Štrajk prosvetnih radnika, koji traje od 1. novembra, nastavlja se i nakon zimskog raspusta, koji je za sve učenike u Srbiji ove godine počeo istog dana – 24. decembra, a trajaće, kako je najavljeno, do 20. januara.
Osim protestnih šetnji, obustave rada i skraćenih časova koje su prosvetni radnici sprovodili u okviru štrajka, najavljeno je da će doći i do potpune obustave rada i kada počne drugo polugodište ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune.
Iako je, kako je Aleksandar Vučić sam rekao, on prihvatio sve zahteve koje su predstavnici sindikata pred njega postavili, do dogovora nije došlo i štrajk je nastavljen.
Da li će doći do potpune obustave rada u školama?
„Imaju pravo na generalni štrajk, to nije skroz fer prema deci, ali ga imaju. Ali postoji minimum procesa rada, a to su časovi od 30 minuta“, kazao je Vučić.
Ipak, prema Zakonu potpuna obustava rada sa sobom nosi i sankcije.
„Ako se ne obezbedi minimum procesa rada onda je po sredi nezakonito organizovan štrajk, sankcija za to je prestanak radnog odnosa.“, naveo je Vučić.
Šta kaže Zakon o štrajku?
„Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada“ – stoji u članu 1. Zakona o štrajku.
Član 9
„U delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom.
Delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.“
To znači da: „Zaposleni koji obavljaju delatnosti iz člana 9. ovog zakona mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu.“
U slučaju obrazovanja, minimum procesa rada podrazumeva u nastavi skraćene časove na 30 minuta.
U delatnostima iz člana 9. ovog zakona, štrajkački odbor, poslodavac i predstavnici nadležnog državnog organa, odnosno organa lokalne samouprave, pored obaveza iz člana 6. ovog zakona, obavezni su da u periodu od najave štrajka do dana određenog za početak štrajka ponude predlog za rešavanje spora i da s tim predlogom upoznaju zaposlene koji su najavili štrajk i javnost.“
Zakon navodi da je štrajk jedan od osnovnih prava iz radnog odnosa, ali pod uslovima propisanim Zakonom.
„Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa ovim zakonom neće uživati zaštitu utvrđenu u st. 1. i 2. ovog člana.“
Ovo znači da ukoliko se ne poštuju svi propisi štrajka koji su izrečeni u Zakonu, organizatori i učesnici u štrajku ne mogu uživati zaštitu – te moraju snositi posledice kao što je prestanak radnog odnosa.
U slučajevima kršenja zakona za pravna lica/preduzeća propisane su novčane kazne od 800.000 do 1.000.000 dinara u zavisnosti od načinjenog prekršaja, kao i novčane kazne od 40.000 do 50.000 dinara za pojedince.
Izvor: Detinjarije