Штрајк просветних радника, који траје од 1. новембра, наставља се и након зимског распуста, који је за све ученике у Србији ове године почео истог дана – 24. децембра, а трајаће, како је најављено, до 20. јануара.
Осим протестних шетњи, обуставе рада и скраћених часова које су просветни радници спроводили у оквиру штрајка, најављено је да ће доћи и до потпуне обуставе рада и када почне друго полугодиште уколико се њихови захтеви не испуне.
Иако је, како је Александар Вучић сам рекао, он прихватио све захтеве које су представници синдиката пред њега поставили, до договора није дошло и штрајк је настављен.
Да ли ће доћи до потпуне обуставе рада у школама?
„Имају право на генерални штрајк, то није скроз фер према деци, али га имају. Али постоји минимум процеса рада, а то су часови од 30 минута“, казао је Вучић.
Ипак, према Закону потпуна обустава рада са собом носи и санкције.
„Ако се не обезбеди минимум процеса рада онда је по среди незаконито организован штрајк, санкција за то је престанак радног односа.“, навео је Вучић.
Шта каже Закон о штрајку?
„Штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“ – стоји у члану 1. Закона о штрајку.
Члан 9
„У делатности од јавног интереса или у делатности чији би прекид рада због природе посла могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету великих размера, право на штрајк запослених може се остварити ако се испуне и посебни услови утврђени овим законом.
Делатност од јавног интереса, у смислу овог закона, јесте делатност коју обавља послодавац у области: електропривреде, водопривреде, саобраћаја, информисања (радио и телевизија), ПТТ услуга, комуналних делатности, производње основних прехрамбених производа, здравствене и ветеринарске заштите, просвете, друштвене бриге о деци и социјалне заштите.“
То значи да: „Запослени који обављају делатности из члана 9. овог закона могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује сигурност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана или рада другог предузећа, односно правног или физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу.“
У случају образовања, минимум процеса рада подразумева у настави скраћене часове на 30 минута.
У делатностима из члана 9. овог закона, штрајкачки одбор, послодавац и представници надлежног државног органа, односно органа локалне самоуправе, поред обавеза из члана 6. овог закона, обавезни су да у периоду од најаве штрајка до дана одређеног за почетак штрајка понуде предлог за решавање спора и да с тим предлогом упознају запослене који су најавили штрајк и јавност.“
Закон наводи да је штрајк један од основних права из радног односа, али под условима прописаним Законом.
„Организовање штрајка, односно учешће у штрајку под условима утврђеним овим законом не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа запосленог.
Организатори штрајка, односно учесници у штрајку који није организован у складу са овим законом неће уживати заштиту утврђену у ст. 1. и 2. овог члана.“
Ово значи да уколико се не поштују сви прописи штрајка који су изречени у Закону, организатори и учесници у штрајку не могу уживати заштиту – те морају сносити последице као што је престанак радног односа.
У случајевима кршења закона за правна лица/предузећа прописане су новчане казне од 800.000 до 1.000.000 динара у зависности од начињеног прекршаја, као и новчане казне од 40.000 до 50.000 динара за појединце.
Извор: Детињарије