Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju ćerkicu jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novca je u onom vremenu bilo jako malo.
Bio je Božić. Sledećeg jutra je devojčica donela neku malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”. Tati je bilo malo neugodno, a kada je otvorio kutiju i vidio da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš nekome, očekuje se da se nađe nešto u kutiji!”.
Djevojčica je žalosno pogledala i sa suzama u očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima, samo za tebe.”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako je zagrlio i zamolio za oproštaj.
Do kraja svog života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek kad se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila za njega.
