Kako roditelji treba da postupe i šta mogu da urade kada osnovnoškolska ustanova ne rešava problem učenika koji godinama maltretira drugu decu, istražio je dnevni list Kurir.
Dete izvesno vreme trpi vršnjačko nasilje, roditelji se obraćaju razrednom starešini, direktoru, škola kaže „uradili smo sve po protokolu“, „Ne možemo mi tu ništa, sve smo uradili!“…
Neki roditelji čija su deca žrtve nasilja svoju decu ispisuju iz škole, jer ustanova očigledno nije preduzela potrebne mere kako bi zaštitila žrtvu. Dolazimo do toga da ispaštaju deca koje su žrtve nasilja, a nasilnici prolaze nekažnjeno.
A šta škola može da uradi?
Prva stvar koju treba da uradi jeste da nasilje nazove pravim imenom – nasilje. Ne dečja posla, ne zadirkivanje, ne čarke, već nasilje. A onda da, u skladu sa stepenom nasilja preduzme dalje korake. Ako to ne učine, trebalo bi da ih čeka kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Kaznu dobija i direktor ili odgovorno lice ustanove i ona iznosi od 25.000 do 100.000 dinara
Novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara predviđene su za roditelje dece koja čine vršnjačko nasilje.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, objašnjava da se iz mnogo razloga siledžijsko ponašanje prikriva u osnovnim školama.
– Što se tiče kažnjavanja, škola može da da preporuke, da istraži šta se desilo, ali da kazni ne može, niti može da izbaci iz škole dete koje je očigledno nasilno. Zašto – prvo, po zakonu, OŠ je obavezna, a školu dete može da promeni samo ako se slože roditelji i tu se zatvara taj krug. Na drugoj strani su ta nasilna deca koja razumeju poruku da im niko ništa ne može – ističe Jankovićeva.
Ona smatra da je smanjena ocena iz vladanja blaga kazna, kao i da razred može da se završi i s jedinicom iz vladanja.
Kako postupiti
Svako ko ima saznanje o nasilju u školi treba da postupi na sledeći način:
U prvom koraku predstavka se podnosi ustanovi/direktoru škole preko sekretara škole
Ukoliko je podnosilac predstavke nezadovoljan odgovorom ili reakcijom ustanove, predstavka se s propratnom dokumentacijom podnosi gradskom prosvetnom inspektoru
Ukoliko je stranka nezadovoljna odgovorom ustanove, odgovorom pokrajinske, gradske, opštinske prosvetne inspekcije, predstavku s kompletnom propratnom dokumentacijom dostavlja Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, republičkoj prosvetnoj inspekciji.
– Škola ne može da reši problem nasilja bez bliske saradnje sa socijalnim institucijama. Škola, ako radi samo s decom, a ne i s njihovim roditeljima, problem ne može da se reši. Roditelj je dužan da se bori za svoje dete, ako vidi da škola nije rešila problem, onda se ide u prosvetnu inspekciju, apeluje se na razrednog starešinu, onda se pokušava rešiti sve što se rešiti da. Da li je odlazak u policiju rešenje, ne znam to da vam kažem, ali ne isključujem tu mogućnost – napominje Janković.
Neki slučajevi vršnjačkog nasilja u 2022.
septembar – u OŠ u Kaluđerici stariji đaci tukli prvaka i stavljali mu glavu u WC šolju
septembar – učenik šestog razreda četiri godine maltretira vršnjake, bacao i sto na devojčice
jun – grupa mladića izbola srednjoškolca po leđima i grudima ispred škole na Novom Beogradu
maj – dvojica dečaka od pet i osam godina skinula i pipala po telu devojčicu od osam godina u Aranđelovcu
april – dečaci šutirali devojčicu (9) ispred osnovne škole na Čukarici
april – dvojica mladića pretukla dečaka (15) iz Bačke Palanke
mart – vršnjakinje pretukle devojčicu (13) u školskom dvorištu, nadomak Beograda
mart – brutalno vršnjačko nasilje u Obrenovcu, posle udarca dečak pao i počeo da se trese, dok su se druga deca smejala i sve snimala
Advokat Jovanka Zečević Anđelković kaže za Kurir da je poslednja opcija da se tuži škola, te da roditelji nereagovanje škole na nasilje treba da prijave resornom ministarstvu:
– Ukoliko i tad izostane reakcija, onda svakako tužba, odlazak u policiju, pa i podnošenje krivične prijave protiv tog deteta čiji su roditelji odgovorni. Mada svakako mislim da reakcija ministarstva ne može da izostane.
Izvor: Kurir
Promeniti zakon i dozvoliti školama da mogu bez saglasnosti roditelja da isteraju đaka iz škole. Druga mogućnost je otvaranje odeljenja za učenike sa posebnim potrebama i svu nasilnu decu bez saglasnosti roditelja premestiti u ta odeljenja sa mogućnošću da se vrate u normalno odeljenje, ako se poprave.
Vi svakako ne razumete da osnovna skola nema ni resurse ni nacine da resi problema vrsnjackog nasilja. I nije tacno da nista ne preduzima. Medjutim, mnogima se ne dopada to sto ucenici koji vrse nasilje
nisu drasticnije kaznjeni. Nema drasticnije kazne od nedovoljne jedinice iz vladanja i premestanja u drugu skolu. Roditelj se tu nista vise ne pita ali postoji samo jedna zackoljica. Skola treba da pronadje drugu skolu koja ce da primi dete sa problematicnim ponasanjem. Pa da vidim, koja skola zeli takvo dete? I dosta vise price o tome kako skola nista ne preduzima.
Preduzima ono sto moze i tacka.