Учитељица је тражила од ученика да у школу донесу у врећици неколико кромпира, а да на сваком кромпиру напишу име особе коју мрзе и презиру. Кад су деца то урадила, учитељица им је дала други задатак а то је, да сад ту врећицу са кромпирима носе са собом стално где год крену, две седмице.
Ученици су тако и урадили. Међутим, сваким даном се осећао непријатан мирис из врећице, јер су кромпири почели да се кваре. Што је више време одмицало, мирис је постајао неподношљивији. Када су изавришли задатак, учитељица упита ученике, како су се осећали док су носали врећицу. Деца су почела да се жале како им је сметала, некоме је била тешка, а свима је сметао неугодан мирис који је долазио из те врећице.
Тада им је учитељица објаснила:
“Како год сте се ви осјећали, исто тако се осећају ваша срца спрам особа које ви мрзите. У вашим срцима ће бити увек тежине, имат ћете увек неке сметње и немире, из ваших срца избjат ће мржња и непријатељство као што је смрад избијао из кесе. Ако нисте у стању да две седмице носите врећицу иструлих кромпира, замислите људе који читав живот у својим срцима носе мржњу и поквареност према људима.”
Извор: Магазин.ба