Све је већи број деце са здравственим проблемима и поремећајима попут дијабетеса, хипертензије, астме, неадекватног кардиореспираторног фитнеса, поремећајима учења, пажње и концентрације. Тешко би било указати и издвојити све факторе који доприносе овом тренду, али је свакако важан фактор стил живота и окружење, који се данас знатно разликује у односу на било који период људске историје. У тој промени се и налази могуће решење за проблеме који су све присутнији у развоју деце.
Велико истраживање у Словенији и Србији је показало да учитељи сматрају да је свака нова генерациија првака све слабија у односу на раније генерације (моторика, пажња и концентрација, опште знање и речник). Окружење, кретање и физичка активност су изузетно важни за развој мозга и интелектуалних способности детета.
О важности кретања и физичке активности на опште здравствено стање, али и когнитивне функције се много зна, али постоје и многи други фактори који утичу на општи развој детета, а пре свега његовог мозга.
Да ли су проблеми генетске природе?
Међу научницима је распрострањено мишљење да генетски фактори имају удела у не више од 40% свих случајева развојних поремећаја. А шта је са преосталих 60% или више? Сигурно је да окружење има велики утицај, посебно ако постоји генетска предиспозиција. Фактори окружења и наслеђа се преплићу, те их је немогуће сагледавати засебно.
Иако недостатак физичке активности и седентерни стил живота имају велику улогу у повећаном броју развојних поремећаја, постоје још неки фактори. Па тако, употреба уређаја нове технологије се доводи у везу са недостатком сна, нерегуларним циклусима спавања, лошијим квалитетом сна и повећаним умором током дана.
Дужина сна код деце не само да је у директној вези са запремином сиве масе хипокампуса, већ је и показано да је изложеност ТВ-у у раном периоду развоја у вези са проблемима пажње у седмој години живота.
Опасности из непосредног окружења
Постоје бројне претпоставке о томе зашто у претходних неколико деценија долази до повећања броја деце са неуролошким сметњама попут аутизма, АДХД-а, Церебралне парализе и менталне ретардације. Неке од њих су да је у питању заправо само начин на који се болести данас дијагностикују, вакцине, или неуротоксичне хемикалије у окружењу. Вреди напоменути супстанце, у неким државама мање у неким више регулисане, које су присутне у окружењу и/или у свакодневним предметима (намештај, одећа) за које се сматра не само да утичу на опадање IQ, већ и на АДХД и поремећај аутистичног спектра. Рецимо, пестицид хлорпирифос који се користи као средство за убијање инсеката, а утврђено је да је умерено токсичан и за људе. Изложеност овом инсектициду је доведена у везу са развојним и аутоимуним поремећајима, па чак и до менталне ретардације ако је мајка била изложена овој супстанци током трудноће. Познато је да многи неуролошки поремећаји могу да буду изазвани неуротиксичним супстанцама као што су олово, жива, ПВЦ (користи се у грађевинарству, за израду пластичне амбалаже) и ПЦБ (има га у бојама, у пестицдима, у расхладним уређајима итд). Пораст поремећаја АДХД-а и аутизма од краја деведесетих година је потврђен, али и даље није у потпуности објашњен.
Данас много више знамо о томе. Постоји јасна корелација између ПЦБ, емисије живе и аутизма. Сваки пут када дође до пораста емисије живе и ПЦБ-а, чини се да се стопа аутизма повећа. У студији спроведеној пре десет година откривено је да мозгови пацова изложени ПЦБ-у симају рупе, а неурони који би требало да буду активни нису. Овај дефект се одразио на слух. У другој студији, деца која су била изложена ПЦБ-у у трудноћи су имала нижи IQ и промене при учењу и памћењу. У првим месецима трудноће је мозак најосетљивији и током ове фазе може доћи до трајних оштећења мозга, чак и ако фетус дође у контакт са малим дозама неуротоксина, које на мозак одрасле особе не би имале никакав или веома мали ефекат.
Важност исхране
Исхрана је један од важних фактора за развој мозга и знатно је промењена модерним стилом живота. Иако је ова тема преопширна, важно је напоменути да поред добро познатог утицаја шећера на психофизичко стање, студије на мишевима су показале да прекомерно уношење шећера у адолесцентском периоду утиче на то како се доживљава награда у одраслом добу; то може да изазове развој патолошких стања система за награђивање. Kада се систем за награђивање, који је задужен за осећај задовољства и ужитка, пречесто активира (а сваки слатки залогај управо то и ради) може да дође до проблема као што су губитак контроле, јака жеља за храном и повећана толеранција на шећер. Експеримент који је рађен на малим животињама 2012. године показао је да исхрана богата фруктозом успорава активност мозга, тиме саботирајући меморију и учење.
Такође, све је више доказа да је исхрана богата шећером (инсулинска резистенција и ниво глукозе у крви) у вези са неуродегенеративним обољењима попут Алцхајмерове болесту. Неки научници су чак почели Алцхајмерову болест да називају Дијабетес тип 3.
Сматра се да је најзначајни утицај околине на бебе у материци и у првим годинама живота управо исхрана. У овом периоду правилно балансирана исхрана је неопходна за правилан развој мозга. Недостаци храњивих материја попут гвожђа или јода могу да утичу на когнитивни и моторички развој. Све је више доказа да је ДХА, есенцијална масна киселина, кључни фактор интензивног формирања синапси што чини прву годину живота критичним периодом за учење и развој. Многи други нутриенти попут холина, фолне киселине и цинка су повезани са раним функционисањем мозга. Неправилна исхрана или недостатак балансиране исхране у раном детињству (тзв. фоод инсецуритy) се доводи у везу са проблемима у учењу и развоју. Дуготрајне последице укључују ниско постигнуће у школи, емоционалне проблеме и слабо здравље.
Можда је пример јода и најпознатији пример важности неког микроелемента за правилан раст и развој. Јод је есенцијалан за нормалан раст и развој деце, пре свега за нормалан развој централног нервног система и интелигенције, посебно у првих неколико година живота. Земља и вода у близини мора су веома богате јодом, тако да су природни извори јода морска риба, плодови мора, морска трава, али и млечни производи и јаја – докле год животиње уносе довољно јода, као и биљке које расту на тлу богатим јодом. Један од важних извора јода су природне минералне воде које садрже јод који се брзо и лако ресорбује. Иако се већ пар деценија кухињаска со јодира, процењује се да од недостатка јода пати чак трећина светске популације, а један од могућих разлога је што јод временом испарава из соли у коју се додаје. Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) чак тврди да постоји јасна веза између нивоа јода који жена има током трудноће и касније интелигенције детета. Постоје и истраживања која говоре да је јод важан у повезивању неурона, а од формирање тих веза (синапси) зависи и интелекруални капацитет детета. Истраживање спроведено 2006. године је показало да уношењем суплемената јода код школске деце која имају већ умерен недостатак јода долази до побољшања у обради информација, финој моторици, као и визуалном решавању проблема. Иако је препоручена дневна доза јода за одрасле особе 150 микрограма (за труднице и дојиље скоро 300 грама) важна ствар се често не узима у обзир. А то је све већа изложеност модерног човека такозваним гоитрогенима – супстанцама које ометају функциоју тироидне жлезде тако што се везују за исте рецепторе као и јод. Један од њих је бромид, који се између осталог налази у пластици, пестицидима, неким пецивима, газираним соковима, лековима, као и пастама за зубе и течностима за оралну хигијену. Неки научници чак доводе у везу поремећаје пажње са бромизмом.
Савет за родитеље
Здравим начином живота и правилном исхраном се може утицати на правилан раст и развој, поготово у фази трудноће и најранијем периоду живота детета. Иако је у овом периоду утицај окружења изузетан, током целог живота могуће је утицати на менталне и физичке капацитете.
Пише: Ранко Рајовић