Jutro, vrtić u blizini Lucerna. Deca su napolju, uče o puževima. Odjednom jedan dečak ustaje i gazi puža. Užasnuta, druga deca plaču. Kad je vaspitačica kasnije ispričala incident dečakovom ocu, on je rekao samo ovo: „Moj sin jednostavno nije mlakonja”.
Roditelji opravdavaju decu koja se stalno guraju, podmeću drugima nogu i neposlušna su. Taj fenomen Brižte Fleuti dobro poznaje. Predsednica ustanove Dečji vrtići u Cirihu radi kao vaspitačica već 30 godina i kaže: „Ovako loše kao što je danas nije nikad bilo. Naravno, uvek je bilo dece koja su teška ili nestašna, ali sad je to dosegnulo vrhunac i ovako više ne ide. Žao mi je izvanredne dece koja uvek ostaju kratkih rukava jer se sve vrti oko onih koji prave probleme ili ometaju.“
Odred za javno školstvo u Cirihu prošle godine reagovao je na pritužbe vaspitača u vrtiću i uspostavio radno udruženje s temom „Deca predškolskog uzrasta s poremećajima u ponašanju“. Kao najčešći uzrok lošeg ponašanja naveli su roditelje. Pritom se može raditi o zanemarivanju, preterano zaštitničkom stavu, preteranoj podršci i preteranoj konzumaciji medija.
Koliko daleko može ići neprimereno ponašanje, pokazuje jedan slučaj u razredu Monike Saland. „Ej ti, glupa kravo“, tim rečima pozdravila ju je jedna prvakinja. Kazneni zadatak nije promenio ponašanje, a majka devojčice misli da učiteljica provocira devojčicu. Monika Saland pamti slučajeve kad je, nakon što bi pozvala učenike za svoj sto, dobila odgovor: „Možeš i sama da dođeš ako ti nešto treba“.
To nepoštovanje je novi fenomen, kaže Monika Saland. Predaje već 35 godina na području Ciriha. „Sad moram često da zove, direktora, jer sama više ne mogu da se izborim s pojedinim učenicima”. Pritom ima roditelja koji prete disciplinskim postupkom jer provokacije svog deteta smatraju primerenim godinama.
Monika Saland je takođe primetila da se neki roditelji na roditeljskom sastanku odnose prema njoj bez poštovanja, a u fokusu im je samo njihovo dete.
„Sve više dece odbija da stane u vrstu ili krug kad ih zamolim“, kaže vaspitačica Sara Vinkler iz Frauenfelda. „Često, kad zamolim razred da oblikuje krug, čujem odgovor: „Mrzi me“. Ponekad mora čak uzeti dete za ruku i odvesti ga u krug. „Ne smeš da me diraš“, često odgovaraju deca. Takve scene su nekad bile retkost, kaže 36-godišnja učiteljica koja predaje već deset godina.
Sve se vrti oko deteta
Brižit Fleuti napominje da roditelji danas često žele da budu voljeni od strane dece umesto da ih odgajaju. „Vaspitanje zahteva rad, a granice ponašanja nije lako postaviti“, kaže. Mnogim roditeljima je nepodnošljivo da postavljaju zahteve svojoj deci. Ali, ako se sve vrti oko potreba i sklonosti deteta, ugroziće socijalni razvoj deteta. Ko je stalno u centru pažnje, biće kasnije zavisan od pažnje drugih i imaće poteškoća u odnosu s drugima.
Osim toga, ko stalno sluša od roditelja da je nešto posebno, u opasnosti je da izraste u narcisa. To pokazuje nova studija univerziteta u Amsterdamu. Roditeljska toplina, ljubav i zdrava doza pažnje važni su za razvoj detetovog samopouzdanja. Međutim, preterano identifikovanje s detetom je opasno za njegov normalan razvoj.
„Danas mnogi roditelji žele da budu drugari svojoj deci. Pre je shvatanje roditeljstva bilo drugačije“, kaže Beatrisa Kronenberg, direktorka švajcarskog Centra za posebno obrazovanje. „Ali, deci su potrebna pravila, granice. Deca neće sama od sebe usvojiti primereno ponašanje.“
Pripremila Slađana Pantović
Izvor: beobachter.ch