Dragi roditelji,
Letnji raspust se završava i pripreme za školu počinju. Buduće prvake, a i one malo starije, verovatno čeka više ozbiljnih razgovora na temu ponašanja u školi, radnih obaveza, onoga što se od njih očekuje. Međutim, mali je, gotovo zanemarljiv broj onih roditelja koji tim razgovorima dodaju jednu veoma važnu temu – ponašanje prema deci koja su drugačija. Ja vas sada, kao nastavnik specijalnog obrazovanja i kao neko ko ima cerebralnu paralizu, molim da to nikako ne zaboravite.
Roditelji često pripremaju svoje dete razgovarajući o tome kako treba da se ponašaju prema odraslima, koristeći manire, šta da rade ako ih druga deca maltretiraju i kako da budu dobri i marljivi đaci. Decu retko uče tome da budu otvoreni i predusretljivi prema onim drugarima koji imaju neku vrstu invaliditeta ili su drugačiji na bilo koji način.
Možda verujete da vaše dete nikada neće „početi prvo“ i nikada neće zadirkivati. Želim da vam kažem sledeće – uticaj grupe biće presudan ako vašeg uticaja nema. Deca jednostavno nisu spremna da se nose sa pritiskom onih vršnjaka koji su na čelu grupe, a koji obično ismevaju slabije. U takvim situacijama, vaše dete čak može pomisliti da ćete o njemu imati loše mišljenje ako bi se družio sa nekim ko ima neku vrstu invaliditeta. Zato je komunikacija jako važna, čak i za one stvari koje mislite da se podrazumevaju.
Inkluzija je sve prisutnija. Zato je vrlo verovatno da će se vaša deca susresti sa nekim ko ima invaliditet. Oni bi morali da znaju da osobe sa invaliditetom nisu posebne. Isti su kao i svi drugi, ali imaju invaliditet na koji se prilagođavaju. Morate im reći da je u redu da s njima budu prijatelji, ali nikada nije u redu da ih zadirkuju, maltretiraju ili isključuju iz grupe.
Kada organizujete rođendansku zabavu, ne zaboravite da pozovete sve, pa i dete koje ima invaliditet. Nikada ne mogu da zaboravim kako sam se osećao dok sam slušao svoje vršnjake kako rado pričaju o rođendanskim zabavama kojima su prisustvovali – zabavama na koje nikada nisam bio pozvan. Znao sam da je to zato što sam imao cerebralnu paralizu.
Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je važna komunikacija sa vašom decom oko prihvatanja razlika. Nikada nije u redu zadirkivati nekoga zbog stvari nad kojima nema kontrolu, poput hodanja, govora, kretanja, pa čak i učenja. Nije u redu biti protiv nekoga jer ko je različit, samo zbog toga što je različit.
Tretirajte sve ljude s jednakim poštovanjem i na način na koji želite da neko tretira vas.