj stil roditeljstva usvajanjem nekih najboljih praksi iz drugih stilova.
Autor: Nataša Radosavljević, dipl. psiholog