Без обзира на то да ли делимо кревет са нашим бебама (или децом!) или не, време за спавање представља раздвајање. Када затворимо очи и заспимо, привремено се опраштамо од оних које највише волимо. Зато има смисла да се наша деца природно опиру том раздвајању.
Може још једна прича? Још једна чаша воде? Још једно поглавље?
Још једна ужина. Још једна песма. Још један загрљај. Још једна игра.
Наша деца покушавају да нас задрже.
С друге стране, ми смо исцрпљени. Прегурали смо дан, често уз врло мало помоћи. Направили смо оброке. Играли се, опрали одећу, опрали посуђе, управљали емоцијама (и својим и дечјим). И треба нам пауза.
И тако – појуримо ка том тако жељеном миру. Хајде, треба да оперете зубе. Обуци пиџаму. Још нисте били у тоалету? Идемо! Морамо у кревет … већ је касно.
У нашем фокусу на одлазак у кревет, ми несвесно гурамо нашу децу у раздвајање које су намерно избегавали. И тако, опиру се (како и треба), вуку ноге, треба им вечност да обуку пиџаме, траже још једну причу, још једну ужину, још један загрљај. Још једна повезаност која им је потребна да би се осећали безбедно.
Раздвајање и повезивање
Развојни психолог др Гордон Нојфелд предаје и опширно говори о важности сигурне везаности и утицају раздвајања. Према његовом мишљењу, контакт и веза су наша најистакнутија потреба која превазилази чак и физичку глад у хијерархији потреба.
Преусмерите фокус с раздвајања на повезивање
Уместо да фокусирамо нашу пажњу на сан док се приближавамо времену за спавање са својом децом, можемо да се усредсредимо на повезивање. То може да направи велику разлику за нашу децу. Јер ако је одвајање проблем, онда је повезивање лек.
Како да премостите ноћно раздвајање
Одговорност је родитеља (а не деце!) да водимо рачуна о повезаности, да подсетимо нашу децу да смо увек ту, чак и када смо раздвојени (физички или само током спавања).
Премошћавање значи да их подсећамо на ствари које представљају наш однос за које се они морају држати. Можемо их подсећати на планове за следеће јутро или да ћемо их обилазити у току вечери. Дакле, да свима фокус буде на следећој тачки повезаности, а не на „удаљености“ која следи. Деца ће у том случају бити мање узнемирена, а сам одлазак на спавање биће много лакши.
Дакле, ево шест предлога који могу помоћи да премостите ноћну раздвојеност дајући вашем детету осећај да сте увек ту за њега:
#1 Почните рано
Према Пам Лео, ауторки књиге „Повезано родитељство“, деца имају потребу да се њихова „љубавна шоља“ напуни моментима повезаности. Када дођемо до краја дана, наша деца – свесно или не – одређују да ли се њихова љубавна шоља напунила током дана. Ако нису имали довољно везе током дана са вама, можда ћете морати да то надокнадите непосредно пре спавања. Дакле, почните рано. Улагањем у вашу везу током дана помоћи ћете детету да се осећа спремније да лакше заспи.
Како повезивање може изгледати током дана? Проведите време „један на један“ са својим дететом. Пеците торту. Гледајте филм. Идите у шетњу. Играјте се. Слажите слагалицу. Одложите телефон и посветите свом детету пуну пажњу. Грлите се, грлите се… и опет се грлите!
#2 Фокусирајте се на јутро
Премостите раздвајање које представља ноћ и уместо тога се фокусирајте на јутро које следи. Ово није исто као „ако не одеш на спавање, нећемо стићи у вртић/шетњу/игралиште ујутру!“. Реч је више о фокусирању на следећу тачку везе коју ћете имати ујутру и колико сте узбуђени због тога:
„Једва чекам да ујутро једемо гибаницу!“
„Тако сам узбуђен што ћу се ујутро провозати с тобом.“
„Филм који смо чекали излази сутра, једва чекам да га погледам са вама у биоскопу! Хоћете ли узети кокице или бомбонице?“
#3 Користите магију маште
Мала деца имају највећу машту, а чак и велика деца воле магију онога што би могло бити. Оживите ово на било који начин да се повежете. Ево неколико идеја за почетак:
Ако спавате одвојено, завежите невидљиву врпцу око стуба свог кревета и причврстите је за дететов кревет – као симбол повезаности.
Реците свом детету да ћете га срести у сновима и планирати заједничку авантуру.
Подигните дететов јастук, отворите јастучницу и напуните унутрашњост његовог јастука пољупцима и загрљајима.
Испричајте свом детету причу пред спавање која се наставља сваке ноћи, премошћујући јаз до следећег дана.
#4 Подсетници на љубав и сигурност
Подсетите своје дете колико је вољено, дању и ноћу. Дајте им до знања да се ваша љубав према њима наставља током ноћи и да их чак и када спавају чувате и проверавате како су. Ево неколико идеја за почетак:
Када ваше дете спава, реците му да ћете га проверавати сваких 5 минута током ноћи и да ћете сваки пут остављати љубавно срце на поду. Проверите их и пре него што сами одете у кревет, оставите стотину љубавних срца раштрканих по њиховој соби да се пробуде.
Напишите им љубавно писмо и оставите их испод јастука или на ноћном ормарићу да их пронађу ујутру.
#5 Подсетници на важне особе
У случају да морате да један од родитеља мора да отпутује, добро решење је прављење „подсетника“. Примера ради:
Снимите причу за лаку ноћ унапред да би је дете слушало пре спавања.
Дајте свом детету своју кошуљу да спава у њој.
Снимите се како певате песму детету.
#6 Физичка повезаност
Дељење кревета је једна од уобичајених елемената тзв. природног родитељства. Дизајнирани смо да спавамо у друштву, а посебно када су наше бебе и деца мали – очекују да ће их држати близу током ноћи. Дељење кревета даје породицама додатних 12 сати дневно да се осећају безбедно, блиско и повезано. Ако не можете да делите кревет, размислите о заједничком спавању у истој соби.
Повезивање је супермоћ родитеља у време за спавање
Повезаност је родитељска одговорност и задатак. Желимо да наша деца знају да је приврженост нешто на шта могу да рачунају у сваком тренутку, безусловно. Када их преплавимо љубављу, они се осећају безбедно да се предају привременој раздвојености коју сан за њих представља.
